Sport
10.02.2024. 15:27
Sport
12.02.2024. 14:00
Zoran Šećerov
Šansa za srpske klubove
Fudbalsko proleće ‒ uvertira u godinu velike nade
Dogodilo se, ne ponovilo se. Tim pre što je sve bilo promašaj. Počev od strategije do finalne realizacije čiji su efekti bili praktično (ne)vidljivi na terenu. Istina, priča je iz prošle godine, ali bolne fudbalske rane upakovane u ovaj ironično-suzdržani komentar i dalje su sveže.
Istina, priča je iz prošle godine, ali bolne fudbalske rane upakovane u ovaj ironično-suzdržani komentar i dalje su sveže. Naslovi tipa “Zvezda najgori tim ovogodišnje Lige šampiona“ ili “Tužni srpski fudbal, 16 poraza i 50 primljenih golova“ i definitivno su čak i u kontrolisanom emotivnom naboju neuporedivo više od pukog statističkog podsećanja na sezonu u kojoj je srpski klupski fudbal na evropskoj sceni izvršio samoubistvo.
Ni danas, nekoliko meseci posle svega, zapravo nema objašnjenja kako je moguće da su sastavi iz dojučerašnje zemlje fudbala u tri po kvalitetu različita evropska takmičenja zabeležila samo jednu pobedu u 28 utakmica. Ovo tim pre što su se prošlog leta i jeseni najave blistave evropske jeseni poklapale s optimizmom onih koji sebe na javnoj sceni promovišu kao nekoga ko tajne fudbala ima u malom prstu. Greška. Stvarnost je još jednom u srpskom fudbalu preduhitrila maštu, strah sa naznakama nedostatka vrednosti u fudbalu i oko fudbala kao najveći greh je unakazio dostojanstvo kao vrlinu.
Zato se uzročno-posledična veza celog događanja i svodi na statistički ogoljenu konstataciju da je pet klubova iz “Mocart bet“ Superlige na klupskoj evrosceni pretrpelo 25 poraza uz dva remija i samo jednu pobedu. Pametnom sasvim dovoljno da bez većih zavaravanja ili bacanja prašine bilo kome u oči prihvati kao realnost trenutno poprilično bedno mesto i još jadniju ulogu srpskog klupskog fudbala na Starom kontinentu.
I sva druga poređenja sa drugima, naravno iz Evrope, ovu bledu sliku čine još ogoljenijom. Jedan podatak je direktna “pesnica u čelo“. Više pobeda od srpskih klubova na evropskoj sceni u jesen 2023. zabeležili su čak i klubovi iz susedne BiH, odnosno sa fudbalski nerazvijenih Farskih ostrva. Do juče ovo bi bila bruka neviđena.
Da nikad jedna nedaća ne ide sama dokaz je i to što je Srbija zbog svega i izgubila poziciju na UEFA listi što opet vuče za sobom posledicu iskazanu kroz podatak da u narednom ciklusu, u onom 2024/25, Srbija neće imati direktnog predstavnika u Ligi šampiona, odnosno da će još samo jednu sezonu, baš tu narednu, imati pet klubova na evropskoj sceni. Zašto?
Zato što su u jesen 2023. Partizan i Vojvodina svoju evropsku misiju završili već u kvalifikacijama. Grupnu fazu nisu dočekali. “Crveno-beli“ su u četiri utakmice zabeležili pobedu i tri poraza, a Novosađani u dva meča dva poraza. Čukarički je u svih osam utakmica Lige konferencija uknjižio osam poraza. TSC, što se i očekivalo, nije stigao do grupne faze Lige šampiona, ali jeste do one u Ligi Evrope. Odigrali su osam utakmica i uz jedan remi doživeli sedam poraza. U klupskim analima ostaće za sva vremena upisano da su fudbaleri iz Topole osvojili prvi bod u evropskim takmičenjima zahvaljujući remiju (2:2) u odmeravanju snaga sa grčkim Olimpijakosom.
Od šampiona se najviše očekivalo. Zvezda, međutim, nije bila na visina zadatka. Istina je zapravo da se ne pamti kada je najbolji srpski klub imao tako lošu polusezonu. Ili dovoljno lošu da zbog svega smeni, kad za smene nije vreme, trenera Baraka Bahara za koga se ispostavilo da je sa svojim samo njemu razumljivim idejama zalutao na beogradsku “Marakanu“.
