ZABRANJENO ZA RASISTE, NACIONALISTE I SVE ŠUPKE

ZABRANJENO ZA RASISTE, NACIONALISTE I SVE ŠUPKE

Foto: Marko Đoković


Neverovatni vajb gitara, žestoki udar bubnjeva uz slemovanje, savršena fuzija roka, alternative, rege i rep zvuka zasenili su beogradsku publiku na stadionu Tašmajdan, na koncertu grupe „Dubioza kolektiv“ koji je održan u subotu, 30. juna, u pola deset uveče. Ovaj čuveni bosanskohercegovački bend koji sebe naziva multietničkim, antirasističkim i provokatorskim poznat je po snažnim satiričnim tekstovima koji kritikuju društveno stanje i političku situaciju čitavog Balkana. Koncert je započeo „tajnom snimljenom porukom“, koja je odmah potom izbrisana, aludirajući na stare dobre hakerske trikove kao što su napadi sajberkriminalne grupe „Anonimus“.

Foto: Marko Đoković

Foto: Marko Đoković

„Ovaj koncert je zabranjen za rasiste, nacionaliste i sve ostale šupke“, preneo je mehanički glas, članovi benda su zauzeli svoje pozicije na bini, a publika je oduševljeno aplaudirala. I odmah potom utonula u hipnotičko stanje izazvano slušanjem dobrog zvuka i sjajnih tekstova poput nadaleko poznatih hitova „Kažu“, „Rijaliti“, „Tranzicija“, „Himna generacije“… Na meti ovih virtuoza satire našli su se političari što neprestano obećavaju bolji život, korupcija, kupovina radnih mesta, ilegalne firme, policajci koje mrzi da hapse zločince, tajkuni, kriminalci zbog kojih ljudi grcaju u siromaštvu i mogu samo da sanjaju najelementarnije stvari kao što je pristojan obrok. Međutim, važno je pomenuti i to da je oštru žaoku satire ovaj bend uperio i na zaslepljen narod, koji se pasivno zadovoljava trenutnim stanjem, uljuljkuje u rijaliti emisije i ignoriše istinske probleme društva. Atmosfera na koncertu je bila neverovatna, mahalo se zastavom najčuvenijeg piratskog sajta „Pirate bay“, koji promoviše besplatne internet sadržaje i apsolutnu slobodu medija, šutka je zatresla i same temelje stadiona, a u jednom trenutku, uz pomoć članova benda, publika se podelila na „Srbe s leve i Srbe s desne strane“ podvlačeći ironično besmislenu podelu Srba u regionu, naročito u Bosni i Hercegovini.

Sve u svemu, slobodno se može reći da je nastup bio spektakularan i da bend nije izneverio publiku ni ovoga puta, a tik pred sam početak uspeli smo da porazgovaramo s Branom Jakubovićem, frontmenom grupe.

Foto: Marko Đoković

Foto: Marko Đoković

Muzika koju stvara ovaj jedinstveni bend jeste sinteza različitih stilova i žanrova koja ima neverovatno snažnu satiričnu podlogu sa interesantnom porukom. Shodno tome važno je pitanje da li članovi benda pišu tekstove ove vrste baš stoga što veruju kako umetnost, pa i muzika, ima tu ulogu da demaskira društvene probleme i negativne pojave koji se uporno sistematski ublažavaju ili potpuno uklanjaju iz vidnog polja javnosti.

„To je jedino što muzika i može. Ona otvara komunikaciju među ljudima. Znaš, mi nismo baš od onih romantičara koji veruju da muzika menja svet. Očigledno je da ga ne menja, uglavnom budale menjaju svet nagore, a onda na nama ostaje da ga pomalo popravljamo, koliko se može. Muzika može da uspostavi komunikaciju među ljudima, da skrene pažnju, i to je njen maksimalni domet“, ističe Brano.

Zanimljivo je i da je „Dubioza kolektiv“ bend koji veruje da je pravo na muziku besplatno, što i kažu u pesmi „Pirate bay“. Dakle, oni su jedan od retkih muzičkih sastava koji uistinu afirmiše besplatno preuzimanje i deljenje muzike pa tako većinu svojih albuma, kao što je njihov najslušaniji „Apsurdistan“, objavljuju preko interneta.

Foto: Marko Đoković

Foto: Marko Đoković

„Mi zaista u to verujemo i tako i radimo. Današnje vreme je vreme razmene informacija, a jedna pesma je upravo to, vrsta informacije. Smatramo da starinski način distribucije muzike ne samo što je dosadan i spor već je, na kraju krajeva, ekološki neprihvatljiv. Stvarno se štampa gomila smeća koju više niko i ne koristi. Ovo vreme nam daje mogućnost za direktnu komunikaciju s ljudima: nisu potrebni nikakvi posrednici, ne trebaju nam nikakvi izdavači, nikakav specijalni biznis, razgovaramo s ljudima jedan na jedan, a komuniciramo u zavisnosti od toga koliko je ljudi zainteresovano za ono što radimo. Ta dvosmerna ulica može da funkcioniše, i nama taj način za sada deluje kao najpametniji način rada“, kaže Brano.

Njihovi tekstovi kritikuju neprestani haos i lažne vrednosti u socijalnom sistemu, rugaju se licemerju političara, rasistima, dogmaticima i zatupljenim egocentricima, a u jednoj od hit pesama „Kažu“ prilično inspirativno upotrebljavaju i narodne poslovice kako bi kroz ironizaciju ilustrovali današnje društveno stanje, političku scenu i disfunkcionalni život prosečnog stanovnika Balkana.

„Poslovice je dobro koristiti u tekstovima pošto one odmah formiraju poznati kontekst. One daju ukus i momenat svakodnevice jer tekst izlazi na ulicu, među ljude. Kad upotrebljavaš poslovice, nije potrebno dodatno pojašnjenje, svima su to poznate pojave, ti se samo igraš terminima i pojavama koji su vrlo dobro poznati narodu. Kad to izvrneš naopako, odmah dobiješ nešto. A kad je reč o inspiraciji, nemam pojma, ona ili dođe ili ne. Ako moram da je tražim, onda nisam u najboljoj situaciji. Drugim rečima, inspiracija nalazi tebe, a nikad ti nju“, kaže Brano.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar