Filmska priča o životu fatalne Srpkinje

Mit o najlepšoj košarkašici nekadašnje Jugoslavije Ljubici Otašević ne bledi, i ponovo se najavljuje snimanje filma o njenom burnom životu u Holivudu. Zbog nje je i Ivo Andrić zavoleo košarku, a na aukciji kuće „Sotberi" prodato je za podosta novca čak 30 pisama legendarnog Kerija Granta koja je pisao lepoj Srpkinji

 
Bila je lepa i više nego posebna u vremenu u kojem je živela. Pre mesec dana (12. aprila) navršila se 21 godina od kada se u Hjustonu, tužna i usamljena, na svu sreću ne i siromašna, ova u mnogo čemu izuzetna žena preselila na onaj svet.
Međutim, mit o neprolaznoj lepoti Ljubice Otašević, njenoj neodoljivosti i nepredvidivosti, čudesnom šarmu i još koječemu i dalje ne bledi. Uskoro će, najavljuje ozbiljan producent, njen buran život biti povod za film. Igrala je u mladosti, a odmah posle rata, košarku među zidinama Malog Kalemegdana. Sasvim dobro ili toliko dobro da je, osim dresa šampionske Crvene zvezde sa brojem 12, nosila i onaj sa grbom Jugoslavije. Ona, kćerka oficira srpske kraljevske vojske kome se posle logorovanja u Osenbriku i završetka Drugog svetskog rata izgubio svaki trag. Bar se tako pričalo. Posle se, ipak, saznalo da je 1954. umro u emigraciji.

 
Zbog svega lepu Ljubicu su po Beogradu od jutra do sutra pratili agenti nekadašnje Udbe, ne libeći se da joj se u ime potreba komunizma s podosta neukusa udvaraju. Na jednoj od utakmica za nacionalni tim, od 56 poena, koliko su lepotice u plavim dresovima ubacile u koš Švajcarske, svoje ime uz ovacije publike potpisala je na čak 27. Sa Zvezdom je osvajala titule i nadigravala sportske rivale od Triglava do Đevđelije, ali je istovremeno ostala priča da je zbog Ljubice košarku zavoleo i na kraju obožavao, jednako kao i nju, nobelovac Ivo Andrić, kome je, kazuju, bila inspiracija za mnoge raskošne rečenice.

 
Tri godine šetala se ponosno srpskom prestonicom držeći se za ruke sa zgodnim Srdom Kalemberom, reprezentativcem i košarkašem Zvezde. Uprkos velikoj ljubavi, o kojoj je pričao ne samo Beograd, svoje srce podarila je legendarnom Milošu Milutinoviću, u tom trenutku možda i najvećoj fudbalskoj zvezdi Jugoslavije. Bio je to par iz snova i bila je to, pričao je Beograd, ljubavna priča dvoje nestvarno zgodnih mladih ljudi, ali i slavnih likova koji su kao takvi bili uzor mnogima. Sve što se dogadalo, jer je zarad mnogo čega ličilo i na filmsku priču, diskretno je beležio kamerom Puriša Đorđević. Međutim, te slike s celuloidne trake, zbog Ljubičine rojalističke porodične priče, kao i stroge cenzure Titovog podanika i pesnika Rastka Zogovića, nikada nisu ugledale svetlost dana, čak ni u čuvenim „žurnalima" prikazivanim u bioskopima uoči filmske predstave. Ipak, da sve u ovoj vezi ne bude romantično do kraja, potrudio se legendarni golman Milutin Šoškic. U strahu da Miloš Milutinović, njegov najbolji drugar, zbog ljubavi i na Ljubičin nagovor ne pređe iz Partizana u Crvenu zvezdu, javno se suprotstavljao toj vezi, što se posebno isticalo u tadašnjim beogradskim trač krugovima.