Mančester siti i Lajpcig, dakle predstavnici zemalja u kojima se igra ozbiljan fudbal, bili su prevelik zalogaj za “crveno-bele“ kojima je uspelo da u jednoj od dve utakmice sa skromnim Jang bojsom zabeleže i jedan remi.
“Rezultati u Evropi nisu tako dobri, kada je reč o našim klubovima. To je velika opomena da budemo mnogo bolji. Da ne budemo samo hrabri, već da rezultatima opravdamo očekivanja. Protivnici su daleko bolji i jači. Niz od 20 i više poraza i jedne pobede govori i o trenutnom stanju“, govorio je na kraju prošle godine selektor srpskog nacionalnog tima Dragan Stojković Piksi.
Baš tako. Više nikada ne bi smela da se dogodi rečenica kako je Crvena zvezda bila statistički najgora u Ligi šampiona ili Čukarički među najgorim, ako ne i najgori, u Ligi konferencija. I neće se dogoditi ukoliko iz svega srpski klubovi izvuku pouku.
Sledeća sezona na klupskoj sceni Evrope biće malo drugačija, evropska klupska takmičenja igraće se po novom sistemu i za mnogo više para. Šansa je to za sve pa i srpske klubove.
U nizu novina, neke srpskim klubovima baš idu naruku. Kao 11. nacija na listi UEFA, Srbija je osigurala da i u sezoni 2024/25. u Evropi ponovo ima pet klubova, ali zbog promene sistema takmičenja Lige šampiona i povećanja sa 32 na 36 učesnika grupne faze neće imati mesto direktno u eliti, koje je ove sezone dobila zbog izbacivanja Rusije iz takmičenja pod okriljem UEFA.
Šampion Srbije će sezonu početi iz plej-ofa Lige šampiona, što znači da ima garantovano mesto u grupnoj fazi Lige Evrope, dok će vicešampion takmičenje započeti u drugom kolu kvalifikacija, stazi nešampiona, umesto kao ove godine, u trećem.
Posebnu povlasticu imaće osvajač Kupa Srbije. Prvo, zato što će imati zagarantovano mesto u grupnoj fazi, a zatim i što takmičenje počinje od plej-ofa za Ligu Evrope. Ukoliko izgubi, ima zagarantovano mesto u grupnoj fazi Lige konferencija.
Četvrti ili treći na tabeli, zavisi ko će trijumfovati u Kupu, ide u kvalifikacije za Ligu Evrope. Peti ili četvrti na tabeli igraće od drugog kola kvalifikacija za Ligu konferencije.
U sledećoj sezoni Srbija će dakle imati sigurno tri kluba u grupnoj fazi evropskih takmičenja i to je sjajna stvar.
Od sezone 2024/25. UEFA će promeniti sistem za sve evrokupove. U grupnoj fazi Lige šampiona učestvovaće 36 timova, a u Ligi Evrope i Ligi konferencije igraće po 32 kluba.
Velika promena je što će u svakom takmičenju postojati jedinstvena tabela. U Ligi šampiona 36 timova biće razvrstano u šest grupa, po jedan tim iz svakog “šešira“ sačinjenih, kao i sada, po koeficijentima. Timovi će igrati samo u okviru svoje grupe, deset utakmica po sistemu domaćin ‒ gost.
Na osnovu rezultata biće formirana jedinstvena tabela. Najboljih osam će direktno proći u osminu finala. Plasirani od 9. do 24. mesta igraće jednu nokaut rundu. Pobednici će nastaviti u osmini finala, poraženi prelaze u Ligu Evrope.
Na sličan način biće formirane i Liga Evrope i Liga konferencije, ali sa po osam grupa po četiri tima. Sve ovo treba znati i proučiti na vreme jer već ovog vikenda počinje nastavak šampionata u srpskoj “Mocart bet“ Superligi i borba za mesta u Evropi. Ili uvertira u godinu velike nade, posebno kad je u pitanju A selekcija koju čeka šampionat Evrope.
Fudbal se u Srbiji, i ne samo Srbiji, odavno ne igra u ime ljubavi onih koji ga vole, uslovno rečeno navijača, već za potrebe televizije i naravno njihovog veličanstva kladionica. U toj i takvoj priči s naslovom porobljavanje fudbala lopta je očigledno bespomoćna. Prepuštena je na milost i nemilost vetrovima, uzbrdicama i strminama, prinuđena da sarađuje i da se prilagođava. Da li je baš tako?
