Zagrebačka Ana Frank

Najpoznatije zbirke priča: „Mama Leone“, „Inšallah, Madona, inšallah“, „Trojica za Kartal“, desetak romana, među kojima su „Rat“, „Vjetrogonja Babukić i njegovo doba“, „Rod“, „Dvori od oraha“, „Herkul“ i „Ruta Tannenbaum“. Za roman „Ruta Tannenbaum“ Jergović je 2007. dobio regionalnu nagradu „Meša Selimović“. U Poljskoj je dobio književnu nagradu „Angelus“ za najbolju knjigu srednje Evrope. Nagrađen je i Lajpciškom književnom nagradom za evropsko razumevanje za 2026, i mnogim drugim nagradama. Dela su mu prevedena na više od dvadeset jezika.

Nagrada „Meša Selimović“, prvi put je proizvela negativne kritike nekog Jergovićevog dela. Postala je kontroverzna baš u romanu o Holokaustu. „Ruta Tannenbaum“ inspirisana je pričom o devojčici jevrejskog porekla Lei Dajč, najmlađoj glumici zagrebačkog Hrvatskog narodnog kazališta, čudu od deteta, hrvatskoj Širli Templ i Ani Frank koja je svoju uspešnu karijeru završila u Aušvicu. Zameralo mu se štošta, najvažnije što je zaobišao faktografiju i istoriju i otišao u čistu fikciju. Istine radi, o Lei Dajč nikakvih dokumenata nije bilo. Najmlađa hrvatska glumica, ubijena zato što je Jevrejka, potpuno je izbrisana ne samo iz faktografija, arhiva, istorije, nego i iz sećanja.

Jergović je odlučio da ne stvori prilično mršavi alter ego Lee Dajč, nego da kroz potpuno novi lik devojčice Rute Tannenbaum zapiše priču o stradanju ljudi u Zagrebu od 30-ih godina prošlog veka do 1941. Nije zaobišao Jasenovac, koljački pir ustaša, niti formiranje NDH, transport vozova prema Jasenovcu, odnos Srba i Hrvata, zabranjene zagrebačke zone i kvartove za Židove, divljenje prema nemačkom vojniku i prezir prema srpskom, blatnjavom i zarozanom. Pokazao je, što se mora smatrati genijalnim, da žrtve nisu nužno dobre i krvnici nužno zli. Tim svojim primerima nimalo nije umanjio zločine protiv čovečnosti, humanosti i razuma. Naprotiv, na stranicama „Rute Tannenbaum“ nema heroja na kakve smo navikli u knjigama sa ovakvom tematikom. Čak je i sama protagonistkinja antiheroina, jedna razmažena i ohola djevojčica koja često manipuliše ljudima oko sebe kako bi dobila ono što želi.

Roman „Ruta Tannenbaum“ nije tek puko prikazivanje događaja u predratnom Zagrebu, za koje spočitavaju autoru da ga dobro ne poznaje jer je sam grad u ovom romanu predstavljen kao krležijanska provincija puna mediokriteta koji po svaku cenu prate modu, čak i kada je novi trend – nasilje, što je uvreda za književne kritičare. Ali je vredno za istinu koja zahvaljujući Jergoviću nije više crno-bela, što je hrabar i veliki korak napred u sagledavanju užasa ovog tla i vremena.

Lea Dajč i Ruta Tannenbaum imaju osim zajedničkog jevrejskog porekla i zajedničku ulicu svoje zagrebačke adrese. Od te tačke je krenuo, ostavljajući, kako sam kaže, kamičak na pragu Leinog opustelog stana u nizu predivnih zgrada u Gundulićevoj, simbolično, umesto kamička na grobu koji nikad nije imala, zahvaljujući nacističkoj mašineriji smrti.

Zagreb, predstavljen kroz mentalitet purgera, autentičnih i lažnih, odsustvo empatije, supkulturu pozorišnog života koja se nije suprotstavljala, kako ćemo na kraju videti, dominantnoj kulturi, koja god trenutno bila, ostrvio se na pisca koji je otvorio sve pečate i osvetlio „plemenske“ tabue. Cena beskompromisne istine bila je istupanje iz nacionalnog udruženja pisaca.

Miljenko Jergović: „Ruta Tannenbaum“

Izdavač: „Booka.