Scena
03.04.2024. 17:00
Scena
08.06.2024. 18:00
Srećko Milovanović
Intervju
Vudu Popaj: "Čovečanstvo je u konstantnom duhovnom padu"
Kada se spomene ime Radanka Stojanovića, mnogi će verovatno samo slegnuti ramenima, ali kada se kaže Vudu Popaj svi će odmah znati da je reč o muzičaru koji je pre više od četvrt veka napravio pravu malu revoluciju na srpskoj muzičkoj sceni debi albumom sa koga su izašle pesme poput “Katrin“, “Karantin“ ili “Otmičar“ i koje su i dan-danas veliki hitovi.
Vudu Popaj se pored muzike uspešno oprobao i na polju književnosti i glume, a posle nekoliko godina diskografske pauze vratio se sa novim albumom “Stereoporoza“.
O novim pesmama, muzici nekad i sad i vremenu u kojem umetnici danas stvaraju u intervjuu za nedeljnik “Ekspres“ govori muzičar i pisac Radenko Stojanović ‒ Vudu Popaj.
Gde je bio Vudu Popaj ovih nekoliko godina? Deluje kao da Vam je u jednom trenutku javna scena postala teret?
“Tu sam sve vreme, samo što je moj umetnički koncept multimedijalan pa su to nekad manje, a nekad više vidljive vrste umetnosti kojima se bavim. A tu su i razne životne okolnosti koje ti odrede drugačije prioritete pa ima i perioda kad ti bavljenje umetnošću nije u prvom planu nego se moraš nositi sa teškim zadacima, borbama i dramama, pod velikim stresom i pritiskom, a pritom još ostati dostojanstven, ako uopšte preživiš. Takođe, i ta monopolizacija i polarizacija medija, korporativno novinarstvo i plaćeni marketing, izopačen sistem vrednosti, to što nisi ničiji kad je reč o raznim interesnim klanovima, što ti onda veoma ograničava medijski prostor... A ja nisam neko ko će da odrađuje bilo čiju političku ili neku drugu varijantu da bih dobio minut vremena za predstavljanje muzičkog albuma ili knjige. Danas kad je nametnut taj negativni, nemoralni, koruptivni, negativni, selektivni, neravnopravni princip da je super biti nečiji ili čak svačiji rob i plaćenik, izgubiti dušu i svoje ’ja’ te prodati veru za večeru, ja se još ne dam i neću da se predam. Jer nije samo stvar u tome da se nekom ne prodaš, već i da se ne predaš, i da kao takav i na takvim teškim mukama istraješ i da pored toga što si vanserijski umetnik budeš i primer, svetionik i simbol svega što je ispravno, dosledno i verodostojno. U eri egocentrizma, samoživosti, bahatosti i duhovnog nemorala danas takvih stvaralaca i ljudi koji žive i stvaraju nešto za drugog čoveka i opšte dobro gotovo da nema, a njima bi svi mediji trebalo da otvore vrata, mnogo više u odnosu na razne poluumetnike i polusvet, demagoge, mediokritete i lažne face, i sve te njihove kupljene, poturene i podmićene veštačke uspehe i osmehe. Takvima savetujem da se uveče dobro pogledaju u ogledalo. Ako od svoje loše svesti i savesti uopšte mogu zaspati. A mi idemo dalje ovakvi. Ne znam koliko je narodu prekipelo da takve jedne te iste spodobe i moralne nakaze više gledaju u medijima, ali mogu da kažem u svoje ime da na svakom mestu gde se pojavim ljudi reaguju izuzetno toplo i pozitivno, imaju ogromnu želju i potrebu da pričaju i pevaju sa mnom, zahvalnost što će moći da čuju šta im to još kvalitetno, pametno i duhovito imam reći. To je prosto neverovatno.“
Novim albumom “Stereoporoza“ vraćate se na muzičku scenu. Šta publika može da očekuje od novih pesama?
“Album je nastao u saradnji i koautorstvu sa ’MK art studiom’ i Markom Kovačem. Na albumu smo radili više od dve godine. Postoji izvesna vertikalna veza sa prvim albumom s obzirom na to da mu je tekstualno, vokalno i idejno po dizajnu omota jako blizak. Na njemu se nalaze svojevrsni nastavci pesama ’Karantin’ i ’Otmičar’, a i žanrovski i aranžmanski je vrlo raznovrstan, od hip-hopa, preko bluza, regea, džeza, roka, fanka pa do trubača, sadrži sve pobrojane komponente, generalno sve u rasponu od Šabana Bajramovića do ’Discipline kičme’. Ima za svakog po nešto, za sve muzičke ukuse. Tekstualno i tematski album je nova hronika naše stvarnosti koja katkad poprima i elemente fikcije, govori o borbi malog i poprilično usamljenog čoveka sa sistemom poremećenih vrednosti, često kroz neku duhovitu prizmu, ali sa jasnim upozorenjima da moramo nešto da preduzmemo kako bi pre svega neki mlađi naraštaji na vreme spoznali i izbegli brojne životne opasnosti koje brzi nepromišljeni savremeni život sa sobom nosi, jer su očito izgubljeni i slabo zaštićeni u svemu tome. Tu je i parodija na fristajl, rep duele, osvrt na riđokose ljude, bajkere, seljake, drvoseče, robove rada, urbane gradske i razne druge likove o kojima pričam priče jer pored toga što sam MC sa liričkom crtom, ja sam i storyteller. U sve je uključena i filozofija, psihologija i logika koje mi pomažu da delujem na društvo kao korektivni faktor i da širim značajnu duhovnu misiju sa optimističnim pogledom na svet uprkos grdnim nevoljama, o čemu recimo govori i pesma ’Dobra namera’.“
Vaš debi album iz 1997. godine i dalje je jedno od najprodavanijih muzičkih izdanja u poslednjih nekoliko decenija. Da li Vas je taj startni uspeh tada iznenadio, a možda i uplašio?
“Nije me ništa iznenadilo jer sam znao da donosim neku sopstvenost, svojstvenost i originalnost, a sa tim i određenu harizmu, i da je to nastalo prirodno, temeljito i neusiljeno, bez prepotentnih i tendencioznih očekivanja i grozničavih predviđanja. To je sve išlo krajnje opušteno i samouvereno, bez namere da se ubijem ako me neko i ne bude razumeo. Znao sam da je to što radim specifično i kompleksno kao što sam i ja kao osoba i bio sam uveren da ću kad-tad doći do pažnje publike i javnosti, čak i da ne uspe iz prve, ali ipak je uspelo, i to je svakako bilo olakšanje. Za strah nisam znao jer sam išao srcem u sve čime sam se bavio. Doduše, kasnije bih ponekad o tome razmišljao, ali sve to ionako tada više nije bilo bitno. Ja sam prosto znao da to vredi i da nemam konkurenciju samim tim što je originalno i jedinstveno jer kao takvo ne može biti ništa manje bitno u odnosu na druge originale. Vrlo prosto.“
Na prvom albumu imali ste pesmu “Karantin“ koja je nažalost postala stvarnost i vrlo aktuelna više od dvadeset godina kasnije tokom pandemije korone?