U 2023, da li slučajno ili zarad loše sreće, srpski klubovi doživeli su fijasko u Evropi. Obećavali su puno i na kraju doživeli bez dileme najveću blamažu u istoriji. Analize zašto se sve dogodilo nema. Nema ni objašnjenja za loše igre reprezentacije uprkos plasmanu na EURO koji se čekao pune 24 godine.
Sasvim je moguće da su (naj)bliži istini iskazanoj kroz svakodnevicu srpskog fudbala oni koji promovišu tezu da ko hoće da shvati ovaj i ovakav fudbal on mora i da ga posmatra. Tad stiče pravo i da ga kritikuje. Trenutno, kritizerstvo je ispred kritike.
Da za fudbal u Srbiji bude gore, u ovu malograđansku idilu savršeno su se uklopili i oni koji su do juče bili stražari fudbalske čarolije, čitaj novinari. Nekad su ih se svi plašili, ali i poštovali. Danas su u ovoj malo crnoj malo beloj fudbalskoj avliji korifeji “sedme sile“ ljudi sa zagubljenim moralnim kompasom i etiketom malih miševa nesposobnih da se suprotstave bilo kome, pa čak ni sebi samima.
Sebi samima ne mogu u srpskom fudbalu da pomognu ni treneri. I prošle jeseni menjani su brže nego cene benzina i dizela na benzinskim pumpama. Ako je verovati statistici od početka sezone 2023/24, dogodilo se čak 15 promena. Samo Partizan, TSC, Javor i IMT proleće započinju sa istim trenerima kao i jesenas. Neki su na svojim klupama menjali stručnjake i po dva puta, neki stručnjaci i po dva kluba u istoj jeseni. Trenere su menjali Radnički 1923, Spartak, Radnički Niš, Vojvodina (dva puta), Novi Pazar, Železničar (dva puta), Čukarički (dva puta), Mladost Lučani, Napredak i Radnik (dva puta), Crvena zvezda i Voždovac.
Superligaške ekipe bar u prvom prolećnim kolima predvodiće: Igor Duljaj (Partizan), Vladan Milojević (Crvena zvezda), Žarko Lazetić (TSC), Gordan Petrić (Čukarički), Igor Matić (Novi Pazar), Božidar Bandović (Vojvodna), Tomislav Sivić (Mladost), Nenad Lalatović (Spartak), Feđa Dudić (Radnički 1923), Nebojša Jandrić (IMT), Radovan Ćurčić (Javor), Vladimir Gaćinović (Napredak), Nenad Mijailović (Železničar), Nikola Trajković (Radnički Niš) i Dušan Đorđević (Radnik). Dok ovo pišemo, još se ne zna ko će na klupi Voždovca zameniti Marka Savića.
Trener sa najdužim stažom u Superligi je Žarko Lazetić koji više od dve godine uspešno predvodi tim iz Bačke Topole. U tom istom periodu u Superligi, treba naglasiti razvojnoj ligi, smenjeno je više od 40 trenera. Zašto, teško je objasniti. Pravo da ih smenjuju sebi dali su oni koji su ih i postavili. Jasan kriterijum zašto su uradili prvo ili drugo uglavnom nemaju. Uostalom, nije nikakva tajna da onaj ko tvrdi da sve zna ili razume u najmanju ruku je glupan ili šarlatan. Ovih drugih je u srpskom fudbalu, čini se, u izobilju.
Sport
23.01.2024. 13:12
Korejac potpisao za Partizan
Sudije i dalje, osim povremenog nespretnog deljenja fudbalske (ne)pravde, u srpskom fudbalu imaju i ulogu dežurnih krivaca. U novoj sezoni na udaru se našao predsednik Sudijske organizacije Dejan Filipović. Presudila mu je Crvena zvezda. Pre Zvezde, ostavku Filipovića zahtevao je i sportski direktor Partizana Ivica Kralj. Podršku večitima na svoj način dao je i niški Radnički koji je takođe zahtevao hitnu smenu Filipovića.
