BOŽIDAR - BOŽA MALJKOVIĆ, PREDSEDNIK OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE

Rođeni pobednik, beogradski šmeker i boem osvojio je svetsku slavu pa danas iz svoje pobedničke vizure preuređuje i modernizuje Olimpijski komitet Srbije s mnogo energije, znanja i ljubavi, ali kao volonter

Neobičan čovek jednako koliko i njegov karakter. Dobronameran i častan, pobednik u duši. Zarad svojih dela poštovan i uvažavan ne samo kod kuće i u svojoj zemlji već i daleko izvan srpskih granica. Ima diplomu Pravnog fakulteta u Beogradu (generacija 1971) i slavu jednog od najboljih košarkaških trenera sveta. Višestruki je šampion Evrope s nekoliko klubova iz nekoliko evropskih zemalja. Beogradski šmeker i boem posebnog kova, čovek koji okuplja i oko koga se okupljaju ljudi, ponekad mangup, ali uvek gospodin, poliglota i hedonista, kozer, ali i neko ko mudro zbori, čovek koji ne upire prstom u svoja vredna dela, ali mu prija kad drugi ne zaborave da pohvale ono što je dobro uradio... Ima i mnogo čime da se pohvali, ali se ne hvali.

Francuska i Španija
S Limožom je napravio čudo. Francuzi ga slave kao nacionalnog heroja, maksimalno ga uvažavaju i iskreno poštuju. I tadašnji predsednik države Žak Širak pravio je prijeme u njegovu čast dodeljujući svim Maljkovićima pasoš Francuske...
Obišao je Boža Maljković i mnoge druge zemlje sveta. Ne krije da obožava Split i Jadransko more, da je Grčka mala čarolija, ali da je, uprkos svemu, Španija zemlja u kojoj se najbolje oseća. Zbog svega je u Marbelji kupio stan.
- Nisam jedini iz Srbije koji se odlučio za tu varijantu. I Maljkovići nisu jedini koji vole Španiju i Marbelju. Naše komšije su Radomir Antić, zatim košarkaši Nikola Lončar i Zoran Savić, fudbaleri Predrag Mijatović, Nebojša Krupniković, Darko Kovačević, Sergej Krešić...

U trenutku kad je i više nego dovoljno zaradio i stvorio, odlučio je da ponovo stvara, i to od jutra do mraka, potpuno volonterski i s više entuzijazma - mada to neće da prizna - nego ikada ranije u životu. Neko bi rekao kako je sve to možda i malo čudno za čoveka kome čak ni slava ne treba jer je ima više nego novca, ali za one koji ga (po)znaju sve je opet sasvim razumljivo jer je on, Božidar - Boža Maljković, aktuelni predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, jednostavno takav.
Na početku 2018, uz dobru domaćinsku kaficu u kancelariji predsednika srpskog olimpijskog komiteta, deportujemo ga u maj 2017, odnosno u deveti dan tog prolećnog meseca, kada je, na iznenađenje mnogih, postao predsednik OK Srbije. Naravno, bilo je tu i pitanje da li je zadovoljan onim što je od tada do danas urađeno...

- Poverenje mi je ukazano na Dan pobede. Hoću da verujem da u svemu ima i malo simbolike. Zapravo i ima jer sve što je do sada, za ovih sedam meseci, urađeno uistinu je trijumf ekipe koja je u svakoj prilici više nego sjajno promovisala brojne vrednosti srpskog sporta, ali i rad OK Srbije u celini. U Olimpijskom komitetu Srbije trenutno je zaposleno 25 ljudi, mladih i obrazovanih na prestižnim fakultetima u zemlji i inostranstvu, lepo vaspitanih osoba koje sjajno govore strane jezike, koje imaju znanje i viziju, entuzijazam i zadivljujuću energiju. Doskora su radili u nemogućim uslovima, ali nedavno smo, uz veliko razumevanje DIPOS-a, koji je vlasnik zgrade za koju plaćamo najam, stavili tačku i na adaptaciju prostora, i sada naše dame nemaju više strah da će ih eventualno prskati kapi kiše dok sede u kancelariji za kompjuterom.
Utišali i Baha

