Sport
20.03.2022. 00:05
Sport
03.01.2023. 07:05
Zoran Šećerov
Atletika u Srbiji 2022.
Počasni krug srpske kraljice sporta
U danima kada se po tradiciji sumiraju rezultati i nagrađuju najbolji oni s pravom računaju da će u konkurenciji najboljih biti najbolji.
"Ukoliko ima boljih, čestitaćemo boljem. Ipak, bez želje da se krijem iza lažne skromnosti, mi smo u 2022. u mnogo čemu bili ispred drugih“, uverava direktor Srpskog atletskog saveza (SAS) Slobodan Branković.
Atletika je više nego egzaktna sportska grana i zato se ova priča i zasniva na apsolutnoj istini uz konstataciju da je u godini na izmaku srpska atletika načinila ne samo podvig na polju ostvarenih rezultata, već je i najviše od svih doprinela afirmaciji i ugledu srpskog sporta i Srbije na međunarodnoj sceni.
"Bili smo presrećni kada nam je Svetska atletska federacija (IAAF) ukazala čast da budemo domaćini Svetskog dvoranskog atletskog šampionata. Nije tajna da su mnogi sumnjali u nas i naše sposobnosti, a onda kada se na kraju ispostavilo da je Srbija kao domaćin zadatak obavila besprekorno, priznanja su počela da stižu sa svih strana. Uostalom, po ocenama učesnika i brojnih gostiju, bio je to najbolji ikada organizovani šampionat sveta pod krovom.“
Svet je u martu 2022. obišla vest da su na sjajno pripremljenim borilištima u najvećoj beogradskoj dvorani pred prepunim tribinama oborena tri svetska rekorda i niz nacionalnih uz bezbroj ličnih vrednih ostvarenja. Sve je to u direktnom TV prenosu viđeno u više od 100 zemalja sveta, što je bila sjajna promocija ne samo grada Beograda kao domaćina, već i cele zemlje.
Srbiji je, kao domaćinu, takmičenje sjajnim ostvarenjem ulepšala Ivana Vuleta zlatnom medaljom u skoku udalj.
"Iz svega toga izašli smo još jači i krenuli u sezonu sa nizom kvalitetnih takmičenja i brojim vrednim rezultatima“, konstatuje u smiraj godine Branković.
Prelepa doza fascinantnog krije se i u konstataciji da je koliko juče srpska „kraljica sportova“ živela u siromaštvu, na ivici ambisa sa prevelikim bremenom problema i bez ikakve nade da će u skoroj budućnosti, u bilo kom obliku, dostići nivo zemalja u kojima je atletika kao sport od pamtiveka na pijedestalu. Danas, na sreću Srbije i srpskih atletičara, nije tako. Bar na prvi pogled.
Sport
07.08.2022. 06:10
Ona je budućnost srpske atletike!
Sport
23.08.2022. 07:38
Biljana, Dragutin, a sada i Angelina Topić... kakva porodica!
"Godina na izmaku ostaće upisana kao najuspešnija u istoriji ovog sporta“, konstatuje s ponosom Slobodan Branković.
Ivana Vuleta postala je i ostala neprikosnoveni vladar svetske atletske scene u skoku udalj.
"Siguran sam da će Ivana u svim anketama biti proglašena za najbolju sportistkinju Srbije u 2022. Adriana Vilagoš i Angelina Topić su bez konkurencije najbolje među mladim sportistima“, uverava Branković.
U nekim, više nego relevantnim međunarodnim anketama, najperspektivnija svetska bacačica koplja Adriana Vilagoš je u 2022. ubedljivo najbolja na nivou planete, dok je Angelina Topić druga u Evropi i nedodirljiva na Balkanu, što SAS posebno čini zadovoljnim jer je reč o trijumfu u konkurenciji takmičarki iz 22 zemlje sa bogatom atletskom tradicijom.
Da se u srpskoj atletici, još uvek upakovanoj u apsurde, u 2022. događalo što nikada nije podosta je primera.