Ipak, konkretan povod za smenu bila je odluka da Srđan Jovanović, trenutno najbolji srpski sudija, deli pravdu na 171. derbiju večitih rivala. Kap u čaši prepunoj nezadovoljstva bilo je pismo “crveno-belih“ upućeno na adresu FSS-a. U zaključku je naglašeno: “Potrebni su novi ljudi, sveža krv i dobra energija. Posebno se to odnosi na promenu prvog čoveka sudijske organizacije Dejana Filipovića i njegovog mentora generalnog sekretara FSS-a Jovana Šurbatovića. To su dve ključne pozicije u fudbalskoj organizaciji, a nasledili ste ih od bivšeg rukovodstva koje je bilo neuspešno po svim parametrima. Nema novih pobeda sa lošim i tuđim kadrovima. Nadamo se konstruktivnim rešenjima i dobrim odnosima.“
Sve je završeno tako što je krajem septembra 2023. Dejan Filipović smenjen. Istina je i to da je od početka mandata, dakle od 2021, Filipović bio na meti više ili manje uticajnih klubova. Mediji su takođe pisali i da je u prve dve godine Filipović imao punu podršku Dragana Stojkovića Piksija, tada najuticajnijeg čoveka srpskog fudbala. Kada se na Terazijama 35 promenilo rukovodstvo, predsedniku Sudijske organizacije zaljuljala se fotelja. Odbor za hitna pitanja doneo je još hitniju odluku da Filipovića zameni njegov imenjak sa prezimenom Santrač. Čovek je, za one koji ne znaju, bivši fudbalski sudija iz Pavliša i aktuelni zamenik gradonačelnika Vršca. Na početku mandata od juna 2021. bio je jedan od najbližih saradnika Dejana Filipovića.
Sport
13.12.2023. 21:03
Zvezda se porazom oprostila od Lige šampiona
Sport
18.12.2023. 12:45
Žreb Lige šampiona: Ko će s kim u osmini finala
Odluku o smeni Filipovića i imenovanju Santrača doneo je Odbor za hitna pitanja FSS-a u sastavu Dragan Džajić, Branislav Nedimović, Janoš Žemberi, Sandra Sremčević i Branko Zečević.
Generalni sekretar Jovan Šurbatović nije smenjen.
Izvršni odbor 14. 3. 2023. doneo je odluku da se “za generalnog sekretara FSS-a bira Jovan Šurbatović do daljeg, odnosno dok postoji interes obe strane“. Šta ovo poslednje znači, misli se dok postoji interes obe strane, teško da bi na pravi način protumačili i najbolji pravnici.
Da u FSS-u uprkos svemu ne vlada idila, ali i da u organima ove institucije i dalje postoje ljudi koje ne menjaju obraz za funkciju, dokaz je i slučaj mladog golmana Crvene zvezde Jovana Miladinovića.
Mediji su malo stidljivo objavili da se Sud Fudbalskog saveza Srbije, precizno Veće za rešavanje sporova, nalazi u blokadi. Ostavke su podneli predsednik Miloš Stanić i sudija Uroš Zeković, odnosno Nenad Ćurković i Vesna Stanković Kovačević.
Onda se saznalo i to da je posle svega četiri meseca rada, iako sa mandatom oročenim do 2026, prvi čovek suda Miloš Stanić rešio da se povuče još pre novogodišnjih praznika. Brzo je ostavku ozvaničio i Uroš Zeković, godinama prisutan na raznim pozicijama u FSS-u. Na kraju se ispostavilo da praktično posle povlačenja Nenada Ćurkovića i Vesne Stanković Kovačević sud ne može više da radi. Zašto su podneli ostavke još se ne zna. Spekuliše se da je problem nastao posle pritisaka klubova u želji da se parališe rad suda. Na zna se, kažu, ni šta je sa talentovanim Jovanom Miladinovićem. Floskula “napravite mesta za budućnost“ očigledno nije u igri.
I početkom 2024. pisalo se o neslaganju i razmimoilaženju u FSS-u. Povod je bilo mesto prvog čoveka instruktorske službe koje je upražnjeno još od avgusta 2023. Selektor Dragan Stojković želeo je na ovoj poziciji Gorana Mazu Vasilijevića, ali je njegov predlog, pisali su mediji, naišao na otpor. Protiv su navodno bili svi oni koji su na Terazije 35 stigli na talasu poslednjih izbora. I ovo je, kažu dobro upućeni, bila samo potvrda da Piksi više nema onu moć koju je imao u prvim godinama svog mandata. U to ime ceh je platio Goran Maza Vasilijević koji je 2018. dobio na sudu Crvenu zvezdu. Sportski direktor “crveno-belih“ u vreme Vladana Lukića dobio je otkaz. Presuda je glasila da su “crveno-beli“ dužni da Vasilijeviću isplate 120.000 evra koliko bi iznosila njegova zarada od trenutka kad je dobio otkaz.