Priča se da ste bili više nego ponosni na svoju novu ekipu prilikom nedavne zvanične posete Lozani, odnosno sedištu MOK-a, gde Vas je primio lično predsednik MOK-a Tomas Bah...
- Prijem smo tražili još u maju, a pola sata za razgovor dobili smo tek nedavno, 22. decembra. Prvi čovek MOK-a naprosto je (pre)zauzet. S nama u delegaciji bio je i Slobodan Lalović, jedini član MOK-a iz Srbije (Bora Stanković je počasni član bez prava glasa), i čovek koji uživa ne samo veliki ugled i poverenje u MOK-u već je i lični prijatelj gospodina Baha. Dakle, umesto pola sata, družili smo i razgovarali mnogo duže. Gospodin Bah nije krio oduševljenje prezentacijom aplikacije „Trening za svakog", koju su osmislili mladi ljudi iz zgrade OK Srbije. Ono što je nama posebno prijalo bile su njegove iskrene reči zasnovane na egzaktnim pokazateljima da smo najbolji olimpijski komitet na svetu zato što čak 76 odsto novca koji dobijamo kao nacionalni komitet koriste naši sportisti. U svim drugim zemljama taj procenat je maksimalno 27 odsto.
MOK, dakle, sve prati, a biti najbolji među 206 članica (UN imaju u članstvu 193 zemlje) nešto je što nas uverava da smo na pravom putu. Ne krijemo ni želju da dobre odnose s MOK-om podignemo i na viši stepen jer je, između ostalog, reč o nestvarno bogatoj organizaciji. Od suma koje „Tojota" ili „Samsung", kao i neki drugi sponzori, uplaćuju na račun MOK-a može da vam se zavrti u glavi.

Ta priča o trošenju novca zvuči gotovo nestvarno s obzirom na činjenicu da je Srbija jedna od retkih zemlja u svetu gde istovremeno funkcionišu nacionalni olimpijski komitet, ministarstvo sporta i savez sportova, i gde svi oni kao (pre)goleme birokratske ustanove troše više novca nego sportisti iz budžeta koji država izdvaja za sport.
- Da, ovo što vi pričate kazuju mi i mnogi moji prijatelji. Ne znam šta je zapravo istina, nisam ušao u tu problematiku, što ne znači da neću, ali u ovom času gledam svoju kuću. Moram, međutim, da priznam da OK Srbije, bar za sada, odlično sarađuje i s Ministarstvom sporta Srbije, kao i sa Sportskim savezom Srbije, a najbolje sa granskim savezima jer nam je veoma bitno da znamo sve o našim olimpijcima.

Za ovih nekoliko meseci upoznali ste ljude koji rukovode pomenutim granskim savezima, ali i sportskim klubovima u Srbiji. Da li je istina da se u srpskom sportu vlada po principu zvanja, a ne znanja, što u krajnjem slučaju može biti pogubno s obzirom na visok stepen neznanja i još viši stepen bahatosti ljudi koji trenutno odlučuju o bitnim stvarima?
- Sve je istina, a to samo kazuje da još uvek u sportu ne biramo pažljivo kadrove. Za ovih sedam meseci, upoznao sam i video ljude, neću ih imenovati, koji uistinu nemaju kapacitet da rade to što rade. Pouzdano znam da ima daleko boljih i kvalitetnijih koji pre njih zaslužuju ta mesta. Ne samo što imaju neophodno sportsko iskustvo već i što imaju neuporedivo više našem sportu potrebnog znanja.