“Pa to je bilo turobno i teskobno vreme sa probnim opitima u vezi sa zdravljem i slobodom, vreme novog dokazivanja i izbora da li ćeš kao što većina uglavnom radi ići linijom manjeg otpora ići nekim lakšim i naizgled kraćim putem, pa živeti sa svojim ustaljenim nezdravim navikama i lenjostima uzdajući se u ’čarobnu moć i pomoć’ koju donosi gospođa vakcina, da li ćeš se osloniti na tu vakcinu kao na neku štaku ili ćeš biti mentalno jak i aktivan, raditi na jačanju imuniteta svog organizma i puno i svakodnevno šetati u vreme policijskog časa umesto da ležiš i uživaš u krkanluku gledajući u neki ekran. Ja sam i u tom slučaju izabrao teži put, aktivnost i prirodan pristup, a da se ne oslanjam na vakcinu i opteretim zdravstveni i socijalni sistem svoje zemlje. Pritom, mogu da razumem da ljudi sa već poprilično urušenim zdravljem i pridruženim ozbiljnim bolestima nisu baš imali neku mogućnost izbora. Što se tiče ponovo oživljene pesme ’Karantin’, to je samo bila potvrda da kada si slobodan, spontan, nenametljiv i zahvalan, duhovan i prirodan u svojoj kreativnosti i talentu koju si dobio na dar, onda dobiješ još jedan bonus dar, pa si u stanju da kroz te stihove koje spontano pustiš iz sebe možeš da predvidiš i neke pojedinosti ili događaje u budućnosti, i to onda nije nikakva slučajnost, nego nagrada što nisi alav, što nisi zloupotrebio svoje talente i darove. Jer kad namerno i usiljeno nešto prizivaš i tripuješ, onda baš neće pa neće, jer je to došlo od đavola, a ne od boga. Inače, mislim da je talenat samo jedan stepenik, a onda ide znanje i trud, pa tek na kraju stvoriš originalnost. Biti talentovan uopšte ne znači i biti originalan. Uostalom, imali smo prilike da vidimo da je neko vrlo talentovan i vešt, ali samo kao plagijator.“
Na prvom mestu Vi ste pesnik, a prva zbrka poezije pre više od dve decenije bila je haiku. Otkuda baš ta vrsta lirike?
“Ja sam ti kao i u životu poprilično samouk i nisam baš bio upućen u to šta je tačno haiku poezija. Znao sam samo da su to kratke pesme, a onda je to neko tako krstio. Svakako sam neko ko eksperimentiše sa svime što se tiče pisanja i izgovaranja, a u to spadaju reči, rečenice, poezija, proza, naglasci i narečja, padeži, žargoni, krilatice i umotvorine, anagrami, kalamburi, izmišljene reči i jezici, glasovi, glasovne imitacije svega i svačega, bukvalno sve iz tog domena. U mojim pesmama je bezbroj glasova i likova koje sam iskreirao ili oponašao, i svi su služili svrsi stvaranja tog mog autentičnog magičnog sveta, no to naposletku nije ni bitno. Bitno je podrediti se osnovnoj svrsi, a to je da slušaocima pesma pričini zadovoljstvo, da ih pomeri iz ležišta, zaintrigira, nasmeje, da se zamisle ili poistovete sa pričom, razmišljanjima, osećanjima, filozofijom…“
Ogledali ste se u prozi, u zbirkama priča “Tužna zemunska priča“ i “Vudu priče“. Kako biste nam predstavili te dve zbirke?
“Moje knjige se uvek bave zanimljivim likovima i zanimljivim ponašanjima i postupcima, što je po meni jedno od retkih polja u kojima se može pronaći originalnost i autentičnost. Sve drugo bi se lako utopilo u ono uvreženo mišljenje da je sve već rečeno i ispričano, i da se danas samo reciklira. Ne bih da otkrivam previše, čitaoci će se najbolje upoznati s mojim knjigama ako ih pročitaju, samo ću reći da sam u ta književna dela uložio najveći, najjači i najbolji kreativni potencijal i angažman. Otkriću samo delić jedne od priča koja je zapravo bajka za odrasle. Radi se o tome da se glavni junak vulkanolog sa porodicom nastanio u podnožju vulkana negde na nekom kraju sveta, ali da mu se čak i tamo gde hiljadama kilometara unaokolo nije bilo žive duše ubrzo u komšiluk doselio zli čudak koji je počeo da mu priređuje svakojake provokacije i probleme u njegovom taman fino skockanom životu. To je svojevrsna paradigma i ukazuje na veoma čest slučaj u naseljenim mestima današnjeg savremenog života. Izdavač je ’Liberland art’ i veoma sam zadovoljan prezentacijom, promocijom i pažnjom koju posvećuje mom stvaralaštvu, što jednako važi i za ’Fidbox’ koji je izdao muzički album. To su izdavači koji shvataju važnost očuvanja pravih vrednosti i neophodnost posvećivanja pažnje samostalnim autorima i slobodnim umetnicima. Jedna od aktivnosti u vezi sa knjigama biće i promocija u Budvi krajem maja.“
Scena
21.03.2024. 12:25
Ranko Krstajić: "Nagrade su nužno zlo koje zavarava i pisce i čitaoce"
Scena
05.06.2024. 23:15
Saša Milivojev: "Ako prećutkujemo stravične zločine, oni će se u budućnosti ponavljati"
Često ističete da ste iz Zemuna. Šta Zemun znači za Vas i da li se smatrate lokalpatriotom?
