FIBA ILI EVROLIGA? Srpska košarka između zemaljskog i nebeskog carstva

Pretnje FIBA treba shvatiti krajnje dramatično – “nuklearni kofer” evropske košarke u rukama je trgovaca sa Kapali čaršije. Cenjkanje, ucenjivanje, blefiranje...

Borba za kontrolu finansijskih tokova u evropskoj košarci mogla bi da ima negativan odraz na Olimpijskog turnir u Rio de Žaneiru. Dani raspleta su sve bliži, a srpska košarka smeštena između dve vatre treba da se čuva kako bi izbegla opekotine.

Nakon serije udaraca u bradu, FIBA Evropa deluje kao grogirani bokser koji jedva stojeći na nogama uzima ulogu sudije i odbrojava Evroligi koja mirno u uglu samoljubivo namešta šampionski pojas. Mlataranje rukama je svakim danom sve brže, jače i nekontrolisanije, pa samim tim i opasnost da jedan bočni udarac ne završi na nosu neopreznog pobednika.

Od elite do daj šta daš

FIBA je u prvim koracima svog osvajačkog pohoda na sva zvona pominjala ogroman budžet i takve verzije elitnog takmičenja koje će pomiriti ambicije većine klubova. Bili su to mamci kako bi klubovi napustili Udruženje evropskih košarkaških liga (ULEB), a FIBA preuzela upravljanje Evroligom. U tim svojim planovima i ponudama glavni oslonac bio je paket sa Bosfora. Govorilo se da će moćni turski sponzori (Turkiš Erlajns, Efes i Doguš grupa) zbog predsednika FIBA Evropa Turgaja Demirela, vratiti člansku kartu Evrolige i da će to biti signal da Fenerbahče i Anadolu Efes potraže bolje košarkaško društvo.

Dugo se mahalo papirima i obečanjima, ali kad je predstavljena finansijska konstrukcija u gradu svetlosti onima koji su poverovali u priče o dobitku iz novog takmičenja pao je mrak na oči. Tako je FIBA za Ligu šampiona obezbedila skromnih 4,42 miliona evra koji će biti podeljeni klubovima učesnicima grupne faze Lige šampiona. To jest, 32 tima podeliće po 100 hiljada evra, plus za plasmane u dve runde plej-ofa po još 60 hiljada evra. Šampionu Lige šampiona pripašće oko 340 hiljada evra. Iza guliverovskih obećanja ostalo je patuljasto delo.

Šta je uradila Evroliga? Njen odgovor bio je potpisivanje desetogodišnjeg ugovora sa kompanijom IMG (International Management Group, zastupa i Novaka Đokovića) vredan najmanje 630 miliona evra. Veliki novac, traži velike klubove i jake garancije. Evroliga će u narednih deset godina imati 11 stalnih učesnika, klubova koji imaju A licencu, a to su Efes, CSKA, Armani, Barselona, Fenerbahče, Laboral Kuća, Makabi, Olimpijakos, PAO, Real Madrid i Žalgiris. Preoostalih pet mesta naredne sezone popuniće šampioni VTB (ne računajući CSKA), Nemačke i ABA lige, pobednik Evrokupa i Darušafaka koja će dobiti vajld kard. Ostaje utisak da je Mocartov „Turski marš“ i šuškanje sponzorskih novčanica presudilo prilikom ispisivanja specijalne pozivnice. Stvarno, zašto Daršafaka?

Oko 60 odsto novca koji „legne“ od IMG-a trebalo bi da bude podeljen klubovima. To znači da bi od takmičenja klubovi godišnje inkasirali između 36 i 42 miliona evra, skoro deset puta više nego što je sakupila FIBA. U novonastaloj situaciji, svesna da je izgubila elitu evropske košarke, FIBA Evropa poseže za principom „daj šta daš“. To je novi fijasko njenog projekta. Prethodni se dogodio i brzinom šibice ugasio 2001. godine sa Suproligom.

Nova meta sada je Evrokup. Da bi sačuvala kakav-takav kvalitet u utešnom rangu takmičenju, FIBA je opet posegla za ucenom: "Sve federacije koje podrže Bord koji upravlja Evroligom (ECA) i njihovo nelegalno sklapanje ugovora sa klubovima, automatski izgubiti mogućnost da učestvuju u svim takmičenjima pod pokroviteljstvom FIBA Evropa".

Evroliga je podnela prijavu Evropskoj komisiji nakon pretnji savezima i klubovima, uz „žaljenje i razočarenje zbog činjenice da FIBA želi sankcijama da reši situaciju koju nije mogla dijalogom.“

Čelnike FIBA Evropa treba shvatiti krajnje ozbiljno jer su proteklih meseci pokazali veliku neozbiljnost u nastojanju da proguraju svoje takmičenje, zanemerajući da su klubovi kičma košarkaškog sistema i da je pravo na slobodno udruživanje jedna od osnova brojnih konvencija. Ucena nacionalnih saveza da će reprezentacije biti isključene sa velikih takmičenja, tj. sa Olimpijskih igara i Evropskog šampionata 2017. pravnički gledano jeste neodrživa. Šta će se dogoditi ako FIBA ostvari svoje pretnje pa suspenduje reprezentativne selekcije nacionalnih saveze čiji klubovi potpišu pristupnicu za Evrokup?

Dokazivanje po sudovima da je takva pravno neutemeljena i neodrživa može da potraje nekoliko godine, a Igre u Riju počinju za četiri meseca (5-21. avgust).

Ako bi se (daleko bilo) takav scenario ostvario, ko će Olimpijadu da vrati Milici i Ani Dabović, Dajani Butuliji, Saši Čađo, Jeleni Milovanović, Tamari Radočaj ili Marini Maljković, srpskim navijačima?

Dva pogubna kriterijuma

Košarkaški savez Srbije, pre svih, kao i svi oni koji su u evro dometu ovom trenutku moraju biti na oprezu. Pretnje FIBA treba shvatiti krajnje dramatično – “nuklerani kofer” evropske košarke u rukama je trgovaca sa Kapali čaršije. Cenjkanje, nadmenost, ucenjivanje, blefiranje... Olimpijske igre su izazov karijere za većinu sportista. Rekosmo, košarkašice Srbije izborile su učešće na Olimpijadi. Muškarci su na gejtu za Rio.

U „Kombank areni“ od 4. do 10. jula biće održan kvalifikacioni olimpijski turnir. Izabranici Aleksandra Đorđevića igraće u grupi A sa selekcijama Angole i Portorika, dok će se u grupi B u „Kombank arena” takmičiti Japan, Češka i Letonija. Pobednik turnira ulazi u avion (sa tri prsta!).

Kad se odbrani olimpijada pa postigne konsenzus o Jadranskoj ligi (A i B grupa), treba raditi na projektu „Naredna petoletka: Beograd je Evroliga“. ULEB prebrzo montira NBA koncept na Starom kontinentu, ne vodeći računa o finansijskim potencijalima regiona koji imaju zlatnu košarkašku „žicu“. Franšiza dominira nad klubom koji stvara igrače. Zato ne treba čuditi ako kroz sedam godina u najavi kola Evrolige pročitamo „Armani London gostuje Laboral Ikei u Stokholmu“. Srbija mora da nađe brz odgovor.

Dva su osnovna kriterijuma za ulazak u to visoko društvo: kontinuitet rezultata i visina budžeta. Vidimo sada (najsvežiji primer Darušafaka) da postoje izuzeci. Nažalost, oni se ne prave tamo gde je navijačka energija najjača. A Evroliga bi bez slika iz Beograda imala daleko manje kolorita, radosti i lepote.