Stigla je najiščekivanija knjiga poezije ove godine!

U svetu koji deluje sve mračnije, svirepije, sebičnije, koji od osetljivih traži da očvrsnu a od prkosnih da se smanje i uklope, nova zbirka Ognjenke Lakićević „Zamalo me je oteo mrak“ predstavlja bunt nežnih i odbranu empatije. 

Lakićević piše o telu umornom od hroničnog bola, o deci koja uče da budu nevidljiva, ljubavi koja ranjava, duhovnoj lenjosti, neosetljivosti prema životinjama i slabijima. Istovremeno, i dalje vidi lepotu, i dalje pravi liste onoga što vredi, i dalje se ljuti na svet koji je duboko razočaravajući, ali od njega ipak ne odustaje.

Upravo to balansiranje između melanholije i suzdržane vedrine, svesna ranjivost, sirova iskrenost i nedestruktivan bes jesu ono što njen glas čini prepoznatljivim i bliskim. Njena poezija je angažovana na najbolji mogući način i sada je potrebnija nego ikad, jer nasilje i mrak nemaju većeg neprijatelja od ljubavi, lepote, empatije, solidarnosti i nade.

„Tanke ruke, recimo ruke Ognjenke Lakićević, takve su da mogu ispisati retke koji slovo po slovo grle čitatelja pa preko tuđe nežnosti, hvatajući se za ruke, Ognjenkini stihovi grle planet i pružaju mu onoliko nežnosti koliko ljudi mogu dati jedni drugima“, napisao je Marko Tomaš, koji je i uredio zbirku.

Prof. dr Zoran Paunović istakao je da je Lakićević „bespoštedno iskrena prema sebi i beskonačno nežna prema svakom ko još uvek ume da sluša pesmu“, ocenjujući da je njena poezija „nepokolebljivo idealistička u svom herojskom poniranju u tminu i teskobu velikih tajni ljudskog postojanja“.

„Za mene je ova zbirka manifest emotivnog aktivizma. U svetu koji često insistira na tvrdoći, Ognjenka Lakićević nas podseća da je mekoća duše čin otpora, a empatija prema drugom čoveku, životinji i okruženju naša najsnažnija politička i ljudska odluka“, navela je novinarka i autorka podkasta „Tampon zona“ Iva Parađanin.

Ognjenka Lakićević rođena je 1975. godine u Beogradu, gde i dalje pokušava da živi i radi. Završila je master studije iz engleske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Članica je alternativnog benda „Autopark“, koji postoji od 2020.

Autorka je nekoliko zbirki poezije: „Ispod stepeništa“, „Ulubljenja“, „Ljubavna pisma Guglu“, „Vodič kroz požare“ i „Zamalo me je oteo mrak“.