GDE SU PARE? Ako ne bude Lige šampiona, možda ne bude ni Zvezde…

GDE SU PARE? Ako ne bude Lige šampiona, možda ne bude ni Zvezde…

Foto: Pedja Milosavljevic


Bari. Stadion “Sveti Nikola”, 1991. godina, finale Kupa šampiona. S jedne strane terena Crvena zvezda, s druge Olimpik iz Marseja. Rezultat je 0:0. Regularni deo utakmice je završen, usledila je penal serija, a ubrzo i odlučujući trenutak. Dugo nameštanje lopte i ništa kraći zalet.

“Darko Pančev i Olmeta. Darko Pančev… Crvena zvezda je šampion Evrope! Najveći uspeh jugoslovenskog i srpskog fudbala. Darko, Darko, Darko, zlatna kopačka Crvene zvezde”, vrištao je Milojko Pantić tog 29. maja 1991. a njegov prenos utakmice ušao u istoriju. Prenos koji navijači crveno-belih znaju napamet i koji su preslušavali iznova i iznova pred svake buduće kvalifikacije za Ligu šampiona. Pantić je ušao u legendu, a veče iz Barija je postalo mit, na kojem su odrastale mnoge generacije, a oni koji su mu svedočili s nestrpljenjem ponovo iščekivali. I dočekli su ga. Čuvena mušema se posle 27 godina ponovo zatresla na “Marakani”… I to kako.

Godina koja je za nama možda po trofeju nije merljiva sa onom iz 1991. godine, ali u isti mah nije ništa manje istorijska. Pobeđen je Liverpul i klub je zaradio neverovatnu svotu novca, makar za naše uslove, oko 60 miliona evra. Novac koji je u prvi mah garantovao stabilizaciju kluba i mogućnost da se uz pametno poslovanje isti uspeh ponovi. Pružao je nadu da će Crvena zvezda biti češći učesnik Lige šampiona i da se neće ponovo čekati gotovo tri decenije. Ipak, pored svoje važnosti, na taj novac se doskoro nije preterano obraćala pažnja. Sve dok nije objavljen finansijski izveštaj za 2018. godinu.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

“Dug Crvene zvezde je 34 miliona evra”, glasio je naslov koji je digao mnogo prašine i domaću javnost ostavio u rebusu. Naime, u finansijskom izveštaju koji je objavljen na sajtu APR-a, a koji potpisuje revizorska kuća BDO, navodi se da je ukupan dug crveno-belih oko 45 miliona evra, ali da kada se odbije još uvek neraspoređeni dobitak od 11 miliona, dolazimo do konačne sume od nešto više od 34 miliona evra.

“Tokom 2018. godine tekući računi kluba bili su u blokadi ukupno 53 dana. Klub posluje sa velikim nedostatkom trajnog kapitala i obrtnih sredstava, a kratkoročne obaveze kluba su veće od obrtne imovine za iznos od 5.352.522.000 dinara (što je negde oko 44.979.176 evra). Ovakvo stanje ukazuje na postojanje materijalno značajnih neizvesnosti koje mogu da izazovu značajnu sumnju u sposobnost kluba da nastavi sa poslovanjem po načelu stalnosti poslovanja pravnog lica. I pored navedenih činjenica, klub je u poslednjih nekoliko godina, a naročito 2016, 2017. i 2018. ostvario značajan prihod od UEFA za evropska klupska takmičenja, kao i od prodaje prava na registraciju igrača. Rukovodstvo smatra da će u narednom periodu klub ostvariti pozitivan poslovni rezultat koji će biti rezultat planiranih sledećih akcija: nastavak ostvarenja značajnog prihodovanja od prodaje prava na registraciju igrača, otpis dela obaveza od strane poverioca, ostvarenje novih sponzorskih ugovora, diversifikacija izvora prihoda i slično. Mogućnosti poboljšanja finansijskog položaja kluba su ograničene i gotovo u celosti zavise od gorenavedenih planiranih akcija kluba. Naše mišljenje ne sadrži rezervu po ovom pitanju”, navodi se u finansijskom izveštaju koji je potpisao Milovan Popović.

U prevodu, ukoliko ove sezone Crvena zvezda ne izbori plasman u Ligu šampiona i ukoliko klub ne bude prodavao igrače za visoke sume novca, nastaće problemi. Nažalost, obe stavke niko unapred ne može da garantuje.

“Veoma važno je istaći i da Crvena zvezda već petu godinu zaredom završava sa pozitivnim finansijskim rezultatom. Neto novčani dug Crvene zvezde se smanjuje svake godine. Za razliku od juna 2014. godine kada je dug iznosio 53 miliona evra, u decembru 2018. godine dug je bio 14 miliona evra. Knjigovodstveni dug sa datumom 31. 12. 2018 je u odnosu na realan dug veći, ali, kako bi se izbegla zabuna, treba znati da su to knjigovodstvene obračunske kategorije koje se ne plaćaju”, rekao je nedavno generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić.

foto: Nemanja Jovanovic

foto: Nemanja Jovanovic

Revizor tvrdi jedno, Terzić drugo… Logično se postavlja pitanje kome verovati. Upravo to smo pitali poznatog ekonomistu Milana Kovačevića.

“Finansijski izveštaj koji je obelodanjen ne možemo naročito komentarisati. Ukoliko je revizor napravio izveštaj onda on tako misli, sa druge strane računovođa i klub misle drugačije. Koja je od ove dve strane u pravu i šta je istina teško je iz ove pozicije proceniti. Za nekog obazrivog, pametno bi bilo da sluša revizora. Što se tiče toga zašto klub osporava sam dug to je zato što mu je prijatnije da u javnost bude plasirana druga cifra. Kada bi se videli dokumenti koji pokazuju kako je nastao dug, onda bi moglo o tome više da se priča jer dug može da bude ugovoren na više načina. Iz tih bočnih informacija moglo bi se bolje razumeti na kojoj je strani istina… Revizora ili kluba. Na osnovu finansijskog izveštaja ne može da se utvrdi gde je novac otišao”, ističe Kovačević.

Međutim, ono što iz izveštaja svakako možemo da vidimo i što je neminovno jeste da je Crvena zvezda 2018. duplirala svoje prihode u odnosu na 2017. godinu. Isto tako i pored ogromnih prihoda stavka “gubitak ranijih godina”, odnosno ukupni dug, ostaje nepromenjen u odnosu na 2017. – 45.141.957 evra. To je između ostalog i zato što su rashodi u odnosu na 2017. utrostručeni. Zanimljivo je i to da su najveći rashodi, odnosno dve trećine, odlazili na troškove zarada, naknada zarada i ostalih ličnih primanja – u prevodu na zarade igrača, trenera, zaposlenih i premije igrača i trenera. Ta cifra iznosi više od 32 miliona evra i u odnosu na 2017. godinu veća je za 130 odsto.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Dakle da sumiramo, dugoročni gubitak koji se vuče iz godine u godinu se ne smanjuje i pored najbolje godine makar ako govorimo o prilivu novca. Sa druge strane, tekući gubici su triplirani i najveći deo tih troškova je otišao na plate i premije igrača. Kovačević tu situaciju objašnjava sledećim:

“Strategija kluba nije ništa drugo nego zadovoljiti sve one koji su umešani u to. Kada klub proda igrača i dobije novac, to što pripada klubu on može odmah da raspodeli kao premije svojim ljudima. Ono što je problem sa fudbalskim klubovima kod nas jeste to što su oni čudna bića, nisu prave korporacije. Kada gledate njihov statut, onda vidite da su njihovi članovi navijači, fudbaleri, simpatizeri, zaposleni u klubu… Čak i u vrlo organizovanim privatnim društvima se dešava da menadžeri nešto smuvaju, a kamoli u klubu u kom se praktično ne zna ko su vlasnici. A mnogi slove za vlasnike i mnogi utiču na računovodstvo i na upravu, ko će kako da radi. Kada sve to imate na umu, onda možete da zamislite koliko u jednoj takvoj situaciji računovodstveni izveštaj može da bude prava slika događanja”, ističe Kovačević.

Ipak i pored svog haosa koji verovatno vlada u srpskom fudbalu, razlika u dugu između onoga što tvrdi Zvezdan Terzić i onoga što pokazuje finansijski izveštaj jeste gotovo 20 miliona evra, što nije malo. Rešenje ove enigme moglo bi da se krije u intervjuu koji je predsednik Nadzornog odbora Crvene zvezde Dragan Milošević dao za navijački portal RSB. Milošević je tom prilikom objasnio kako iza svega stoji sporazum koji Crvena zvezda ima sa Agrobankom po kome se otpisuje najveći deo duga od 17 miliona evra i da će klub biti dužan da plati 6,8 miliona evra, odnosno možda čak i svega 700.000 evra.

“Imamo sklopljen aranžman u kome je dug 6,8 miliona evra, kamate su otpisane. Od septembra 2020. godine kreću rate, pet jednakih godišnjih, u kojima treba da se isplati taj dug. Pre sporazuma je ukupni dug, sa kamatama, prema Agrobanci bio 17 miliona evra. Agrobanka se sada nalazi pod kontrolom Agencije za sanaciju, stečaj i likvidaciju. Banka je otišla u stečaj, sve svoje dugove naplaćuju po principu da se sve kamate otpisuju. Bavimo se samo glavnim dugom. Zvezda bi sa 100 odsto davanja bila negativan slučaj, jer sam prilično siguran da nijedan dužnik Agrobanke nije platio 100 odsto glavnog duga”, ističe Milošević i dodaje:

“Za Zvezdu je čak i nepovoljno da vrati 6,8 miliona evra. Kad neko bude kupio naša potraživanja, ta cifra od 6,8 miliona evra je osnov za pregovore sa tim poveriocem koliko ćemo mi platiti. Da nismo potpisali, ostao bi 17 miliona evra. Ovako je ostao 6,8 miliona evra i sada država ako želi da proda naša potraživanja, ona će prodati tih 6,8 miliona evra, i to ako bude po ceni od 11,29 odsto, to će biti 700.000 evra. I onda ako ste tome prodali za 700.000 evra, i on ako ih proda za 1,5-2 miliona evra, on je super prošao. U najgoroj situaciji 1.300.000 evra na godišnjem nivou je cifra koju je Crvena zvezda u stanju da izdvoji danas, ranije nije mogla da izdvoji nijedan evro za stare dugove.”

EPA/KOCA SULEJMANOVIC

EPA/KOCA SULEJMANOVIC

U Miloševićevu opservaciju upućen je i Vladimir Vuletić, potpredsednik FK Partizan, koji je u razgovoru za “Ekspres” izneo niz sumnji prema ovakvom sporazumu, pre svega zbog funkcija koje Milošević obavlja.

“Detalje sporazuma sa Agrobankom izneo je Dragan Milošević koji se nalazi na mestu predsednika Nadzornog odbora, a ujedno je i sudija Višeg suda. Prvo se postavlja pitanje kako je moguće da sudija Specijalnog suda uopšte obavlja funkciju predsednika nadzornog odbora jednog fudbalskog kluba, jer ako se ne varam, sudija ne bi trebalo da obavlja nikakvu drugu javnu delatnost. S druge strane, Dragan Milošević je poznat kao sudija koji sudi u slučajevima u kojima se pojavljuje Agrobanka. Meni deluje frapantno činjenica da neko ko je u sukobu interesa govori o jednom sporazumu i to tako da je Crvena zvezda imala dobar pregovarački tim. Mislim da nije reč o dobrom pregovaračkom timu već o dobrom sukobu interesa. Kvalitetnom sukobu interesa, jer sudija koji sudi predmete Agrobanci se nalazi na čelu pravnog tima Crvene zvezde koji uspeva da dođe do sporazuma sa Agrobankom. To je inače isti čovek koji se pojavljivao u javnosti kao potpisnik inicijative za dodelu titule nacionalnog ranga Crvenoj zvezdi iz 1946. godine i isti čovek koji je bio član Komisije za pravna pitanja FSS koja je na mestu na kojem sam ja podneo ostavku nakon što je ova komisija silom podignutih ruku, a kasnije i skupštinske većine FSS-a potvrdila ovu odluku. Dakle, govorimo o čoveku koji se nalazi na više funkcija nego što ih obavlja u Specijalnom sudu”, ističe Vuletić.

Iako nema sumnje da je sadašnja uprava napravila ozbiljan posao samim zaustavljanjem vrtoglavog rasta duga koji su ostavili prethodnici, problem nije rešen, naprotiv. Kada smo već kod duga koji je nasleđen, razgovarali smo sa Dobrivojem Tanasijevićem, Den Tanom, bivšim predsednikom CZ, kome trenutna situacija takođe nije najjasnija.

“Zbunjen sam koliko i vi. Proveo sam više godina u upravi Crvene zvezde, ali sam funkciju predsednika obavljao godinu dana od 2008. do 2009. godine. Mi smo u tom periodu nasledili dug od 20 miliona koliko je iznosio i kada sam otišao iz kluba. U taj dug je bilo ubrojano sve ono što smo dugovali nekim preduzećima, igračima, bankama… Da bismo mogli da funkcionišemo ja sam insistirao da svi članovi odbora pozajme klubu neki novac. Lično sam pozajmio oko 800.000 evra, Jugović je pozajmio oko 300.000, pokojni Babarogić 100.000, Marko Mišković oko tri miliona. Ali to nije ušlo u dug Zvezde, već kao naši privatni dugovi koje će klub vratiti ukoliko se ikada povrati, ako ne, čekaćemo, nećemo ga ucenjivati. Iz kluba sam otišao jer nisam mogao da radim na način na koji su hteli drugi. Nakon odlaska na moje mesto dolazi Vladan Lukić koji je posle tri godine smenjen. Nakon njegove smene javno se izašlo sa podatkom da je dug 50 miliona evra. Bio sam zbunjen kako je posle samo tri godine dug toliko porastao. Ne znam kako je došlo do toga, nemam pristup knjigama. Nakon što su otišli, rekli su da je dug nasleđen od mene, što nije tačno. Za moje vreme uprava je predlagala da pojačamo vrednost stadiona kako bismo mogli da od banaka tražimo novac, ali sam ja to odbio. Nisam hteo da zadužim klub. Kako sam čuo, uprava koja je došla posle mene se zadužila. Ipak pored svega, ponosan sam što je ova uprava uspela da smanji dug na 14 miliona evra!”, ističe Den Tana.

FOTO TANJUG / OKSANA TOSKIC

FOTO TANJUG / OKSANA TOSKIC

Upravo te obaveze i dan-danas guše Crvenu zvezdu, makar ako je verovati finansijskom izveštaju. Naime, kratkoročni krediti u zemlji su utrostručeni. Pre dve godine oni su iznosili više od milion evra, dok u 2018. godini oni iznose više od četiri miliona. Veliki problem za Crvenu zvezdu predstavljaju i “ostale kratkoročne obaveze” koje su za godinu dana povećane sa 6,7 na 18,8 miliona evra, što predstavlja obaveze koje bi klub u što kraćem roku morao da namiri. Zvezda za godinu dana nije uspela da značajno smanji ni odložene poreske obaveze (reprogramirani dugovi) koje su bile 8,7 miliona evra, a sada su 8,6 miliona.

Uprkos pokušajima, do komentara Zvezdana Terzića nismo uspeli da dođemo. Na osnovu svega navedenog možemo samo da zaključimo da čak ni Liga šampiona nije garant da će se sanirati dugovi, bili oni nasleđeni ili ne.

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    Marko

    Nesto strasno svrbi ove partizanove novinare,he,he,he ma kakav je to dug i 100.000 000 evra ako jedan evropski klub kupi za te pare jednog igraca,koliko su ti klubovi duzni…Ostavite Zvezdu i Zvezdin dug ima ko brine o tome…Da niste upropastili Jugoslaviju taj lopovski dug se nebi stvorio…Partizan duguje preko 100 miliona samo se to krije jer su JNA partizani i Titova armija pljackasa…Toliki dugovi a prica se o gradnji stadiona,renoviranje odakle ce izvuci te pare a drzava nema para.Pokrali ste drzavno bankovsko zlato i nikom nista a blejite po novinama o dugu Zvezde a svi drugi bogati nisu nista duzni,samo Zvezda se vuce po partizanskim novinama…

+ Ostavite komentar