“Ne bih rekao da to ističem često. Mislim da Zemun pominjem u meri koja se tiče toga da sam tu rođen i proveo najveći deo života. Logično je onda da mi se tu puno toga dešavalo, ali sam ja veoma radoznala osoba pa sam tako od rane mladosti nastojao da upoznam druge krajeve grada, druge gradove po Srbiji, a i šire. Naravno da postoji doza lokalpatriotizma kao i kod svakog čoveka, ali bih rekao da sam po nekim parametrima, osećajima i doživljajima mnogo bliži nekim drugim geografskim prostorima.“
Kako Vam srpska pop-rok scena deluje danas?
“Odavno to ne liči na ljuti rok iz nekih ranijih vremena, tu takođe imamo komercijalizaciju, koketiranje sa turbofolkom ili sa uticajnim nevladinim (belo)svetskim političkim i ostalim sektorima, i uplovljavanje u te razne podobne interesne zone i profilisane tokove gde se na konto toga nekima udeli malo medijske pažnje ko slepcima, ali oni zaboravljajući na angažovanu, edukativnu i kritičku ulogu rokenrola na to pristaju, po sistemu ’i malo je bolje nego ništa’. Pojavilo se to korporativno novinarstvo i mediji su okrenuli leđa pravom rokenrolu gledajući na njega kao na neki stari zakržljali relikt koji je nepotreban, nerentabilan i beskoristan, ali uvek postoje iskre, mladi bendovi iznikli na ’pjesmama roditelja i đedova’ koji prave talase i dižu nekakvu uzbunu protiv lažnog života i jeftinog primitivnog komfora. Dok god ta muzika postoji na internetu, dokle god se prenosi s kolena na koleno i dok je sve to zajedno umreženo i otelotvoreno u nekim koncertima, rok će žilavo opstajati. Pop pravac, opet, onakav kakvog ga pamtimo, vrcav, energičan, zabavan i poučan, takođe gubi trku s vremenom, ali hajde da se nadamo da će i tu doći do nekog pomaka nabolje. Dobre stvari još ponekad mogu da prokrče sebi neki put kroz ovo silom nametnuto obesmišljavanje, marginalizovanje i unižavanje pravih vrednosti, kroz ovo dehumanizovano medijsko maltretiranje, ali za to je pre svega potrebno udruživanje jakih ideja, ispravnih vrednosti i visoke inteligencije.“
Šta mislite o trenutnim jutjub zvezdama, mladim reperima i treperima?
