Dragan Mance – obožavan kod navijača Partizana, poštovan među delijama

“Momci, maločas je poginuo naš Dragan. Trening je završen”, pre 34 godine sa suzama u očima jedva je izustio Nenad Bjeković tadašnji trener Partizana.

Sećanje na današnji dan za sve koje su ga znali budi ista osećanja. Iako je prošlo više od tri decenije njegov duh i dalje luta stadionom Partizana i kliza se na kolenima sa podignutim rukama, proslavljajući pogodak. Spominju ga i na klinci koji su priče o njemu slušali od starijih. Mit o Mancu i danas se prenosi sa generacije na generaciju. Legenda živi.

Tog septembarskog jutra, Mance je kasnio na trening, u želji da stigne što pre, preterao je sa brzinom, koja ga je na kraju koštala života. Na auto-putu, pri punoj brzini udario je u betonski stub… Imao je svega 23 godine, bio je tako mlad. Iako je tek počinjao da živi, svoju priču je već završio.

Ipak, postigao je taman toliko da nikada ne bude zaboravljen, da zauvek bude u srvima navijača Partizana, čak i onih koji će za njega tek čuti.

Za Partizan je odigrao 279 utakmica i postigao 174 gola. Igrao je 4 puta za A reprezentaciju, 7 puta za mladu i 2 puta za Olimpijsku reprezentaciju Jugoslavije. Bio je strašan golgeter. Navijači Partizana su umeli da kažu: “Bog je sastavljao idealni tim, a napadač je mogao samo biti Mance.”

Za mnoge je i dalje jedan od najboljih koji su nosili crno-beli dres.

Bio je obožavan kod navijača Partizana, a poštovan kod navijača Crvene zvezde. Jedan je od retkih kome je to polazilo za rukom. Čuvena je anegdota vezana za kopačke. Naime, Mance je želeo da nosi iste kopačke kao Maradona. Iste one nove i skupe. Čuvši za njegovu želju Boško Đurovski ju je ispunio. Kupio mu je iste. Međutim, Mance nije stigao da zaigra u njima. Dobio ih je prvog, a poginuo trećeg septembra.

Septebmar je za Mancea bio sudbonosan mesec. Tog meseca se rodio, prešao u Partizan, poginuo…

Njegova smrt nije šokirala samo ljude bliske Partizanu, već i celu sportsku javnost. Na sahrani, na Novom groblju, okupilo se 30.000 ljudi.

Bio je mlad, ali je ostavio mnogo. Ipak, ni približno koliko je mogao i koliko su mu predviđali. Iza njega su ostali golovi, čuvene “makazice”, pesme navijača, ulica u blizini stadiona Partizana koja nosi njegovo ime. Ostala je priča o velikom Manceu i legenda koja će živeti dokle god se o njemu bude pričalo.