Intervju

Željko Vuk: "Dorćol krije mnoge tajne"

Jedan od najstarijih i najinteresantnijih delova Beograda svakako je Dorćol, koji u sebi krije mnoge priče o istoriji srpske prestonice kroz prohujale vekove.

Književnik i publicista Željko Vuk, osim što je autentični Dorćolac, veliki je zaljubljenik i vrsni poznavalac ovog beogradskog kraja i u intervjuu za nedeljnik “Ekspres“ govori o svojoj knjizi “Dorćolski kvart“ u kojoj interesantnim pričama otkriva delić prohujalih vremena.

Zašto baš knjiga o Dorćolu i šta za Vas Dorćol lično znači?

“Kada ceo život provedete na istorijski veoma značajnoj lokaciji, uz sam karavansaraj Mehmed-paše Sokolovića, na mestu gde je u vreme Osmanske imperije bio centar trgovine, sa naseljima dubrovačkih i jevrejskih trgovaca, a u vreme austrijske vlasti centar nemačke varoši i administracije, onda nemate puno izbora. Počnete da kopate i otkrivate sve više podataka. Ovakva knjiga o starom Dorćolu nam je nedostajala. To se osetilo. Postoje knjige o Dorćolu Svetlane Velmar Janković, Aleksandra Deroka, ali one su drugačije. ’Dorćolski kvart’ je knjiga monografskog tipa, bogato ilustrovana, sa hronološki poređanim sadržajem. Ona je kao mali istorijski udžbenik, ali tako uređen i opremljen da može lako da se čita i da ne dosadi nijednog trenutka. Ovakva knjiga bila je potrebna svakom Dorćolcu, ali i meni. To je jedan od načina da mu se odužim.“

Kako ste prikupljali građu i da li ste tokom pisanja knjige o Dorćolu otkrili nešto što do sada niste znali?

“Starim Beogradom i Dorćolom se bavim dugo, a građu sam počeo da prikupljam sredinom devedesetih kada se u moj dom uselio kompjuter. Tako je Dorćol dobio svoj folder sa ulicama, a ulice opet svoje podfoldere sa brojevima zgrada. Godinama je tu trpano sve i svašta, tako da prilikom pisanja knjige nisam saznao ništa novo što već nisam znao. Nisam odmah imao nameru da pišem knjigu o Dorćolu. Ta ideja rodila se mnogo kasnije jer dobra knjiga mora da ima dobru i pitku priču kako ne bi bila dosadna. Zato se u ovoj knjizi mogu naći neki podaci manje poznati koji su tu da bi nas žacnuli ili nasmejali, pa čak i rasplakali. Tek kada sam shvatio da ima dovoljno ’štofa’, počeo sam sa radom. Trebalo je napraviti zanimljivu knjigu dostupnu svima. Što se tiče građe, u pitanju su prepričana štiva naših najpoznatijih autora, knjige, stari novinski članci; mada ima i priča nastalih iz ličnih kontakata, kao što je ona o dorćolskim vinarima Jovičićima. Pored teksta, trebalo je pribaviti dobre i autorizovane ilustracije i fotografije, što je možda bio i najteži deo posla.“

Na Dorćolu, u Dušanovoj ulici broj 10, nalazi se najstarija kuća u Beogradu. Možete li nam reći nešto više o njoj?

“Na krov te kuće gleda prozor moje radne sobe i kada tražim neku inspiraciju zagledam se u dimnjak od tih starih cigala ’švapskog formata’ kao da će iz njega izaći duh nekog austrijskog oficira u sivoj uniformi. Kuću je podigao remenski majstor Elijas Flajšman, inače kvartovski starešina i član gradskog saveta. Čini se da je imao mnogo značajniju ulogu od onih koje su nam poznate jer je u kopu na Rudniku, gde se vadilo olovo i srebro, imao isti broj akcija kao i žena glavnog administratora Srbije Aleksandra Virtemberškog. Kuća je bila dovršena već 1724. godine i imala je 15 soba, dve kuhinje i dva podruma. Nažalost, od sedam zanatskih kuća koje su bile jedna pored druge, samo je ona preostala. Nažalost, malo se o njoj vodilo računa, pa nema ni obeležja, iako je pod najvećom zaštitom.“

Koliko je baron De Morez značajan za razvoj Dorćola i tadašnjeg Beograda?

“Sad pričamo o mojoj prvoj knjizi koja je izašla nekako pred epidemiju korone 2019. godine i čije je drugo, prošireno i u znatnoj meri dopunjeno izdanje spremno za štampu. Nikola Doksat Demorez, kako je prihvaćena transkripcija njegovog imena kod nas, jeste najznačajnija ličnost baroknog Beograda. On je bio švajcarski vojni inženjer i arhitekta u službi austrijske vojske. Pored toga bio je i ađutant i blagajnik lorenskog generala Mersija, i predvodio je jedan od njegova dva kirasirska puka. Bio je miljenik princa Eugena Savojskog i zahvaljujući tome stekao je mnogo neprijatelja. Godine 1723. Dvorski ratni savet u Beču odlučio je da Nikoli Doksatu poveri izradu planova za obnovu Beograda i Beogradske tvrđave. Takođe, bio je postavljen i za nadzornika radova na obnovi svih utvrđenja u Srbiji, Slavoniji, Transilvaniji i u Temišvarskom Banatu. Istovremeno je bio unapređen u čin pukovnika. Od 1723. do 1736. Doksat je Beograd od orijentalne kasabe pretvorio u evropski grad, a tvrđavu u najjači bedem na Dunavu. Može se reći da je prvi urbanista Beograda jer su ulice koje je on prosekao od tvrđave ka gradskim kapijama činile osnovu planova i našim urbanistima u 19. veku. Inače je zanimljivo da je živeo na Dorćolu, negde ispod današnje Bajrakli džamije, u štapskom kvartu. Dorćol je tada bio nemački deo grada, centar vojske, trgovine i saobraćaja, i teško ga je zamisliti u baroknom ruhu. A bio je takav.“

Da li znate kako DANAS izgleda kuća Topalovića?

Šta će biti s kućom?

Scena 26.05.2023. 08:05

Da li znate kako DANAS izgleda kuća Topalovića?

Dorćol je pun laguma, da li ste proučavali i tajne prolaze na ovom delu Beograda?

“Dubok podrum u Dušanovoj 10, u koji sam svojevremeno ušao, imao je nekada izlaze na sve četiri strane, ali su oni ili zazidani temeljem susedne zgrade, ili su zarušeni. Kakva im je bila uloga – ne znam. Postoje sugrađani koji su pričali da je bio jedan lagum koji je vodio ka tvrđavi, a postoji i jedan gde se nalazila stara laboratorija u Jovičićevoj vinariji, koji se spušta ka Dušanovoj ulici. Otkrili su ga radnici u ’Navipu’, kada su čistili podrumski krš. Prilikom rekonstrukcije Dušanove ulice primetio sam svodove bar još dva, ali s obzirom na to da prilikom ove rekonstrukcije nije bilo arheološkog nadzora, oni su zatrpani i prekriveni šljunkom preko kojeg je kasnije asfaltirano. Dakle, ima ih, ali to izgleda nikoga ne interesuje.“

Na Dorćolu se proizvodila i prva čokolada u Beogradu? Ko je bio Šonda?

“Braća Šonda bili su cincarski trgovci. Jedan od njih otvorio je fabriku čokolade. Stradao je u nemačkom bombardovanju. U knjizi ’Dorćolski kvart’ ima priča o tome.“

Koji je deo Dorćola Vama najdraži?

“Kao i većini, to su Kalemegdan sa Beogradskom tvrđavom i dunavska obala. To su najveći aduti života na Dorćolu. Dunavska obala bila je mnogo lepša u vreme mog detinjstva, kada vodoutvrda još nije bila napravljena. Tada je život na reci bio nešto posebno. Postojalo je i Đačko kupatilo, koje je i pre rata privlačilo veliki broj mladih i uopšte ljubitelja reke. U odnosu na to vreme, ovo što danas vidimo nije ’ni pod mali nokat’.“

Šta biste danas promenili na Dorćolu da možete?

“Zabranio bih dalje rušenje i izgradnju novih kuća. Dorćol je staro jezgro koje ne bi trebalo dirati. Ako je neka kuća u takvom stanju da se ne može obnoviti, onda tu treba napraviti parkić ili zelenu površinu. Zasaditi drvo i postaviti klupu. Ovoliki broj visokih zgrada koje su zatvorile prirodnu cirkulaciju vazduha sa reke je nedopustiv. Mi više nemamo mesta u kanalizacionim cevima za toliki broj stanovnika Dorćola. Nemamo dovoljno ni parking-prostora.“

Veliki broj znamenitih ljudi potekao je sa Dorćola. Navedite nam neke od njih?

“Veliki broj znamenitih ljudi je svoj život vezao za Dorćol. Setimo se samo Nušića i Čiča Ilije Stanojevića, Nikole Pašića, Laze Pačua, arhitekata Milana Kapetanovića, Dragiše Brašovana, slikarki Ljubice Cuce Sokić, Bete Vukanović, zatim mnogih jevrejskih i cincarskih ličnosti koje su značajno uticale na razvoj Beograda… Za mene je ipak najveći Dorćolac, čovek koji nije ni živeo na Dorćolu, već na Kosančićevom vencu – Mihailo Petrović Alas. Matematičar i profesor Beogradskog univerziteta koji je veliki deo života proveo sa dorćolskim alasima, pomažući najsiromašnije.“

Planirate li knjigu o još nekom delu Beograda ili možda nekom drugom srpskom gradu?

“Za sada ne planiram.“

Godišnjica dve Jugoslavije ostala ispod radara