Da u FSS-u ne teče med i mleko, videlo se i na tradicionalnoj svečanosti proglašenja najboljih. U medijima se moglo pročitati i da je “prvi put u istoriji nagrađeni trener (Dragan Stojković) dobio ʼZlatnu loptuʼ od predsednika Stručnog odbora (Stanislav Karasi), a ne predsednika FSS-a (Dragan Džajić), što je do juče bila praksa“.
Mediji su pisali i o tome da se na svečanosti nije pojavio ni Branislav Nedimović, potpredsednik sa najvećim uticajem na Terazijama 35. Izostanak je objašnjen poslovnim obavezama i potpisivanjem ugovora sa jednim od sponzora FSS-a. Za jedne sve ovo bilo je pozorište apsurda, a za druge potvrda postojanja imperija zla s predznakom malograđanske idile u kojoj caruju neiskrenost, prevara, korupcija i nadasve neukus. Ali, tvrde bolje upućeni, sve ovo nije kraj. Ratovi u FSS-u biće nastavljeni, aktuelna garnitura dobila je navodno zeleno svetlo da očisti sve repove prethodne. Prvi na udaru biće oni koji navodno godinama ne dolaze na posao, ali, tvrdi se, redovno primaju pozamašne sume na ime mesečne plate. I uzimaju nadoknadu za prevoz.
U atmosferi koja baš i nije za pohvalu počinju i pripreme za EURO 2024. koji se od 14. juna do 14. jula igra u Nemačkoj. “Orlovi“ zapravo debituju na kontinentalnom šampionatu posle 24 godine čekanja.
Prvi zadatak je da Piksi i “orlovi“ u Nemačkoj izbegnu bruku iz Katara. Drugi je da zarade dosta novca. Svaka pobeda u grupnoj fazi vredi milion evra, a remi pola miliona. Ako bi se plasirali u osminu finala, FSS bi dobio dodatnih 1.500.000 evra. Plasman u četvrtfinale vrednuje se sa još 2.500.000 evra. Za polufinale je nagrada 4.000.000 evra. Pobednika EP-a čeka 8.000.000 evra, a poraženog tri miliona manje.
Gde je u ovoj priči Srbija, odnosno reprezentacija koja je u grupi sa nedoraslim rivalima i dosta sreće jedva izborila plasman na EP? Rezultati reprezentacije u 2023 (11 utakmica, 6 pobeda, 2 remija i 3 poraza), godini u kojoj je trebalo formirati tim za najveće kontinentalno takmičenje, više su od znaka upozorenja. Srbija je dobila dve prijateljske utakmice (SAD i Jordan) i jednu izgubila (Belgija). U kvalifikacijama za EP, uz više nego skromnu igru i očajan utisak, dva puta je slavila protiv Crne Gore i jednom u duelu sa Litvanijom. Dva remija upisala je protiv Bugara i dva poraza od Mađara.
Na žrebu u Nionu, Srbija je dobila grupu u kojoj su još Engleska, Danska i Slovenija. Rivali za respekt, ali i sastavi koji se mogu uz maksimalnu motivisanost čak i pobediti. Prva dva mesta u grupi garancija su plasmana u naredni krug, čak i sa pozicije tri moguće je otići dalje.
U prognozama, Srbija nije među favoritima, ali ni među reprezentacijama s epitetom autsajdera. Istina je zapravo da ni ovog puta Srbija ne mora u tolikoj meri da se plaši rivala koliko same sebe.
Oni koji mirno sve posmatraju bez zadrške konstatuju da je Piksi Stojković u ulozi selektora napravio neke rezultate koje mu je nemoguće oduzeti, ali je bledim izdanjem u Kataru i nedorečenim igrama reprezentacije u kvalifikacijama sve to osenčio sumnjom ne samo u sopstvene trenerske vrednosti, već i reprezentacije kao tima.
Nemačka je na pragu. Navijače Srbije najviše brine to što Piksi još nije načisto u kojoj bi formaciji njegov tim trebalo da igra. Sistem s trojicom bekova nije funkcionisao onako kako je to selektor želeo. Lutalo se i sa ulogama pojedinaca na sredini terena uz previše eksperimentisanja kome od igrača koja uloga najviše odgovara. Takođe, selektor nije raščistio ni dilemu da li u špicu da igra sa jednim ili dva napadača.