"Mi sve planiramo, ali i planovi znaju da padnu i u vodu. Ovog puta to se dogodilo u najpozitivnijem mogućem smislu. Konkretno, u 2022. u planu je bio odlazak na sva velika takmičenja. Ono što je izmaklo kontroli jeste podatak da srpski takmičari nikad u tolikom broju nisu ispunili normu za učešće. Jedan od primera je Jerusalim koji je bio domaćin Prvenstva Evrope za mlađe juniore. Planirali smo da se Srbija predstavi sa 15 takmičara, ali je normu ispunilo njih 30. I svi su, naravno, putovali. Takođe, plan je bio da sa pet takmičara odemo na SP za starije juniore u Najrobiju, ali je na naše zadovoljstvo u Keniju otputovalo 15 takmičara.“
Najpozitivnije u ovoj priči zapravo se svodi na božanstven podatak da su se sa dva najveća takmičenja mladi atletičari iz Srbije vratili sa hrpom medalja i vrednim rezultatima.
"Od medalja daleko više nas je obradovalo saznanje da srpska atletika zapravo ima sjajnu budućnost“, naglašava Branković.
U konkurenciji seniora godišnji izveštaj sa velikih takmičenja na otvorenom imao je dve vesti. Jednu manje lepu i drugu više nego zadivljujuću.
Sport
21.08.2022. 08:57
Srbija ima novo čudo od deteta, zove se Adriana Vilagoš!
Sport
10.05.2021. 08:34
Vilagoš evropska šampionka u bacanju koplja
"Na SP-u u američkom gradu Judžinu predstavljali su nas Ivana Vuleta, Milica Gardašević i Boško Kijanović. Ivani je i bukvalno izmakla medalja, Kijanović je imao peh sa klizanjem startnog bloka, Milica je došla u poziciju da skače na sve ili ništa i nije stigla do finala iako je imala vrednost da se nađe među osam najboljih. To je zapravo jedino veliko takmičenje u 2022. sa kojeg se naši takmičari nisu vratili sa medaljom.“
Čudo se, međutim, dogodilo nešto kasnije u Minhenu na Prvenstvu Evrope za seniore.
"Ivana Vuleta je u atmosferi gde su svi videli Mihambu kao šampionku skočila do zlata. Srebro je zasijalo na grudima bacača kugle Armina Sinančevića. Bila je to prva njegova evropska medalja. Biće ih još, on je mlad i izuzetno moćan takmičar“, siguran je Branković.
Osvojene su još dve medalje. Obe su, kaže Branković, iznenadile Srbiju, ali ne i ljude iz srpske atletike.
"U konkurenciji seniorki dve naše juniorke stigle su do pobedničkog postolja. Vilagoš je bila srebrna u bacanju koplja, Topić bronzana u skoku uvis. Njih dve, smelo tvrdim, u narednih deset godina biće perjanice ne samo srpske atletike.“
Kada se ostvarenjima sa svetskih i evropskih šampionata dodaju i ostvarenja na Mediteranskim igrama, sa Ejofa i Balkanskih igara, onda podatak koji sledi nekako deluje i logično.
"Godinu završavamo sa rekordnim brojem medalja. Iza nas je takođe i decenija velikih ostvarenja. Od 2012. do 2022. osvojeno je 25 evropskih i po jedna svetska, odnosno olimpijska medalja. Pre toga za 70 godina srpski atletičari su osvojili 24 medalje na velikim takmičenjima. Za sve dobronamerne ovo je podatak koji potvrđuje da se u srpskom atletskom sportu danas dobro radi. Ne kažem da nismo mogli i više. Moram, međutim, i da podsetim da je srpska atletika pune 22 godine, od 1990. do 2012, čekala da neko iz Srbije osvoji medalju na šampionatima Evrope. U 2022. smo samo na jednom prvenstvu osvojili četiri“, neumoran je Slobodan Branković u izvođenu dokaza o uspešnosti srpskih atletičara.