“Opet bih se vratio na tu priču o ličnim, sebičnim, egoističnim, šićardžijskim računicama i interesima zbog kojih se često ne iznose kritike i stavovi protiv nečega što je očigledno loše, nego se to još i odobrava, na štetu opšteg dobra. To je slučaj i sa trepom, kao i sa autotjunaškom muzikom. Pojedine kolege iz tog našeg old skul vremena (a svi mi koji nismo u nekom hajpu nedelju dana postajemo odmah old skul) žive u nekom svom balonu, umislivši da su nekad bili nekakvi jako bitni faktori javne scene, pored toga što vrte iste priče u kojima hvale samo ono u čemu su oni učestvovali i uzdižu jedni druge zbog zajedničkih radova iz daleke prošlosti. Vrlo se ustežu da iskritikuju trepere nadajući se da će neki treper koji je sad u hajpu i žiži popularnosti da ih pogleda i da im ponudi saradnju pa da se u toj priči i oni jadni ovajde i malo proguraju. Iako sam ispratio da su me neki treperi pominjali u nekom kontekstu, ja lično i bez uvijanja mogu reći da su i trep i autotjun loši derivati muzike. Pojava tih pravaca je sasvim obesmislila muziku dovodeći je do kriminalnog i gotovo demonskog izobličenja i potpune neprepoznatljivosti. Što se tiče jutjubera, blogera i raznih drugih dokonih lažova, prevaranata i prodavaca magle, nema se šta reći osim da savetujem ljude da ne gube dragoceno vreme na te isprazne i opskurne sadržaje. Osvrnuo bih se samo na taj jezivi fenomen koji se tiče onog predskazanja o 15 minuta slave. Današnja grozničava potreba bilo koga da bude negde digitalno viđen, zapraćen, označen, ta krvava potreba za bilo kakvom pažnjom na internetu, na bilo kakav način, čak i jako negativan, bolestan i mračan način, nekad i po cenu tuđeg ili vlastitog života, to je tako poražavajuće za ljudski rod jer pokazuje potpunu moralnu degradaciju i nesposobnost da se napravi sadržaj i funkcioniše u stvarnom životu izvan tog telefonskog ekrana i interneta. Depresija, šizofrenija, neurotičnost, kompleksi, paranoja, fobija, egomanija, histerija i razne druge psihofizičke bolesti time poprimaju epske razmere!“
U mnogim Vašim pesmama na jedan komičan način ste predviđali budućnost. Da li Vas je sadašnjost nadmašila i postala gora nego što ste je zamišljali?
“Nekad na komičan, ali mnogo češće na vrlo ozbiljan i direktan način, sve zavisi koliko je ko upućen u moj umetnički opus. Čovečanstvo je u konstantnom duhovnom padu pa s tim u vezi ide i ka svom fizičkom samouništenju. Postoji nešto u toj našoj ljudskoj vrsti što se nadvija iznad svih srećnih i spokojnih okolnosti i mogućnosti kojima smo nagrađeni životom na Zemlji jer smo nezahvalni na onom što nam je dato i nedovoljno svesni značaja tog dara. Kudikamo bi lepše, opuštenije i bolje izgledao svet oko nas i u nama samima da smo te mogućnosti koristili na pravi način, ali nismo, i zato smo nezadovoljni pa se odmah pojavi nešto kao senka, prokletstvo, ’loša karma’, nešto što kvari sve i počne da vuče u neku negativu, defetizam i mračni ambis. Ni heroja više nema da inspirišu i povuku stvari u pravom smeru. Danas su i oni retkost. To nisu samo oni koji vade unesrećene iz zapaljenog busa, nego i oni koji umeju da prepoznaju pravednog, iskrenog i istinoljubivog čoveka stradalnika i da mu pruže podršku i zaštitu bez obzira na to što je ostavljen na milost i nemilost linču koji nad njime provode neke uticajne ljudske zveri, kao na primer u slučaju Asanža. Pružiti poverenje nekome u trenutku kad je nepravedno izopšten ili napadnut je danas ogromno herojsko delo. Što se tiče proroka stihoklepca, pravi je srećnik kad se njegove reči ispune, ali ako ne učestvuje aktivno u dešavanjima koja će potom na osnovu tog njegovog prorokovanja menjati tok stvarnosti u boljem smeru, onda se ne može smatrati herojem. Nažalost.“
Scena
29.03.2024. 12:24
AVDO S ONOGA SVIJETA, često je dolazio u Beograd...
Komentari