Titov general Peko Dapčević bio je spreman da zbog Ljubice izgubi čin, beogradski švaler broj jedan i miljenik KPJ Ratko Dražević i više, ali je na kraju, priča Beograd, uprkos bahatosti, ipak ostao „mokrih cipela". Partijskim drugovima Slobodanu Peneziću Krcunu i Rati Dugonjiću, Ljubica je zakazivala randevu u isto vreme i na istom mestu.
Potom je lepa studentkinja Filozofskog fakulteta iskoristila idealan trenutak da zauvek napusti Jugoslaviju i komunistički režim. Znatiželjnicima je prodala priču kako ide u Italiju da bi usavršila jezik. Da li je sve to planirala ili se dogodilo spontano, tek neverovatna sličnost sa filmskom divom Sofijom Loren bila joj je propusnica za neki drugi, a nestvarno izazovan i zavodljiv svet. Kao dublerka slavne glumice pojavljivala se u nekim filmskim ostvarenjima, ali uprkos lepoti, koju za razliku od muškaraca nije podnosilo oko filmske kamere, nikada nije postala glumica. Ipak, iz tog vremena treba se podsetiti „Ključa" Kerola Rida, filma u kojem nije bila nezapažena.

 
Ono što nisu uspeli beogradski mangupi jeste italijanski bogataš i baron Enriko de Portanova, jedini muškarac koji je Ljubicu Otašević uspeo da odvede pred oltar. Ali i da je prevari. Zato je ona posle sedam godina braka, uz brdo novca iz brakorazvodne parnice, napustila Evropu i preselila se u Holivud. Upamćeno je kako su Keri Grant, Robert Evans, Marlon Brando, Šon Koneri i mnogi drugi bili zadivljeni personalitijem i šarmom koje je uz naglašeni seksepil nosila Ljubica Otašević.

 
Ni saudijski milijarder i najveći svetski trgovac oružjem Adnan Kašogi nije krio da uživa u društvu lepe Srpkinje. Kažu i da joj je i španski diktator Franko dozvoljavao da bez kucanja uleprša u njegov kabinet, a ono što se može u svakom trenutku proveriti jeste podatak da u španskoj Marbelji postoji ulica s njenim imenom. Slučajno?
Svog jedinog muža dovodila je do ludila, između ostalog i zato jer je, kao i većina žena, volela da kasni. Bar malo. A kad se Portanovi ruča i pije šampanjac, on problem rešava tako što supruzi koja kasni na dogovoreni ručak jer se zadržala ispred izloga kupi ceo izlog juvelirske radnje u Rimu kako bi ga na miru razgledala kod kuće.
Ne tako davno na aukciji kuće „Sotberi" prodato je za podosta novca čak 30 pisama legendarnog Kerija Granta koja je pisao Ljubici Otašević. Drugi su opet pričali da je holivudski velikan zbog nje zavoleo srpski pasulj s kobasicom. Od novca koji je dobila razvodom od Portanove, Ljubica je 1979. platila boravak košarkašicama Crvene zvezde u najluksuznijem hotelu u La Korunji.

 
Ljubici posle odlaska Jugoslavija nije bila naklonjena. Čak ni njena Srbija. Možda i zato što je, svaki put kad malo više popije, zvala iz Amerike telefonom prijatelje u Beogradu kako bi slatko isprozivala i napsovala tadašnji komunistički režim. Ali bilo je i dana kada je, ophrvana nostalgijom, zvala porodicu da joj u telefonsku slušalicu pušta starogradske pesme.

 
U Beograd je posle odlaska iz Jugoslavije došla samo tri puta. Prvi put kad je snimala kultni film „Ljubav i moda", u kojem je imala ulogu zanosne stjuardese. Zatim kad je u društvu Kerija Granta doputovala na sahranu svoje bake Zorke, uz koju je odrasla jer je majku Olgu s prezirom napustila za sva vremena ne oprostivši joj što se preudala ne sačekavši muža iz zarobljeništva. Poslednji, treći put u Beograd je stigla posle razlaza s Bobom Evansom, koji ju je napustio jer nisu mogli da imaju decu. Ljubica Otaševic je živela život koji su mnogi sanjali i koji sigurno zaslužuje bar jedan film.