Procvat novije srpske atletike počeo je dolaskom Slobodana Brankovića na mesto generalnog sekretara tadašnjeg AS-a Srbije i bivšeg atletičara, a danas uspešnog privrednika Veselina Jevrosimovića na poziciju predsednika tog istog ASS-a. Svesni da se u atletici neuporedivo teže stiže do medalje nego u drugim sportovima, zavrnuli su rukave i krenuli od početka. Animirali su i poveću grupu mladih i ambicioznih ljudi širom Srbije da im se pridruži na tom putu sa precizno iscrtanim koordinatama i vrlo brzo, uz predan rad bez puno filozofiranja, nacionalni atletski savez je izrastao u respektabilnu sportsku instituciju.
"Pogađaju nas samo one priče tipa da je sve slučajnost, da svi ti uspesi nemaju veze sa atletikom, savezom, državom. Moguće je i da smo za to najveći krivici mi. Ne hvalimo se, ne pričamo šta i kako radimo, već ćutimo i koračamo napred. Danas umesto nas, na naše veliko zadovoljstvo, o nama pričaju naši rezultati“, kaže Slobodan Branković.
Život
21.03.2022. 11:09
Skok udalj ili u dalj - da li znate kako se kaže?
U SAS-u ističu da polako, ali sigurno šire infrastrukturu. Nedavno je moderan atletski objekat dobio Požarevac, uveliko traju i radovi na atletskom stadionu u Loznici, početkom 2023. kreće i izgradnja stadiona u Obrenovcu, zatim i Zaječaru, Leskovcu, Pančevu...
"Svi pomenuti gradovi dobili su projekte za stadione od SAS-a. Međutim, mi u svemu učestvujemo i dalje uz nadzor dok se sve ne završi, odnosno dok objekti ne dobiju potreban sertifikat.“
Ono čime se srpska atletika s pravom ponosi jeste podatak da se sva ostvarenja mogu podvesti pod "srpski brend“.
"Sve što smo uradili napravili smo sa decom rođenom u Srbiji koja nisu provela ni jedan jedini dan na sportskom usavršavanju na nekom od prestižnih univerziteta u svetu. I sve to su uradili pod dirigentskom palicom i uz pomoć znanja stručnjaka koji su takođe rođeni i školovani u Srbiji. Oni su srpsku atletiku u protekloj deceniji učinili bogatijom za 25 medalja sa najvećih takmičenja. To je, priznaćete, za svaku pohvalu, a ja tu pohvalu ne vidim. Novinari posle takmičenja napišu par tekstova i tu se sve završi.“
Slobodan Branković ne krije ni ko je silno pomogao "kraljici“ da povrati ugled.
"Da ne bi bilo zablude, sve ovo što smo uradili mi nikada ne bismo doveli na nivo koji danas postoji da nije bilo podrške države i pre svih predsednika Aleksandra Vučića. On je kao ministar odbrane imao razumevanja kad smo došli sa predlogom gde da gradimo atletsku dvoranu, njegovu podršku imali smo i u mnogim drugim prilikama, ali je već postalo degutantno da za sva pitanja moramo da idemo kod njega. Nacionalni olimpijski komitet takođe nas silno pomaže, ali trenutno imamo situaciju da me duša boli kad vidim neku talentovanu decu koju klubovi ne mogu da finansiraju jer rade u teškim uslovima. Ukoliko im ne pomognemo, ona će otići iz atletike što bi bio ogroman gubitak jer imamo dovoljno iskustva da procenimo ko je talenat od koga se u perspektivi može očekivati vrhunski rezultat“, uverava Branković.
Projektante budućnosti srpske atletike najviše boli saznanje da su se iz atletike uprkos vrednim ostvarenjima povukli sponzori. Postoje, istina, oni namenski koji podržavaju projekat Adriane Vilagoš ("Komtrejd“) ili Angeline Topić ("Vodavoda“), ali ne i sponzori tipa "Sava osiguranja“ koje je praktično jedino uz SAS.
"Umesto da danas budemo srećni i veseli jer je iza nas najuspešnija godina u istoriji srpske atletike, mi praznike dočekujemo tužni jer nemamo novca da isplatimo nagrade našim atletičarima i trenerima. Nemamo čak ni novac da platimo boravke na nekim takmičenjima u 2022. na kojima su naši atletičari osvajali medalje“, priča Slobodan Branković.
