Scena
14.04.2020. 22:03
N. Ginić

"Žena se ne rađa, žena se postaje": Simon de Bovoar - ikona feminizma

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.net

Simon de Bovaoar francuska je spisateljica, intelektualka, egzistencijalina filozofkinja, politička aktivistkinja, feministkinja i društvena teoretičarka.

De Bovoar je napisala brojne romane, eseje, biografije, autobiografiju te monografiju o filozofiji, politici i društvenim pitanjima, a najpoznatija je po svom delu "Drugi pol" u kojem je osuđivala brak kao "opscenu instituciju" koja čini žene robinjama. Svojim zalaganjem za emancipaciju žena i nekonformističkim duhom zauzela je istaknuto mesto u francuskom egzistencijalizmu leve orijentacije.

"Drugi pol" (1949) je detaljna analiza ženske istorije i suvremene egzistencije. Ova knjiga jedno je od temeljnih uporišta savremenog feminizma i koncepta "žena se ne rađa, žena se postaje" koji negira tradicionalno dodeljenu ulogu ženi. "Drugi pol" je revolucionarna kritika patrijarhata i ženine uloge u društvu. Vatikan je ovu knjigu uvrstio u svoj indeks zabranjenih knjiga za čitanje koji je ukinut tek 1966. godine.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net
Simon de Bovoar i Pol Sartr

Glavna teza opusa se zasniva na stavu da su žene podvrgnute dugovečnoj opresiji i podčinjene muškarcima kroz dodeljivanje uloge muškarčeve "polovine".

Simon je rođena 9. januara 1908. godine u Parizu. Bila je najstarije dete u buržoaskoj porodici, a majka Fransois odgajala ju je u strogom katoličkom duhu.

S 14 godina Simon je doživela krizu vere, negirala je postojanje Boga, odbacila veru i proglasila se ateistkinjom. U tom trenutku započinje njeno istraživanje filozofske literature i prva preispitivanja ljudske egzistencije.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net

Nakon studija matematike na Katoličkom univerzitetu u Parizu i studija književnosti i jezika na Institutu Santa Marija, upisala je filozofiju na slavnoj pariskoj Sorboni.

Nakon diplome dolazila je na predavanja u cenjenu parisku visoku školu École Normale Supérieure, u želji da položi težak postdiplomski ispit iz filozofije. To joj je naposletku pošlo za rukom i nakon polaganja ispita postala je najmlađa profesorka filozofije u Francuskoj.

U tom periodu upoznala je muškarca s kojim će ostvariti najvažniju emotivnu i profesionalnu vezu u svom životu, Pola Sartra.

Ubrzo su započeli i intimnu vezu, ali ona nikako nije ličila na uobičajen ljubavni odnos. Bovoar je odbila Sartrovu prosidbu nakon čega su osmislili vrlo liberalnu i otvorenu vezu. Iako su bili zajedno sve do njegove smrti, nikada nisu zajedno živeli niti imali dece, a jedno drugome dali su slobodu upuštanja u ljubavne odnose s drugim osobama.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net

Uoči Drugog svetskog rata radila je kao profesorka književnosti i filozofije u Rouenu gde je pisala roman "Gošća". Nakon okupacije Pariza i formiranja Višijevske Vlade dobija otkaz u školi i postaje politički aktivna kao član Francuskog pokreta otpora.

Tokom okupacije 1943. godine objavljeno je njeno prvo književno delo, spomenuti roman "Gošća". Rat je obeležio i njeno stvaralaštvo pa je od 1941. do 1943. godine pisala roman "Krv drugih" koji se smatra jednim od najvažnijih egzistencijalnih romana Francuskog pokreta otpora. Nakon toga napisala je i svoj prvi filozofski esej Pyrrhus et Cinéas, a u tom razdoblju koje je sama nazvala moralnim periodom svog stvaralaštva nastao je i roman "Svi ljudi su smrtni" i drama "Beskorisna usta".

De Bovoar je umrla na današnji dan 1986. godine.

 

 

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
1°C
08.12.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve