Darko Pančev: "Neke stvari se uče, a sa nekima moraš da se rodiš"

"Crvena zvezda je šampion Evrope! Crvena zvezda je pobednik Kupa evropskih šampiona! Najveći uspeh jugoslovenskog klupskog fudbala! Darko, Darko, Darko!“, vikao je samo nekoliko sekundi kasnije Milojko Pantić.

Od tada su prošle 32 godine, kao i 25 godina otkako čuveni makedonski i jugoslovenski centarfor više ne igra profesionalno fudbal. Uspomene, međutim, nisu izbledele. Štaviše. Poslednje podsećanje doživeli smo nedavno u Skoplju, na premijeri dokumentarnog filma "Kobrin put do Zvezda“ Aleksandra Stankovića, gde o Darku Pančevu govori 45 ličnosti iz sveta sporta, kulture…

Ali, koliko je bilo zanimljivo gledati film, toliko je bilo uzbudljivo pogledati i ko je sve sedeo u publici: Dragan Stojković Piksi, Dejan Savićević, Boško Đurovski, Dragiša Binić, Ilija Najdoski… Poljupci, čestitke, zagrljaji kada se upalilo svetlo samo su nas još jednom podsetili na to koliko je Pančev bio i ostao popularan od Vardara pa do Triglava.

On je jedan od onih retkih igrača za kojeg navijačke podele ne važe. Pretpostavljamo da gde god da se pojavi širom bivše Jugoslavije i dalje svi žele da se pozdrave, slikaju ili barem rukuju sa njim. Pitali smo ga – da li mu ta pažnja prija i danas, posle 25 godina?

"Jeste, prošlo je više od 25 godina, ali svakako mi prija i drago mi je kada vidim da su širom bivše Jugoslavije, gde god da se pojavim, ljudi veoma ljubazni prema meni, žele da se slikamo zajedno, da popričamo najčešće u vezi sa tim prošlim vremenima i jugoslovenskom ligom. Prija mi, naravno, i verujem da bi svakom čoveku to prijalo.“

Tokom igračke karijere oborili ste mnoge rekorde, od juniorskih dana, do najznačajnije fudbalske nagrade kojom može da se okiti jedan centarfor: "Zlatne kopačke Evrope“ (za najboljeg strelca Evrope 1990/91). Iako ste davali golove i levom i desnom nogom, glavom, čak i zadnjicom, mnogi kao Vašu najveću vrlinu navode da ste „uvek bili na pravom mestu“. Da li se golgeter rađa sa tim instinktom ili je to samo vidljiva posledica mnogih fudbalskih stvari, koje oni koji nisu profesionalci ne vide – kretanje bez lopte, čitanje protivnika...?

"Mesto centarfora je specifično, a to najbolje objašnjavaju vezni igrači koji kažu – mi kada imamo loptu u nogama imamo pred sobom i preglednost, kao i vreme da razmislimo šta treba sledeće da uradimo, dok gol-igrač nema vremena dugo da razmišlja jer se uvek nalazi u najvećoj gužvi, u šesnaestercu protivnika. Neke stvari se uče, ali neke morate da imate od rođenja, pre svega taj instinkt. Zato su gol-igrači veoma cenjeni i veoma retki i dan-danas. Na prste ruke možete da nabrojite prave gol-igrače. To je zaista specifična pozicija i svakako da prirodni talenat ima prioritet, a sve ostalo je rad, rad i rad.“

Od fudbalskog disidenta do najboljeg golmana na svetu

Kralj fudbala!

Kralj fudbala!

Sport 30.10.2022. 08:05

Od fudbalskog disidenta do najboljeg golmana na svetu

A da li su i eksplozivnost i brzina, zbog kojih ste nosili nadimak "Kobra sa Vardara“, posledice talenta i fizičke predispozicije ili specijalnih treninga i rada?

"Hitrinu, brzinu, odlučne reakcije… to svaki gol-igrač mora da ima urođeno. Ono ostalo – udarac glavom, određeni udarci nogom, prijem lopte, tehnike… to se vežba. Znate, centarfor ne dolazi često u situaciju da dribla, on nema puno prostora. Dobar prijem je ono najvažnije kod gol-igrača, a to je fudbalska tehnika. Takođe, važno je i da ume brzo sebi da napravi prostor za završni udarac. To su najbitniji elementi, kao i da se prati dobar centaršut, kao i svaki udarac od svog kolege. Ja sam, na primer, to uvek radio i u Vardaru i u Zvezdi – kad šutira Dejo ili Robi, bilo ko, ja sam uvek išao na golmana jer postoji mogućnost da golman ne može da umiri loptu ako je dobar udarac od igrača. Gol-igrač je pravi kada zna da u pravom trenutku reaguje brzo. Dakle, neke stvari se uče, a sa nekima moraš da se rodiš.“

Nakon titule prvaka Evrope ovenčani "Zlatnom kopačkom Evrope“ otišli ste u Inter. Iz današnje perspektive pretpostavljamo da biste izabrali neku drugu ponudu, od brojnih najboljih klubova Evrope koji su Vas tada želeli. Koji bi Vam danas bili najvažniji kriterijumi kod izbora budućeg kluba. Postavka i sistem igre? Odnosi u svlačionici? Stabilnost uprave?

"Svakom igraču se tokom karijere dogodi da ponekad pogreši izbor kluba ili da ne naiđe na dobar prijem, na dobru svlačionicu, da se radi o pogrešnoj taktici ili treneru. To se meni desilo u Interu. Svakako da je Inter tada bio daleko od kvaliteta koji je imala Crvena zvezda ili kao što je bio Milan u koji sam otišao. Bilo je dosta nekorektnosti prema meni. Nažalost, najviše je bila kriva uprava koja je morala da zaštiti igrača jer zato te i kupuje, zato te i dovodi. Jer, ako se jedan igrač skupo plati, a potom uprava ne stane iza njega, onda nije trebalo ni da ga dovedu. Ja sam se veoma brzo po dolasku posvađao sa trenerom i sa još nekim ljudima u klubu, a kada tako krene onda teško možete i da očekujete da će sve ostalo biti kako treba.“

Pretpostavljamo da su Vam Zvezda i Vardar još uvek u srcu na prvom mestu. Šta se dešava sa Vardarom, koji su razlozi da nekada slavni klub sve više tone? I da li pratite "večiti derbi“?

"To su mi dva najdraža kluba u kojima sam igrao ne samo zbog neke zarade, već i zbog emocija, za razliku od onoga kada igrač ide napolje da igra, onda ide da zaradi. To je, moglo bi se reći, industrijski – ideš tamo na nekoliko godina da zaradiš neku lovu i da se vratiš u Beograd ili Skoplje. Tako da su mi zaista Zvezda i Vardar i dalje u srcu, ali ne znam šta se dešava sa Vardarom jer nisam tamo i ne bih zato o tome mogao da pričam. Svakako da nije dobro, naročito zbog toga što je reč o klubu koji zaslužuje da bude u prvoj ligi. Vardar je sada u privatnom vlasništvu i gazde su te koje treba da razmišljaju o budućnosti kluba, ja nemam šta tu da kažem osim da spadam u one koji ga vole.“

Većina vrhunskih sportista je jako sujeverna i ima posebne rituale pred utakmicu? Koji su bili Vaši rituali i kako ste ih stekli?

"Nisu svi sujeverni, ali ih ima. Neko, na primer, oblači uvek iste čarape ili ih nosi naopačke, a ima i onih koji u džepu uvek imaju neku amajliju. Ja, iskreno, sad ne mogu da se setim da li sam bio sujeveran, ali znam da nisam radio ništa poput toga.“

Luka Modrić radi neverovatne stvari sa Realom iz Madrida. Kog igrača, osim njega iz bivših jugoslovenskih republika, koji sada igra, biste izdvojili?