Ipak, niko ne gubi nadu. U Srpskom atletskom savezu uveliko se kuju planovi za Olimpijske igre 2024.
"Danas smelo izjavljujem da će Srbija u Parizu na Olimpijskim igrama, naravno ako stvari krenu željenim pravcem, imati četiri, možda i pet kandidata za medalju na atletskim olimpijskim borilištima. A četiri godine kasnije u Los Anđelesu čak i svih osam. Ljudi u to ne veruju kao što nam nisu verovali ni pre pet, šest godina kada smo pričali šta želimo da uradimo. I na kraju smo uradili. Vreme je, dakle, da počnu da nam veruju.“
Branković naglašava da se ništa nije slučajno dogodilo, da su aktuelni rezultati posledica strategije zacrtane još 2012.
"Ovo je samo početak jer mi znamo šta i kako će stvari izgledati 2026, čak i 2030. Sve što je urađeno i što se radi osmislili su naši visokoobrazovani stručnjaci, ljudi koji sede u Stručnom savetu SAS-a ili rade u SAS-u. Posle svega ne želimo da se zaustavimo, da sedimo u fotelji i uživamo u tome kako neko osvaja medalje. Cilj je da uradimo još puno stvari i preciziramo budućnost s namerom da što više takmičara iz Srbije uđe u konkurenciju za medalje na najvećim takmičenjima u vremenima koja dolaze.“
Sport
26.12.2022. 13:17
Sportski događaji koji su obeležili 2022. godinu
Sport
01.01.2023. 14:10
Sportski događaji koji nas čekaju 2023.
U sklopu Atletskog centra na Banjci uskoro će početi sa radom i sportska ambulanta. Obezbeđeni su najsavremeniji aparati, predsednik Zdravstvene komisije SAS-a dr Nikola Čikiriz uveliko radi na formiranju tima medicinskih stručnjaka koji će brinuti o zdravlju takmičara. Ovih dana biće potpisan i ugovor o saradnji sa Visokom školom za obrazovanje fizioterapeuta iz Zemuna. Ideja je da pod nazorom profesora, polaznici ove škole praksu obavljaju u SAS-u. Oni najbolji će na kraju ostati da rade u SAS-u.
U okviru svega biće formiran i Dijagnostički centar SAS-a sa zadatkom da brine ne samo o najboljima, već i da omogući takmičarima iz cele Srbije da na jednom mestu obave sva neophodna testiranja i na kraju dobiju odgovor u kojoj disciplini mogu da ostvare najviše. I sve to biće transparentno.
"Ne bežimo od nauke, za nauku i njena dostignuća vezana je naša budućnost. Za tako nešto treba nam podrška.“
Direktor SAS-a uverava da atletika ne košta puno, da je njen godišnji budžet, poređenja radi, manji od godišnjeg primanja nekih košarkaša Crvene zvezde ili Partizana.
"Ne mogu da ne platim trenera. Dragutin Topić i Đerđi Vilagoš su profesionalci u SAS-u, uskoro bi to trebalo da postanu i Marko Milinkov i Goran Obradović, takođe i neki drugi. Nemamo više situaciju da atletski treneri nemaju ni za hleb. To i dalje nije onoliko koliko imaju stručnjaci u nekim drugim sportovima, ali je neuporedivo više nego što je bilo. Ukoliko od trenera očekujemo rezultat, onda jednostavno moramo i da ga platimo.“
U SAS-u velike nade polažu i u novog ministra sporta, gospodina Zorana Gajića.
"Očekujemo da će kao bivši trener učiniti krucijalne stvari za struku. Pod jedan, da vrati nacionalno priznanje koje je i predsednik države Aleksandar Vučić obećao vrhunskim trenerima s tim da pooštri kriterijume kako se sve ne bi zloupotrebljavalo. Deluje nelogično da su bez nacionalnog priznanja ostali oni koji stvaraju medalje. Postoji još jedna anomalija. Zakon o sportu, po kojem mi danas radimo, stručna lica i trenere obavezuje da moraju da se školuju kako bi uz odgovarajuću licencu dobili mogućnost da rade. Međutim, taj isti zakon nikoga nije obavezao da te ljude plaća.“
SAS i Slobodan Branković podsećaju i na još jednu paradoksalnu situaciju.
"Država Srbija svake godine dodeljuje 400 stipendija sportistima za sportsko usavršavanje. Mi, kao savez koji se nalazi u prvoj grupi sportova, imamo pravo na 15 od tih 400 stipendija koje sportisti mogu da dobiju ukoliko imaju kategoriju nacionalnog, međunarodnog ili zaslužnog sportiste. Za mene je i dalje pitanje svih pitanja – ko je te sportiste usavršavao i doveo na nivo da budu kategorisani. Naravno, to su treneri. A ko plaća trenere? Odgovor je – niko. Zato je jedan od prioritetnih zadataka novog ministra da nađe formulu kako i na koji način da pomogne struci. Kakav motiv ima stručnjak da se usavršava ako njegov sportista mesečno prima zagarantovanih toliko i toliko hiljada dinara, a on ništa.“
SAS je u međuvremenu dobio i sportskog direktora. Reč je o Mihajlu Dudašu, svojevremeno velikom atletskom šampionu, danas ambicioznom i školovanom stručnjaku koji želi da se dokazuje na ovom polju. Ozbiljno se računa i na vrednosti Stručnog saveta na čijem čelu je Goran Obradović, najtrofejniji srpski atletski stručnjak. I uloga Danila Krtinića, predsednika Trenerske organizacije, biće ubuduće naglašenija. U novoj raspodeli zaduženja i selektor Edin Zuković, oslobođen nekih birokratskih stvari, dobija priliku da više vremena provodi na terenu uz reprezentativce.
Prema rečima Slobodana Brankovića, mnogo toga je umreženo na pravi način s naglašenom idejom da svi, bez obzira koju funkciju obavljaju, umesto ishitrenih individualaca postanu deo složne ekipe koja će raditi za dobrobit srpske atletike.
U 2023. i još više olimpijskoj 2024. srpsku atletiku i atletičare čekaju novi izazovi. Slobodan Branković, koji sebe smatra realnim optimistom, očekuje novu žetvu medalja.
"Sva velika takmičenja u 2023. i 2024. održaće se u Evropi, u nekim našim vremenskim zonama, što od takmičara ne iziskuje vreme za aklimatizaciju, a to iz ugla atletike nije zanemarljivo“, naglašava Branković.
U martu 2023. domaćin prvenstva Evrope u dvorani je Istanbul, praktično komšiluk. Srpski aduti za ovu smotru su Ivana Vuleta, Milica Gardašević, Armin Sinančević, Angelina Topić, Lazar Anić, možda i Strahinja Jovančević, koji se posle povrede polako vraća u ritam vrhunskog skakača udalj. Branković podseća da i on i Anić mogu da skoče preko osam metara, a to je medalja. U srcu leta 2023. u Budimpešti je prvenstvo sveta na otvorenom. Gore pobrojanim i trku za medalju pridružiće se i kopljašica Adriana Vilagoš. U planu je, dakle, juriš na pet medalja.
Olimpijska 2024. započinje svetskim prvenstvom u dvorani u Glazgovu. Pored već dobro znanih imena u SAS-u računaju da će se među onima koji s pravom računaju na najviši plasman naći bar jedna od nekoliko sjajnih troskokašica koje obećavaju puno, moguće i neka od takmičarki u skoku uvis, neko od četiristometraša, bacača…
Domaćin prvenstva Evrope na otvorenom u junu 2024. je Rim. Posle Rima su Olimpijske igre u Parizu.
