Zašto smo u filmu "Kazablanka" čuli i ono što nikad nije izgovoreno

Sresti idealnog muškarca za većinu žena na planeti koje su ugasile više od 35 svećica na rođendanskoj torti, znači upoznati Rika Blejna, ako je moguće, negde u Parizu. Sve ostalo je "Kazablanka" uz pesmu "Dok vreme prolazi". Decenije mu nisu mogle ništa. Film je i dalje među tri najgledanija na svetu i davno je već više od filma o ljubavnom trouglu. Najoriginalnije scene o najbanalnijoj temi.

Priča je zasnovana na neobjavljenoj pozorišnoj predstavi pod nazivom "Svi dolaze kod Rika" koju su napisali Muraj Burnet i Džoan Alison što je ujedno i bio originalni naziv filma. Ukupno šest saradnika je radilo na zajedničkom scenariju, a najveći deo posla uradili su Džuliju Dž. Epštajn, Filip Dž. Epštajn i Huard Koh. Film je bio nominiran za osam Oskara, a osvojio je tri uključujući i onaj za najbolji film. Iako je snimljen 1942. počeo je da se prikazuje tek početkom 1943. što se poklopilo sa Konferencijom u Kazablanci. Poslednjeg dana 1942. godine predsednik Frenklin Delano Ruzvelt je upriličio prikazivanje filma u Beloj kući. Osim prve scene na aerodromu, sve ostale su snimane u studiju Warner Brosa u Holivudu.

https://www.youtube.com/watch?v=zIA7Ia9S54g&feature=youtu.be

Sve što se kasnije događalo sa ovim filmom više nije imalo veze sa ljudima koji su bili u studiju. Oni koji su ga snimali nisu bili svesni da su ga već sa prvim scenama poslali u večnost.

Rečenice "U tvoje zdravlje, mala", "Okupi dežurne krivce", "Mislim da je ovo početak jednog divnog prijateljstva", "Od svih birtija u svim gradovima na ovom svetu, ona uđe u moju", "Šokiran sam, šokiran sam otkrićem da se ovde kocka" - odavno su postale deo nekih svakodnevnih dijaloga, a izjava "Uvek ćemo imati Pariz" je na listi 100 najboljih citata Američkog filmskog instituta. Posle svih ovih decenija samo filmski štreberi još pamte da su prvi put izgovorene negde u Rikovoj kafani.

Bolja od svih ovih je rečenica koja je i dalje misterija. Da li je Riki ikada izgovorio: "Sviraj to ponovo, Sem". Milioni gledalaca bi mogli da se zakunu da su je čuli, ali nisu. Riki je izgovorio "Odsviraj je jednom, Sem", "Sviraj, Sem", "Pevaj, Sem" ili jednostavo "Sviraj". Sve ostalo je trenutak kada smo svi toliko postali deo te priče, da smo čuli ono što smo želeli. I verovatno je zato taj film neprolazan. Dok smo ga gledali bili smo i mi u toj kafani.

Još jedna malo poznata stvar je muzika. Pesma "Dok vreme prolazi" koja je na neki način najvažniji dijalog filma, nikada nije napisana za ovaj klasik. Herman Hapfeld je 1931. godine napisao "Dok vreme prolazi", kako se pretpostavlja za brodvejski mjuzikl "Svi su dobrodošli". Predstava nije bila uspešna i kao i kod većine pesama i ova je brzo izbledela i postala skoro zaboravljena. Nekoliko godina kasnije, 1940. godine, izvesni Mari Barnet pisao je dramu o kafani u Kazablanki. Barnet je na kraju prodao Braći Worner prava na predstavu, koji su je pretvorili u filmski klasik. Film je dobio Oskara i za najbolju muziku.