Sport
17.09.2019. 19:49
M. P.
ETIKA NA NIVOU GETA: Dokle će sport biti pozornica za rasizam?
Retko koja Olimpijada je izazvala toliko pažnje kao ona 1936. godine u Berlinu. S razlogom. Bio je to period predratne Nemačke na čijem čelu je bio Adolf Hitler, poznat po svojoj rasnoj netrpeljivosti. Da će oko svetske javnosti budno pratiti događaje iz Berlina, bio je svetan i sam Hitler koji je rešio da Olimpijske igre iskoristi u propagandne svrhe. Želeo je da stvori sliku nove, jake Nemačke i zamaskira njen antisemitizam i rasističku politiku. Želeo je da pokaže da je Nemačka otvorena za svet.
Međutim, nije mogao da prikrije ono što je prethodilo samim igrama.
Tri godine ranije, nemački bokserski savez proterao je amaterskog prvaka Erika Seliga jer je bio jevrej. Kako bi umirili međunarodnu napetost nemački olimpijski savez dozvolio je polujevrejki Helen Majer da predstavlja Nemačku u mačevanju. Iako im je donela srebrnu medlaju, bila je prisiljena da se preseli u SAD. Uprkos Hitlerovim naporima, da Nemačku predstavi u drugačijem svetlu, ostaće upamćeno da nije čestitao afroameričkom atletičaru Džesiju Ovensu, koji je u Berlinu osvojio četiri zlatne medalje.
Na pomenutoj Olimpijadi američkoj reprezentaciji čak 14 medalja su doneli upravo Afroamerikanci, što su mediji u Americi preneli kao udarac na nacistički mit o arijevskoj nadmoći.
Kao odgovor na nacističke igre iz Berlina, došle su Olimpijske igre u Meksiku 1968. koje će zauvek ostati upamćene. Ne toliko po rekordima, koliko po, danas, čuvenom pozdravu "Black Power" koji se smatra jednom od najvažnijih političkih poruka koje su poslate tokom OI.
To je bio čin protesta afroameričkih sportista Tomija Smita i Džona Karlosa tokom dodele medalja. Dok se u pozadini čula američka himna, njih dvojica su pognuli glave i u vis podigli ruke, na kojima su nosili crne rukavic. Izviždani su, a Međunarodni olipmijski savez doživotno im je zabranio da učestvuju na Olipmijskim igrama. Uprkos sankcijama ovaj čin nije imao cenu.
"Ako pobedim ja sam Amerikanac, a ne crni Amerikanac. Ali ako sam napravio nešto loše, onda će reći da sam crnac. Mi smo crni i ponosni smo na to. Crna Amerika će shvatiti šta smo učinili večeras", rekao je Džon Karlos.
I Crna Amerika je shvatila, poruka je odjeknula, zahvaljujući svim svetskim medijima koji su se utrkivali ko će brže i jače preneti nesvakidašnju vest.
Pomenuti događaji stariji su više od pola veka, ali rasizam na terenima, i dalje postoji. Uprkos borbi Svetske i Evropske fudbalske federacije, oponašanje "majmunksih krika" i bacanje banana na teren i dalje su česte slike fudbalskih stadiona širom sveta. Na navijačke provokacije nisu ostali imune ni mnoge zvezda svetskog fubdala poput Dani Alvesa, Roberta Karlosa, Maria Balotelija... Neki su, poput Alvesa, umeli da se iskontrolišu i šmekerski pojedu bananu kojom su gađani, ali ima i onih koji se nisu snašli, poput Roberta Karlosa.
https://www.youtube.com/watch?v=eJYhp4bqJQA
U Rusiji se pre osam godina igrala utakmica između Krila Sovjetova i Anžija, kada su domaći navijači u 90. minutu teren zasuli bananama. Brazilski fudbaler Karlos revoltirano je napustio teren.
" Tačno je da sam posle događaja u Samari razmišljao da okončam karijeru, ali sam ipak odlučio da nastavim. Ako se nešto slično ponovi sigurno ću prestati aktivno da igram fudbal. Posle tako jakog emotivnog udarca, osećate se bezvrednim. Bio sam tužan i povređen. Na stadionu je bilo mnogo dece. Ovakve stvari treba eliminisati", rekao je kasnije Karlos.
https://www.youtube.com/watch?v=V8HZZT7DLJU
Najveće rasističke ispade ispoljavali su navijači u Italiji, koji ne štede ni svoje reprezentativce. Tako je pre godinu dana na jednoj utakmici razvijen transparent - "Moj kapiten je italijanske krvi", kao aluzija na to što bi Baloteli mogao da postane vođa tima. Mario se i ranije suočavao sa sličnim ispadima navijača, čak i dok je igrao u Italiji.
"U ovoj zemlji je odvratno biti crnac. Kada bi nešto nestalo u školi ili bilo ukradeno, ja bih bio glavni krivac. Jednom prilikom sam se trudio da što pre završim domaći zadatak, da bi me majka pustila da igram fudbal. Došao sam na igralište, ali deca mi nisu dala da se igram sa njima. Kada sam ih upitao zbog čega mi ne dozvoljavaju, odgovorili su: 'Zato, što si crn'. Imao bih mnogo manje problema u životu da sam belac. Ali ti problemi učinili su me jačom osobom", izjavio je jednom prilikom Baloteli.
O Italijanima i njihovom izraženom rasizmu nedavno je govorio i Edin Džeko.
"Mislim da je rasizam veći problem u Italiji, nego u drugim zemljama, na primer u Engleskoj. Nadam se da će ovakve stvari biti zaustavljene i da će se nacionalni savezi mnogo više pozabaviti ovim problemom", izjavio je Džeko.
Povezane vesti - Rasizam i ludilo izazvali masakre
Rasizam, naravno, nije primetan samo u fudbalu. O njemu je otvoreno govorio i atletičar i najbrži Britanac svih vremena, Linford Kristi koji nije krio da je tokom karijere imao dosta problema samo zato što je tamnije puti. Jednom prilikom pričao je o neprijatnoj situaciji koju je doživeo jer je nosio trenerku Velike Britanije.
"Sećam se koliko sam bio ponosan što sam mogao da budem u toj trenerci. Šetao sam u jednom kvartu Londona kada mi je prišao policajac i rekao: "Šta crnčuga kao ti radi u trenerci Britanije?". Odlučio sam da uđem u prodavnicu i sačekam da se sklone, ali kada sam izašao, zaskočili su me, zavrnuli ruke iza leđa i uhapsili. Sustradan su me obavestili da su sve optužbe protiv mene povučene. Jednom me je zaustavila saobraćajna policija i nisu želeli da prihvate da je crnac dobio službeni auto na korišćenje. Optužili su me da sam ukrao auto i uhapsili me. Posle nekoliko dana policija je prošla pored moje kuće i bacila pismo u kome je pisalo: "Ne morate da dolazite kod nas više, raspitali smo se o čemu je reč."
Rasizam nije zaobišao ni region i Srbiju. I dalje pamtimo kada su navijači Rada na rasnoj osnovi vređali bišeg igrača Partizana, Evertona. Zbog rasističkog skandiranja, u martu ove godine, u utakmici protiv Engleske, reprezentacija Crne Gore kažnjena je sa dve utakmice igranja pred praznim tribinama. Ipak, kazne očigledno nisu dovoljne.
Sport je dostigao takmičarski vrhunac, ali po pitanju etike i dalje je na nivou geta. U 2019. godini. 21. veku. Veku tolerancije i prihvatanja različitosti.
Komentari