"Uvek je na ovim prostorima bilo izvanrednih igrača – napadača, veznih igrača, zato ne bih sada nikoga posebno izdvajao. Ovaj region ima sportske gene koji stvaraju izvanredne talente za sport i veoma mi je drago što sam ja deo ovog regiona koji je i te kako sportski nastrojen.“

                                       LIČNA KARTA:

• 25 utakmica odigrao je za reprezentaciju SFR Jugoslavije
• 18 golova postigao je za jugoslovenski nacionalni tim
• 9 utakmica odigrao je za reprezentaciju Severne Makedonije
• 1 gol postigao je u makedonskom reprezentativnom dresu
• 151 utakmicu odigrao je za Vardar u prvenstvu Jugoslavije, postigavši 84 gola
• 92 utakmice odigrao je za Crvenu zvezdu u domaćem šampionatu i postigao 84 gola
• 34 gola postigao je u Kupu evropskih šampiona 1990/91, osvojivši priznanje Zlatna kopačka“
• 12 miliona evra bila je vrednost transfera Pančeva iz Crvene zvezde u Inter

 

Da li u Severnoj Makedoniji ima neki budući Darko Pančev?

"U ovom trenutku ne vidim nikoga, ali talenti postoje i nadam se da će se uvek pojavljivati sve bolji i bolji igrači jer ako je dobar fudbal – i nama je veće zadovoljstvo da ga gledamo. Ima jedan mali koji je pre izvesnog vremena iz Vardara otišao u Zvezdu, ima oko 16 godina. Zove se Stefan Mladenovski. On je talentovan gol-igrač i nadam se da će dobro napredovati radom u Zvezdi i da, što da ne, jednog dana zameni sve nas gol-igrače koji smo ostavili dobar pečat tom klubu. Ali, pazite, nisu u pitanju samo moj stil igranja i davanja golova. Svaki gol-igrač zavisi od igre cele ekipe, od dobrih veznih igrača, od dobrih akcija, on samo ima taj osećaj da iskoristi šansu i reaguje pravovremeno. Pa ni Ronaldo ne bi bio Ronaldo da nije imao oko sebe dobre vezne igrače. Ili Levandovski u Bajernu. Bilo koga da uzmete kao primer, uvek je isto. Centarfor je igrač koji u velikoj meri zavisi od igre ekipe. Ako ostali igraju slabo, ako ne prave akcije, ne stvaraju šanse, ako nema centaršuteva, onda će i golgeter biti manje u situaciji da pokaže svoje kvalitete. To je bio slučaj i sa mnom. Vasil Ringov je jednom rekao – ja sam 10 godina stariji od Darka i ja sam pre njegovog pojavljivanja igrao sa pet, šest drugih centarfora u svojoj karijeri, ali niko nije moje centaršuteve koristio kao što je to radio Darko. Dakle, sve je u igri važno i spojeno, jedno bez drugog ne može.“

Ko Vas je od protivničkih igrača najbolje čuvao? Da li je bio neki fudbaler protiv koga ste najmanje voleli da igrate?

"Vraćajući se kroz svoju karijeru, mislim da je obrnuto – da je štoperima koji su me čuvali bilo i te kako nezgodno i da sam im baš bio problem. Ja nisam obraćao pažnju na to ko će da me čuva, već sam samo bio koncentrisan na igru i na to da budem što više opasan na golu, da pratim igru svojih saigrača i da učestvujem u toj igri. Svakako, bilo je odličnih odbrambenih igrača, to nije sporno, koji su me nekada i veoma uspešno čuvali, ali ne mogu sada da izdvojim nekog kome nikada nisam dao gol. Verovatno takvog nema.“

Imali ste 29 godina kada ste se povukli iz profesionalnog fudbala. Da li ste ikada zažalili zbog tog relativno ranog povlačenja?