"Pariz za nas ima posebnu dimenziju najviše zato što će to verovatno biti oproštaj Ivane Vulete od velikih takmičenja. Nadam da će taj rastanak uveličati osvajanje zlatne olimpijske medalje, što je i Ivanina velika želja. Siguran sam da će do tada i Armin Sinančević više puta prebaciti daljinu od 22 metra i da će se i on vratiti kući s olimpijskom medaljom. To su, naravno, i Adriana i Angelina. Istina, njihov motiv trebalo bi da bude rezultat, a ne medalja. Ako Adriana baci 67 metara, a Angelina preskoči 2,05, i sa tim rezultatima ne uzmu medalje, što je praktično nemoguće, mi ćemo na njih biti i te kako ponosni. Isto važi i za Milicu Gardašević koja bi trebalo u budućnosti da puno puta preskoči daljinu od sedam metara.“
Srbija ima danas 120 registrovanih klubova, ali i više nego apsurdnu situaciju da u Beogradu ne postoje uslovi za takmičenje.
"Krili smo sramotu, ali sada više nećemo. U septembru je SAS obezbedio dva autobusa da prevezu atletičare u Sremsku Mitrovicu da bi se održale kvalifikacije u okviru Kupa Beograda. To se nikad u istoriji atletike na ovim prostorima nije dogodilo, a dogodilo se da Beograd nema nijedan atletski stadion na kome bi mogla da se održe takmičenja“, kaže Branković.
Ono što bi moglo da bude pogubno za srpsku atletiku jeste pretnja da će bez stadiona za takmičenje biti i cela Vojvodina.
"Stadion u Sremskoj Mitrovici je propao i zahteva hitnu rekonstrukciju. Subotica ima stazu, ali FK Spartak ne dozvoljava da se na gradskom stadionu održavaju atletska takmičenja. Ista priča važi i za Novi Sad koji je 2009. bio domaćin juniorskog prvenstva Evrope. I pored toga što ima sve uslove, FK Vojvodina ne dozvoljava atletičarima da na istom objektu organizuju svoja takmičenja. Najcrnja slika stiže iz Zrenjanina koji je pre dve godine dobio novu atletsku stazu. Pre neki dan SAS je dobio fotografije rekonstrukcije fudbalskog terena koji se proširuje, a da bi se proširio biće uništena nova staza na kojoj još nije održano nijedno takmičenje.“
Ima li nade da će možda koliko sutra biti bolje? Branković je i u ovoj priči realni optimista.
"Za samo šest meseci može da se stavi u upotrebu staza na Vojnoj akademiji i da se koridorom poveže sa dvoranom. Ukoliko se to ne dogodi, najbliža staza takmičarima iz glavnog grada biće ona u Smederevu ili Požarevcu. Vojvođani su u još težoj situaciji jer je njima najbliži odgovarajući objekat onaj u Segedinu.
Atletika u Srbiji decenijama živi u varijanti "kad imaš jedno, nedostaje drugo“. Šteta za zemlju sa bezbroj atletskih bisera.
"Očekujemo da ove zime eksplodira Angelina Topić, da preskoči dva metra, što je za srpsku atletiku naučna fantastika. Očekujem i malo čudo od troskokašica. Dragutin Topić u svom klubu ima dve nestvarno talentovane devojke u ovoj disciplini, postoji i treća u drugoj sredini, ali imena namerno ne izgovaram. Tu je i Natalija Dragojević iz Priboja, bronzana u troskoku sa juniorskog prvenstva Evrope. Imamo, dakle, četiri troskokašice, nadam se buduće šampionke. To je fantastično. Letos nam se dogodilo da smo morali da organizujemo kvalifikacije u ovoj disciplini za odlazak na juniorsko prvenstvo sveta. Tri takmičarke imale su normu, a na prvenstvo su mogle da otputuju dve. Ljudi, kad ovo pričam naježim se od pomisli gde smo juče bili, a gde smo danas“, priča Slobodan Branković, direktor SAS-a.
U međuvremenu je Olimpijski komitet Srbije proglasio najbolje u 2022. godini. Ivana Vuleta, zlatna sa Svetskog prvenstva u dvorani i najbolja sa prvenstva Evrope na otvorenom, proglašena je za sportistkinju Srbije u 2022. godini. Nagrada za najboljeg mladog sportistu Srbije u 2022. pripala je bacačici koplja Adriani Vilagoš.
Komentari