Startovao je i Vaš projekat „Sportski izazov". Bili ste nedavno u Knjaževcu, početkom januara karavan OK Srbije ide u pohode Pirotu?
- Ima više razloga što je Srbiji bitna ta akcija. Jedan je taj što će srpski olimpijci konačno upoznati Srbiju, a Srbija svoje olimpijce. Ovo, dakle, nije samo sportska priča već je i nešto što nosi pozitivan društveni efekat. Plan je da u tri naredne godine upoznamo celu Srbiju i Srbija nas, da napravimo tu dosad nepostojeću sportsku armaturu zemlje, da povećamo ulaganja i usmerimo sportski dinar na pravu adresu, odnosno da konačno dođemo u poziciju da Srbija počne da finansira ono najbolje što ima u sportu. U Knjaževcu nas je dočekao ceo Knjaževac s gospodinom Milanom Đokićem, predsednikom opštine, na čelu. Trebalo je doživeti oduševljenje tih ljudi, koji su bili zadivljeni pokaznim treningom našeg džudo reprezentativca i olimpijca Aleksandra Kukolja, odnosno prisustvom zlatnih veslača Zorića i Dragićevića, koji su naši sportisti godine. Poznat sam po tome da me ništa ne mrzi i zato jedva čekam da krenemo put Pirota...

Kada naši čitaoci budu čitali ovo, Vi ćete biti u Kataru, odnosno u Dohi. Reč je o vrlo važnom segmentu međunarodne saradnje OK Srbije na kojoj takođe insistirate?
- Da, u Katar odlazimo na poziv tamošnjeg nacionalnog olimpijskog komiteta, ali i Organizacionog odbora budućeg šampionata sveta u fudbalu. Zahvaljujući nesebičnom angažovanju naše ambasade i ambasadora Jasminka Pozderca,potpisaćemo ugovor o višegodišnjoj saradnji i razmeni znanja.

Nedavno ste, po sopstvenom priznanju, razvezali jedan veliki čvor, odnosno malo zamešeteljstvo koje je pretilo da 2019. u Sarajevu onemogući održavanje ZOI mladih?
- Da, istina je. Na molbu mojih sportskih prijatelja iz republika nekadašnje Jugoslavije, otputovao sam na sastanak s Miloradom Dodikom i za samo 10 minuta nesporazum je dobio formu čvrstog dogovora, tako da su takmičari iz celog sveta dobrodošli na ZOI mladih 2019. Takmičenja u po četiri sportske discipline biće održana na borilištima na teritoriji Federacije BiH, odnosno Republike Srpske, što je manje bitno od činjenice da će se ceo svet, baš kao i 1984, okupiti u Sarajevu, u našem komšiluku.

Šampion nema prijatelje

Boža Maljković je stavio tačku na više nego sjajnu i trofejnu trenersku karijeru. Uprkos fantastičnim rezultatima, dva sna nikad nije dosanjao: da bude trener Crvene zvezde i da vodi naš nacionalni tim.
- I jedno i drugo je bilo ostvarljivo i sasvim moguće, ali se, uprkos svemu, nije dogodilo. Pregovori sa Zvezdom bili su u završnoj fazi, tražio sam samo finansijske garancije za četvorogodišnji ciklus, ali tako nešto nije mogao da mi ponudi ni moj vrli prijatelj Slobodan Vučićević, koji je kao predsednik uneo podosta ličnog novca u KK Crvena zvezda. A da volim Zvezdu, to ne krijem. Uostalom, malo ljudi zna da sam ne tako davno ličnim sredstvima garantovao da će Crvene zvezda završiti takmičenje u Evropi. Da to nije uspelo, gospodin Bartolomeu bi penale zbog odustajanja od takmičenja naplatio s mog računa.

A ta priča o selektoru je zaista neverovatna. Kad sam bio ono što sam bio i kad je realno bilo da budem selektor, poverenje je ukazano drugome. I okej, ljutnje ne bi bilo da nije došao trenutak da mi oni isti ljudi koji su mi izglasali nepoverenje, sada presvučeni u druge dresove, nisu ponudili selektorsku fotelju, i to u momentu kada su svi znali da nas čeka neuspeh na šampionatu u Švedskoj.

Znači, ostvarila se ona kletva koju ste čuli posle osvojene evropske titule s Jugoplastikom?
- Jeste, tada mi je Aca Nikolić rekao sledeće: sada, kada si postao šampion, više nemaš prijatelja. Ima u toj rečenici dosta istine, znam odlično da sam se uspesima zamerio mnogima, da me mnogi zbog toga ne vole, ali pouzdano znam i ono drugo, što je možda mnogo važnije - svi oni me poštuju!

Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa koji se od petka nalazi u prodaji na kioscima...