"Imao sam nepune 32 godine, ali sam počeo da se povređujem od svoje 29. godine, a neke povrede su se i obnavljale tokom poslednje tri godine moje karijere – po godinu dana u Interu, Fortuni Diseldorfu i na kraju u Sionu. A to je sve bilo zbog neredovnog igranja u Milanu jer sam pre toga 10 godina u kontinuitetu bio u profesionalnom tonusu, sa napregnutim mišićima, fizički spreman, i tada se nisam povređivao, bez obzira na to što se nisam ni štedeo. Ali, kako sam počeo da igram sve manje i manje to je uticalo na moje povrede. Zato sam odlučio, kada sam imao nepune 32 godine, da se povučem jer nisam hteo da maltretiram i sebe i one koji su me gledali. Mislim da je to bila dobra odluka.“

Den Tana: Od fudbala do Holivuda

Intervju

Intervju

Život 16.12.2022. 10:32

Den Tana: Od fudbala do Holivuda

Bili ste sportski direktor skopskog Vardara, a svojevremeno su Vas zvali Dragan Džajić i Dragan Stojković da dođete u Zvezdu na neko funkcionersko mesto u klubu. Zašto ste se, ipak, potpuno povukli i posvetili ugostiteljstvu?

"Tri puta sam bio sportski direktor Vardara, koji nažalost dugo nije finansijski stabilan i zato i ima probleme da se razvije kako treba i kako zaslužuje. Zato sam se povlačio nakon godinu, godinu i nešto dana, jer sam video da nema uslova da radimo kako treba. Znate šta, moj cilj nije samo da radim među četiri zida u kancelariji i da mi teče staž. Moja motivacija je bila, ako sam već sportski direktor, da i nešto napravim od tog kluba. Što se tiče odlaska u Zvezdu, da, zvali su me i Džaja i Piksi, ali ja sam se tek bio oženio Majom Grozdanovskom, dobili smo prvu ćerku i ja nisam bio psihički spreman za taj poziv iz Beograda. Ne zbog straha, već zato što sam bio umoran, jer znam šta Zvezda predstavlja kao klub. I ako se uhvatim ukoštac s tim, onda treba i veoma ozbiljno da radim taj posao. Inače, ja se ne bavim ugostiteljstvom, neki moji prijatelji drže kafić u koji dolazim da se vidim sa ljudima, da popijem kafu, ali daleko od toga da se time bavim.“

U dokumentarnom filmu o Vama "Kobrin put do Zvezda“, o Vama govori 45 ličnosti iz sveta sporta, kulture… Takođe, premijeri u Skoplju 25. aprila prisustvovao je impozantan broj poštovalaca Vas i Vaše karijere, među kojima su bili i Dragan Stojković Piksi, Dejan Savićević, Boško Đurovski, Dragiša Binić, Ilija Najdoski, Slobodan Marović, Goran Stevanović, Goran Bogdanović, Vujadin Stanojković… Kada ćemo film moći da vidimo i u Srbiji, i da li takođe u prisustvu tolikih velikana fudbala?

"Film je gotovo godinu i po dana radila produkcijska kuća ’Sport netvork’ iz Beograda. Pre toga su me kontaktirali i ja sam podržao njihovu ideju. Rekao sam im, takođe, da ću im pomoći koliko mogu. Na kraju su veoma zadovoljni materijalom koji su snimali, ima puno gostiju u filmu i to baš velikih imena, kvalitetnih sportista. Ali, pošto su snimili mnogo materijala došli su na ideju da ne bude to samo jedan film od sat, sat i po, nego da će biti nekoliko epizoda, oko pet ili šest. Ja sam to prihvatio i malo sam se našalio – rekao sam da su naši ljudi u regionu navikli da gledaju turske serije, tako da nije ništa strašno ako bude pet-šest epizoda tog filma o meni.“

I na kraju, recite nam, molim Vas – šutnete li, povremeno, loptu ka golu, rekreativno?

"Iskreno, igrali smo pre dve i po, tri godine, na jednom terenu blizu centra grada, ali na pola terena, jer je ceo veliki za naše godine. Bilo je tu i bivših igrača, mojih prijatelja, pravili smo dobre utakmice, a igrali smo dva puta nedeljno. Međutim, onda je došla prokleta korona i pandemija, dve godine nismo mogli da se okupljamo zbog propisa, tako da smo se uležali i to ne samo ja nego i svi moji prijatelji, nabacili smo i po 10 kilograma viška. Porastao mi je malo stomačić, ali se nadam da ću brzo to uspeti da iskontrolišem.“