Sve u svemu, EŠ u Nemačkoj biće veliki ispit za srpskog selektora. Ukoliko ne razočara,, sasvim je moguće da će dobiti produženje ugovora, u suprotnom moraće da pakuje kofere. U ovom trenutku, bez obzira na sve, Piksi Stojković uživa poverenje i nacionalne kuće fudbala koja mu se ne meša u selektorski posao, ali i javnosti. Dobru komunikaciju ima i sa većinom reprezentativaca. Nekima će uoči Eura 2024. morati da se zahvali, onim mlađim da pruži šansu da se dokažu.
Proleće je šansa za mnoge. Desni bek Crvene zvezde i budući prvotimac Aston Vile Kosta Nedeljković je najbliži dresu nacionalnog tima. Moguće je da će Piksi ukazati poverenje i nekim drugim momcima koji igraju “Mocart bet“ Superligu.
“Imamo igrače kao što su Lučić iz Zvezde ili Ilić iz Partizana. Nisam znao da može kao Van Basten da daje golove. Znao sam da igra pametno i kvalitetno u odbrani. Volim mlade igrače, volim kad vidim potencijal, volim kad vidim dozu hrabrosti“, govorio je za medije nedavno srpski selektor.
Partizan koji uoči starta proleća ima bod više od Zvezde neće na proleće imati Ilića u sastavu. Prodat je u Veronu. Zvezda je sačuvala Lučića, ali nije Mijatovića koji se preselio u SAD. Nedeljković je potpisao ugovor sa Aston Vilom, ali na “Marakani“ ostaje kao pozajmljen igrač. Zvezda je prodala i brzonogog Stefana Mitrovića, ali za budućnost ne brine jer na vrata prvog tima kuca plejada mladih igrača s zavidnom perspektivom.
U ovom prelaznom roku Zvezda je zaradila 20 miliona, u nekom sledećem mogla bi i mnogo više jer su na prodaju, danas ili sutra, biseri poput braće Mituljkić, Vladimira Lučića, Uroša Sremčevića, Aleksandra Kahvića, Jovana Šljivića i Viktora Radojevića.
U pauzi između jeseni i proleća kasu su napunili još IMT i Voždovac. “Traktoristima“ je pripalo pet miliona evra po osnovu prodaje Strazburu megatalentovanog Miloša Lukovića, dok će rumunski Rapid uplatiti 400.000 evra u kasu Voždovca za usluge Borisava Burmaza. Oba momka su golgeteri, jesenas su po deset puta zatresli mrežu rivala.
Ko će biti prvak? Iz Zvezde poručuju da će jesenji minus od jednog boda u odnosu na najvećeg rivala brzo pretvoriti u plus. Proleće dočekuju sa novim-starim trenerom i vizijom da afirmišu što više mladih igrača. Želju da se domognu titule imaju i na drugom kraju Topčiderskog brada. Jedan od dokaza je i taj što nisu prihvatili 10.000 evra koliko su zainteresovani nudili za Mateuša Saldanju, trenutno prvog strelca “Mocart bet“ Superlige. Zvezda, dakle, juri sedmu titulu u nizu, Partizan prvu posle posta od šest godina.
Zvezda želi i Kup, uostalom, dupla kruna je uvek nešto čemu “crveno-beli“ teže. Partizan je eliminisan, da li će neko drugi preko ovog takmičenja obezbediti igranje u Evropi ‒ saznaćemo u maju.
TSC je prošle sezone bio vicešampion. Nešto slično želi i ove. Imaju viziju, tim, dokazan stručni štab i idealne uslove. Budi se i Vojvodina, cilj Novosađana je takođe da izbore mesto u Evropi. Isto, naravno, želi i Čukarički. U pauzi mesto na trenerskoj klupi tima sa Banovog brda preuzeo je Gordan Petrić. Iz prikrajka šansu vrebaju i drugi što samo nagoveštava uzbudljivo fudbalsko proleće, tim pre jer će i borba za opstanak biti i te kako žestoka. Ostaje samo pitanje: da li će biti fer i sportska?
Ipak, optimizam je jedno, a stvarnost nešto drugo. Hteli to da priznamo ili ne, srpski fudbal je bolestan, metastaza je uveliko “narušila zdravlje“ mnogih organa. Vreme je za otrežnjenje, za uklanjanje korova. Možda prvi korak treba načiniti baš ovog proleća. Do tada neka se lopta kotrlja ako je to moguće u lepše sutra.
Sport
10.02.2024. 21:05
"Ljudi lete na Mars, a mi ne možemo da obezbedimo uslove za igru"
Komentari
