Zbog njega i dalje verujemo da nas neko čeka: “Everybody Loves Somebody”

Zbog njega i dalje verujemo da nas neko čeka: “Everybody Loves Somebody”

Printscreen


Sa 15 godina je odlučio da postane bokser i dao sebi nadimak “Kid Crocett”, ali ubrzo je shvatio da je to ipak mnogo znoja i masnica za malo para, pa je odlučio da se zaposli u kockarnici. Potom je bio računovođa, a onda je dobio prvi angažman u lokalnim grupama i shvatio da mu je za nastupe potrebno jedno zvučno ime. Nino Martini je u to vreme bio čuveni tenor Metropoliten opere i Dino Paulo Kroketi je odlučio da postane Din Martin. Sve ostalo je istorija o glumcu koji je snimio bezmalo 60 filmova, bio miljenik filmske industrije i publike, šarmer izuzetnog glasa.

Sin doseljenika iz Italije, koji je rođen 7. juna 1917. na granici američkih država Zapadne Virdžinije i Ohaja, prvih godina života je govorio isključivo italijanski, a kad je napokon progovorio engleski, zvučao je sasvim onako, južnjački, razvučeno. I on to nije ni pokušavao da popravi, jer publici se baš tako dopalo. Solidno je zarađivao kao pevač u noćnim klubovima na istočnoj američkoj obali i tih četrdesetih je verovao da je napokon uspeo.

Međutim, sve postaje mnogo bolje kada u jednom noćnom klubu u Njujorku upozna komičara Džeri Luisa. Postali su nerazdvojni prijatelji, zajedno su nastupali i postali muzičko-komičarski tim.”Pravo prijateljstvo je jedno od najteže dohvatljivih čuda; možda čak teže dohvatljivo nego ljubav” govorio je Din Martin. I zaista, prijateljstvo sa Džerijem Luisom donelo mu je mnogo slave, velike honorare, jer čim su se pojavili 1949. u jednoj radio emisiji potpisali i ugovor za Paramount, odnosno za snimanje filma “My Friend Irma”.

Za njih dvojicu je, u godinama koje su dolazile, bila rezervisana sva popularnost. Dotad nije viđen par kao što su bili Martin i Luis. Međutim, nakon deset godina oni su se ipak razišli. O razlozima nikad nisu želeli da govore. Ustvari, Din Martin nikad nije voleo da svoj život deli sa novinarima. Retko je davao intervjue i oni su mahom bili priče o filmovima i ulogama. Ali, publika mu to nije zamerala. Bio je ikona pedesetih i šezdesetih godina, a njegove izvedbe “Memories Are Made Of This”, “That’s Amore”, “Everybody Loves Somebody”, “Mambo Italiano”, “Sway”, “Volare” i “Ain’t That A Kick In The Head?”ostali su na listi hitova za sva vremena. Njegovom načinu pevanja nije odoleo ni Elvis Prisli koji je priznao da je “Love Me Tender” pevao kao što bi to radio Din Martin.

Italijan, privržen porodici i deci, nije mogao da preboli smrt sina. Sjaj pedesetih i šesdesetih godina potamneo je dolaskom osamdesetih. Din Martin nije prežalio pogibiju sina u avionskoj nesreći, a onda ga je sustigla i teška bolest. Odbijao je svaku mogućnost da bude operisan, a pred kraj života oboleo je i od Alchajmera.

Umro je na Božić, 25. decembra 1995. godine i tih poslednjih dana skoro i da se nije sećao koliko su ljudi širom sveta voleli njegove filmove i zaljubljivali se uz njegove pesme. Kada je objavljena vest o smrti velikog šarmera, pogasila su se sva svetla u čuvenoj ulici Las Vegas Strip.

Kasnije je jedna ulica u ovom gradu dobila ime po njemu, pesme su se starih gramofana preselile na neke nosače zvuka, ali taj glas i posle pola veka i dalje zvuči kao dovoljan razlog za poziv na ples.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar