INTERVJU, DRAGIŠA BINIĆ: NADOBUDNI POLITIČARI PRAVE RIJALITI OD SRPSKOG FUDBALA

Uz nenametljivu iskrenost, istinoljubivost je crta karaktera kojom Dragiša Binić na prvu obara s nogu čak i (ne)prijatelje. Jedan je od retkih u srpskom fudbalu, a i šire, sa osobinom da bez straha ili rezerve govori u lice istinu, ponajpre ljudima čije lično ubeđenje o poznavanju fudbala vređa one koji su fudbalu posvetili ceo život. A on je baš taj

Otkud ovaj naglašeni animozitet prema ljudima s funkcije, a bez fudbalske istorije, zapravo i nije teško naslutiti. U prebogatoj priči Dragiše Binića, fudbalskog fajtera koji je često u životu i igri koju najviše voli rušio granice nemogućeg, zapisano je i sledeće: karijeru je počeo u Prvoj petoletki iz Trstenika. Za kruševački Napredak je igrao je od 1980. do 1983. godine, a za Radnički iz Niša od 1983. do 1987. godine. U Crvenu zvezdu je prešao 1987. godine. Već u prvoj sezoni okitio se šampionskom titulom uz lični doprinos od 13 golova na 27 mečeva u prvenstvu. Sledeća stanica bio je francuski Brest, gde je u šampionatu te zemlje 1988/89. postigao 18 golova na 29 mečeva. U sezoni 1989/90. igrao je za španski Levante.

-Imao sam iskustvo i spoznaju da mogu još više. Trebalo je samo da pronađem pravi tim u kojem ću to i dokazati. Poziv Zvezde da ponovo obučem crveno-beli dres i da budem u sastavu generacije sa šampionskim kodom, prihvatio sam bez razmišljanja -kazuje Binić.

Na „Marakanu" je ponovo stigao 1990. godine i tako postao drugi igrač, posle Dragana Džajića, koji se u klub vratio iz inostranstva. U istorijskoj sezoni 1990/91. zadivio je s crveno-belima fudbalsku Evropu, osvojivši Kup evropskih šampiona i titulu prvaka Jugoslavije. I te sezone je imao sjajan učinak. Postigao je 14 golova u prvenstvu na 27 utakmica.
Odigrao je svih devet utakmica u pohodu na Evropu i postigao golove u mečevima protiv Grashopersa (1:1) i Dinama iz Drezdena (3:0). Posebno je upečatljiv bio njegov prodor protiv Bajerna u Minhenu kada je asistirao Pančevu kod prvog gola. Uspešno je realizovao drugi penal u finalu protiv Olimpika iz Marselja u Bariju.

-Bio je to možda i najlepši deo moje karijere, godine kada sam igrao punim plućima i s neskrivenom radošću. Imali smo sjajan tim, sjajnog trenera, publiku iza sebe. Tada sam i shvatio i naučio da u fudbalu, a fudbal je život, nema ništa bez mnogo, mnogo znoja...

Pamte se i njegovi golovi protiv zagrebačkog Dinama i najbrži gol u istoriji večitih derbija protiv Partizana. Da je čovek satkan od kontroverze, da kao i svako ljudsko biće ima svoju žutu minutu, dokaz je i trenutak kada je na utakmici udario trenera splitskog Hajduka Stanka Poklepovića...
-Uvek sam imao kratak fitilj -priseća se Binić. -Bila je to, sećam se, poslednja utakmica Zvezde i Hajduka u nekadašnjem prvenstvu Jugoslavije. Poklepović je nešto dobacio s klupe i reagovao sam. U opštoj gužvi udarao sam sve oko sebe. Ali bez obzira na to što se dogodilo, nikada kao igrač nisam pomislio da zato što sam Srbin treba da udarim nekoga zato što je Hrvat.

Po odlasku iz Zvezde 1991, igrao je za Slaviju iz Praga do 1993. godine. U biografiji ima i sezonu 1993/94. u Apoelu iz Nikozije. Karijeru je završio u Japanu, nastupima za Nagoju 1994. i Tosu 1995.
-Dani u Japanu su nešto neponovljivo -priča uz osmeh. -Bile su to godine kada su Japanci tražili svoje mesto pod fudbalskom nebom, kada su dosta ulagali, a malo toga znali. Lično, najveći problem imao sam s japanskim sudijama. Često su mi u nedostatku iskustva svirali ofsajd, ne shvatajući zapravo koliko sam brz. Na kraju sam, pre nego što krenem u juriš, dizao ruku da vide da nisam u nedozvoljenoj poziciji...

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je tri utakmice i postigao jedan gol. Debitovao je 12. septembra 1990. u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1992. protiv reprezentacije Severne Irske (2:0) u Belfastu, a oprostio se 1. maja 1991. protiv selekcije Danske (1:2) u Beogradu, takođe u kvalifikacijama za Prvenstvo Evrope. Možda bi ovih utakmica bilo i više da nisu došle godine kada je srpski fudbal živeo pod sankcijama...

Posle igračke karijere, Dragiša Binić je radio kao sportski direktor u Fudbalskom klubu Obilić i kao predsednik u kruševačkom Napretku. Danas je član Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije (FSS) zadužen za regularnost takmičenja.
-Nijedna od brojnih funkcija koje sam obavljao u fudbalu, a bio sam uz sve pobrojano i prvi čovek Rasinskog fudbalskog okruga, što s ponosom ističem, nije bila plaćena. U fudbalu sam zato što volim fudbal. A zašto pominjem Rasinski okrug? Baš zato što je poseban, što samo u tom okrugu moraš da igraš četiri sezone da bi stigao u viši rang. Kod drugih to izgleda ovako: danas osnuješ klub i već dogodine si u višem rangu. Pričaću vam jednom i o drugim specifičnostima Rasinskog okruga, o njegovim ligama, masovnosti... U ovoj priči sam punih 14 godina. Jednoglasno sam uvek biran. Kad bude postojao samo jedan glas protiv mene, napustiću funkciju.

Bavio se i politikom. Jednako istinoljubivo kao i fudbalom. U jednom trenutku bio je čak i poslanik u Skupštini Srbije. Pamtiće ga za sva vremena zbog hrabre izjave s govornice:
-Ja znam gde sam i kako svoj novac zaradio, ali ne znam gde i kako sam ga potrošio. A vi, gospodo, da li vi isto znate?

Aluzija je bila više nego jasna, baš kao i poruka. I dok su drugi pravili dvorce od izgovorenih gluposti, on, Dragiša Binić, zarađeno nije proćerdao ili prokockao, kako je zlonamerna srpska čaršija znala da prepričava. U rodnom selu, svom Golubovcu, nadomak Kruševca, napravio je pravi mali dvorac ni nalik na druge u okolini. Objasnio je i zašto.
-Ovde sam rođen, ovde žive moji roditelji, brojna rodbina, prijatelji iz detinjstva. Ovde jednostavno pripadam. Živeo sam u svetskim metropolama, bio u poziciji da biram gde ću se skućiti. Da sam ostao u tuđini, ražalostio bih majku i oca.

A da je u svemu poseban, jedan od dokaza bio je i taj što je poželeo da ima i lični zoo-vrt.
-Ogradio sam šest hektara svoje zemlje, uveo vodu... Jedan deo je bio pod šumom, jedan pod livadama. Imao sam jelene lopatare, muflone, bizone, lame, paunove i tri konja. Jako volim konje. Međutim, to je i velika obaveza. Moj otac nije mogao svaki dan da vodi računa o njima. Odustao sam na kraju -priča Dragiša Binić.

Čarapane je zbunio još jednom, ali ne zato što je u zavičaj doveo psa rase tosa-inu iz Japana, već...
-Dobio sam nagradu za najboljeg igrača utakmice i odrekao sam se 10.000 dolara da bi mi dozvolili da dovedem psa u Srbiju. Kad se samo setim svih muka koje sam imao zbog njega, ponekad pomislim da mi to ništa nije trebalo -govori uz osmeh bivši fudbaler.

I još jedna kratka priča može da objasni lik i delo Dragiše Binića, u mnogo čemu sjajnog čoveka, koga uprkos svemu krasi patrijarhalno vaspitanje. Kaže:
-Ja sam dete sa sela i odlično znam šta je red. Možda će se neko iznenaditi, ali pred ocem nikada nisam zapalio cigaretu.

Mnoge je zbunio i odlukom da na placu gde ima kuću sagradi još nešto. Priča:
-Jedini sam valjda čovek na svetu koji je napravio vikendicu stotinu metara od kuće. S razlogom. Moj prijatelj iz Beograda koji je voleo da dođe proveo je dosta vremena na ratištu i, kada svrati, hteo je da spava u šumi, a ja sam morao s njim. Da pored brojnih soba spavam u šumi, nije mi se baš dopadalo, pa sam odlučio da napravim vikendicu. Međutim, to njemu opet nije ništa značilo, voleo je prirodu.

Prijatelj iz Beograda je Milorad Ulemek Legija. Danas je na izdržavanju višegodišnje zatvorske kazne.
-Poznavao sam i poznajem ljude i s ove i s one strane zakona. Biću iskren i reći da su i sada među ljudima s ulice odnosi neuporedivo korektniji nego što je to među onima iz politike. I još nešto, s ljudima, bez obzira na to ko su, družim se bez interesa. I oni to znaju. Takvo je bilo i druženje s Legijom. On je moj drag prijatelj, veliki emotivac. Bio je pravi vojnik, koji je svako naređenje ispunio...

U maju 2004. mediji su naširoko izveštavali o atentatu na proslavljenog fudbalera Zvezde. Binić je preživeo, čak je ranio jednog od napadača (i to je bilo zbog fudbala) koji je kasnije osuđen na višegodišnju robiju. Danas, s distance od skoro 15 godina, sve komentariše mirno rečenicom: bilo pa prošlo.
A danas je Binićeva aktuelna priča borba za vedrije sutra srpskog fudbala. I za regularnost takmičenja. Mnogi ga optužuju da je zaratio s pola fudbalska Srbije.

Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa