Sport
14.04.2023. 22:50
Sport
08.05.2023. 14:10
Zoran Šećerov
Intervju
Jelena Arunović: "Tamo gde se ceni rezultat, tamo cene i mene“
Jelena Arunović je streljački trener i selektor Streljačke reprezentacije Srbije. U toj istoj Srbiji, za sada, ne postoji trofejniji sportski stručnjak od nje. Izuzetno je posvećena onom što radi i kako radi. Toliko da čak i sve svoje životne situacije rešava kao trener. Bar tako kaže. Uz bistre oči koje ne skreću sa sagovornika, šarm i osmeh od milion dolara vlasnik je i pro licence Svetske streljačke federacije. Takođe je i stručnjak čije se ime izgovara s poštovanjem. Pogotovo u svetu vrhunskog streljaštva.
"Tamo gde se ceni rezultat, tamo cene i mene“, izgovara Jelena Arunović uz više nego stidljiv osmeh.
Njena mašta i kreativnost, uz ličnu posvećenost, upornost i doslednost, vredan rad zasnovan na naučnim principima i ubeđenje da je greh ukoliko čovek ne uči od onih koji više znaju od njega, obogatili su streljaštvo kao sport novim vrednostima, pre svega stručnim.
"Streljaštvo je mnogo više od onoga što okruženje percipira da jeste. Zapravo to je jedna ozbiljna priča, mnogo šira nego što bilo ko izvan ovog sporta može i da zamisli. Ponekad čak i neki koji su u ovom sportu ne mogu da prepoznaju koliko mora stvari da se stavi pod kontrolu kako bi sportista bio precizan odnosno uspešan.“
Jelena Arunović naglašava, a to kroz svoj rad i dokazuje, da je i u streljaštvu prisutno sve ono što je osnova treninga u svakom drugom sportu. Takođe i da je u procesu dostizanja vrhunskih ostvarenja jednog takmičara uloga trenera i te kako bitna.
"U streljaštvu se ništa ne podrazumeva. Trener naprosto mora proaktivno da učestvuje u treningu bez prava da sedi mirno i sve gleda opušteno.“
Na poligonu gde se puca za visok plasman u opticaju je druga priča.
"Na takmičenju, kao trener moraš da sediš, imaš tu propisanu poziciju sa koje gledaš i pratiš šta se događa, ali i pravo da uzmeš tajm-aut i neke stvari koriguješ. Baš tada iz tebe, kao trenera, mora da isijava apsolutna mirnoća jer ako sportista primeti da si uznemiren onda je sve gotovo i pre kraja.“
Još ako je trener u isto vreme i trener, i rođena sestra takmičarke, onda ta priča sa psihološkom pripremom i emocijom koja se teško krije može da ima sasvim drugu, sasvim često, opterećujuću dimenziju?
"Ništa gore od toga. Bio je to jedan od mojih većih problema svojevremeno. Ali, kad sam izašla iz uloge sestre, kad sam sebe dovela u poziciju da kažem ja sam ovde samo trener, stvari su se promenile. Taj stav doneo mi je neophodnu objektivnost.“
Na pitanje kad prestaje da bude sestra, a postaje trener, Jelena Arunović uz osmeh kaže da se to događa svake godine u isto vreme, odnosno posle Zoraninog odmora.
"Naša sezona je praktično beskonačna, puno toga se događa jedno za drugim. Ali, nije to samo u streljaštvu, to je danas slika skoro svakog sporta. Prinuđeni smo da se prilagođavamo novonastalim vremenima i zahtevima koje sa sobom nose. Da bih dala Zorani mogućnost da se odmori, a to je naprosto nešto što se mora, bila sam u poziciji da kao trener drastično redukujem njen kalendar. Ona, recimo, sada ima samo tri puta godišnje po deset dana za sebe, za aktivnosti koje nemaju vezu sa sportom i napornim treningom. Preostalih 11 meseci je maksimalno posvećena streljaštvu.“
Njen trener Jelena Arunović privilegiju da se odmara nema. Govori da kad je Zorana na pauzi ona tad radi nešto što nema veze sa treningom višestruke šampionke, ali je i dalje u vezi sa sportom.
"Zajedno smo, na papiru od 2010, a zapravo još od 2008. Te prve dve godine postojao je neki vakuum, bio je to period kada sam se igrala uloge trenera. A onda je sve došlo na svoje mesto.“
Zanimljivo je da ni jedna ni druga ne znaju zapravo koliko su sarađujući osvojili medalja.
"Evidenciju ne vodimo. Prošle godine u julu nam je neko rekao da je tog dana osvojena medalja zapravo 51. zajednička. Odakle tom nekom takav podatak stvarno ne znam“, priča Jelena.
Nije foliranje, naprosto su takve, ne osvrću se unazad. Uz osmeh Jelena kaže da je poslednji Svetski kup u dalekoj Limi za nju kao trenera daleka prošlost uprkos činjenici da se sve događalo koliko juče.
"U ovom trenutku fokusirana sam na Francusku i pripreme koje po programu imamo tamo.“
Sport
22.04.2023. 04:25
OI 2024: Četiri miliona ljudi učestvuje u lutriji za ulaznice
Mora joj se verovati. Pripada onoj kategoriji ljudi koji uprkos mudrosti koju u sebi nose nemaju strah da kažu ono što misle, odnosno klasi stručnjaka dovoljno hrabrih da svoje stavove i prognoze, potkrepljene snagom argumenata, saopštavaju smelo i bez zadrške. U javnosti je trenutno etablirana kao trener čiji je takmičar, prvi u Srbiji, ispunio normu za Olimpijske igre u Parizu 2024.
"O svemu pričamo otvoreno, ima situacija kada ljudi oko nas zbog svega misle da smo odlepile, poludele. Pred SP sam rekla idemo da uzmemo medalju i uzele smo medalju. To jeste neuobičajeno u streljaštvu, ali mi se tako ponašamo. Dosadile su nam floskule tipa daćemo sve od sebe ili ispunićemo očekivanja. A šta je očekivanje, možda to da se probudiš na vreme ili zagreješ dobro za takmičenje. Nisam to nikada baš dobro razumela.“
Priznaje da je to bio neuobičajen verbalni iskorak u stvarnosti okupanoj licemerjem.
"Najavila sam medalju na Svetskom kupu u Koreji i nisam omanula. Tamo ne može svako da pobedi, tamo dolaze svi Azijati koje mi i ne viđamo na drugim takmičenjima osim na Olimpijskim igrama ili Svetskom prvenstvu.“
Jelena Arunović ne krije da je zlatna medalja u Parizu na OI nešto što ciljaju ona i njena sestra. Svoj stav i mišljenje objašnjava vrlo jednostavnom rečenicama.
"Možda sam već dosadna, ali to je jedina medalja koju nemamo, koju Zorana nema. Zbog svega, olimpijska medalja i jeste tolika želja i veliki cilj kome težimo. To ne krijemo, to je ono što nas drži zajedno.“
Sport
13.04.2023. 22:26
Mikec "upucao" novo zlato na Svetskom kupu
Tanka nit, vrlo tanka, delila je Zoranu od olimpijske medalje na prethodnim Igrama. Na kraju umesto suza radosnica lile su se one druge.
"Samo mesec i po dana pre odlaska na Igre Zorana se povredila. Sve se događalo u trenutku kada smo bile na jednom visokom nivou, imale neverovatnu stabilnost, kada je sve išlo kako treba. Međutim, nešto se desilo, verovatno neki pokret ili napor koji nije mogla da izdrži, a koji ja ne mogu da vežem sa treningom. Pretpostavljam, nikad nismo uspele da dobijemo precizan odgovor, da je imala neki kumulativni zamor i da je zbog toga bila podložnija povredama. U jednom trenutku pojavila se i opasnost da ne putuje na Igre.“
Laicima je gotovo nemoguće da povežu povredu i streljaštvo. Ipak, povrede se događaju i ovom sportu.
"Zamislite sebe da dva i po sata na svakih 30 sekundi podižete teg težak 1,5 kilograma. I da tako to radite 180 puta. Dogodi se zamor materijala. Ceh svemu je platila i Zorana. Bio je to trenutak kada nisam imala znanje kakvo sada imam da bih uradila sve što treba da se radi u tom senzitivnom periodu kada trener mora sportistu da vodi u smeru neke svestranosti i da mu omogući karijeru bez povrede. Da uradi, bar delimičnu, prevenciju od povreda. To sada radim.“
Jelena je baš kao i Zorana bila takmičar. Dobar takmičar. Sa Svetskog prvenstva u streljaštvu ima srebrnu medalju u ekipnoj konkurenciji. Još uvek je, zajedno sa Zoranom, vlasnik državnog juniorskog rekorda.
"Realno sam sagledala kompletnu situaciju. U nekom trenutku shvatila sam da ne mogu da ostvarujem rezultate na nivou na kojem bih ja to želela i za koji sam smatrala da je adekvatan onome koliko u sve ulažem vremena. Istina, to moje menjanje orijentacije išlo je sporo i veoma diskretno.“
Umesto da bude takmičar, Jelena se odlučila da kao trener preuzme brigu o nestvarno talentovanom takmičaru, o sestri Zorani.
"Zorana je dugo mislila da sam prekinula takmičarsku karijeru da bih nju trenirala. Bila je svesna da sam između sebe i nje izabrala nju i to mi je par godina prebacivala uz priču kako sam joj obećala da ću da se vratim.“
Sport
10.03.2023. 20:49
Mikecu evropska titula i viza za OI u Parizu
Jelena zna i zašto se nije vratila među takmičare. Videla je sebe kao nekog ko ne može da bude najbolji ili na svakom odmeravanju snaga konkurent za medalju.
"Zorana je reper. Znači, ako hoćeš da budeš nešto u streljaštvu, onda treba da budeš bolji od nje. Nije bilo teorije da to budem ja. To sam jako objektivno sagledala. Bio mi je teško, sebe sam videla kao sportistu, to je bila moja ljubav, ali onda se pojavilo nešto što je bilo jače, mnogo jače, značajnije. To je bila moja želja da kao trener ispratim Zoranin ogroman talenat i da rastem zajedno sa njom.“
Bila je student generacije na Fakultetu fizičke kulture. Sjajan student sa sjajnim prosekom. Paralelno je pisala članke, pravila analize, objavljivala stručne radove. Ono što ne zna, ne libi se da "ukrade“ od drugog, da učeći od onih koji znaju nauči više.
"Volim da gledam kako rade ljudi koji su bolji od mene. To je bio jedan od razloga što sam otišla na trening Tekvondo kluba Galeb. Želela sam zapravo da vidim na delu Dragana Jovića Galeta. Na njegovom treningu sve puca, varniči. Fascinantno je kako motiviše takmičare, bodri, u svakom je delu sale, svakog stigne da pogleda, prosto je zadivljujuće kako drži tu dinamiku. Izašla sam odatle kao dva puta bolji trener. Videla sam kako čovek radi, dobila potvrdu da je ono što ja radim ispravno. U prevodu da naprosto moraš aktivno da učestvuješ u radu sportista, da ih gledaš, hrabriš, kritikuješ u isto vreme, podstakneš da ti daju sve što imaju. Ludim kad mi se neko daje dozirano. Takve bih udavila.“
Za sebe kaže da nije salonski trener, da na treningu ne može da sedi.
"Jedno je trening, a drugo takmičenje. Na strelištu imaš jednu štopericu, drugu štopericu, obavezu da vodiš neku evidenciju, odnosno statistiku meča, da eventualno uočiš problem koji sportista ne vidi, ali trener mora da ga vidi, da spozna da li se odvijaju neki parametri kako bi trebalo, da zaustavi meč kad krene pad, nađe način kako da kod takmičara podigne nivo preciznosti.“
Spas je u tajm-autu. Za mnoge je tajna, međutim, koliko puta trener u streljaštvu ima pravo da pozove tajm-aut.
"Pravila kažu – koliko god hoćeš puta. Najviše sam tražila pet i na kraju smo izvukli ono što treba. Jednostavno nisam htela da odustanem, pet puta sam zvala jer jako je važno sebi davati iznova šansu da se krene iz početka i da se polako uspostavlja kontrola. Takmičar ima 75 minuta da završi meč od 60 hitaca. Može to da uradi za 20 minuta, ali i da puca svih 75.“
Jelena Arunović ne krije i da zna i te kako da se naljuti na sebe. Poslednji put joj se to dogodilo nedavno u Peruu.
"Bila sam besna, promaklo mi je nešto u vezi sa treningom, trebalo je taj rad drugačije da koncipiram, ali uprkos mom propustu nije bilo posledica.“
Zanimljiv je i odgovor kako prepoznaje talente, buduće reprezentativce i asove.
"To se vidi, ja to vidim. Koristim i jedno iskustvo s porukom džaba dobar skauting ako svlačionica ne prihvati sportistu, ako ne poseduje karakteristike koje mogu da ga ubace u tim. Ne tako davno u naš klub je stigla jedna 17-godišnja devojka, preselila se u Beograd, radovala sam se njenom dolasku, imala je ono nešto posebno, čekala sam samo da vidim reakciju svlačionice. I dogodila se, Zorana joj je posle prvog treninga ponudila da stavi stvari pored njenih. Bilo je jasno da prolazi, da je na prvu prihvaćena.“
Sport
02.04.2023. 16:30
Rusi ne idu na kvalifikacije za OI zbog "neprihvatljivih" uslova
Ta mlada talentovana dama, Eleonora Radulović, već se dokazala na vatrenoj liniji, osvojila je i neke evropske medalje, moguće je da će sutra biti naslednica Zorane Arunović.
"Po stilu više podseća na Bobanu Veličković“, tvrdi Jelena Arunović.
Zanimljiva je i priča šta je zapravo stil u streljaštvu i šta se iz svega krije.
"Stil je način na koji se nosiš sa problemima, taktika kroz koju prevazilaziš određene situacije u meču.“
Taktiku na osnovu najjačih i najslabijih tačaka protivnika, ali i svog takmičara projektuje trener.
"U poslednjih 10 godina dosta vremena sam posvetila tome kako kod takmičara da razvijem tu taktičku promisao da se na pravi način nose sa određenom situacijom u meču. Streljaštvo definitivno nije ono samo stani i pucaj.“
Sve više je prisutna i dilema da li je dugovečan sport. Postoje takmičari u streljaštvu koji su u karijeri učestvovali na Olimpijskim igrama pet i više puta.
"To su ipak prošla vremena. Okolnosti su se promenile, podigao se intenzitet treninga i takmičenja, promenjena su pravila, skraćeno je vreme trajanja meča. Lično bih volela da Zorana puca još puno godina, ali nisam sigurna da to i hoće. Završila je posle 10 godina pauze Filološki fakultet i može mirno da čeka kraj karijere. Ovo je sada faza kada bi trebalo da ubere plodove svega onoga što smo radili u prethodnom periodu. Sigurna sam da će ostati upamćena po rezultatima iz ove faze. Čeka nas još 15 velikih medalja.“
Ona najvrednija, olimpijska, trebalo bi da se dogodi 2024. u Parizu.
"U ovom trenutku ne razmišljamo o Igrama kao nečem ultimativnom. Moj cilj je da Zorana na tom takmičenju bude najbolje pripremljena, ali ako gledaš toliko unapred preskočićeš nešto i propustiti 10 treninga, a 10 treninga mogu da promene život. Da smo pripremajući se za Tokio imali još 10 dana, verovatno bismo se vratili sa medaljom. Taman toliko vremena nam je trebalo da ona dođe na onaj nivo preciznosti koji je imala posle povrede.“
U ovoj godini pred Arunovićkama je niz aktivnosti koje moraju da realizuju. Prva su pripreme u Parizu, zatim Svetski kup u Bakua, onda opet Pariz i pripreme, pa takmičenje na Evropskim igrama...
"Zašto se pripremamo u Parizu? Zato što tamo imamo mir i sjajne uslove. Radimo u jednom regionalnom streljačkom centru, direktor je naš dobar prijatelj, njegova kćerka je osvojila prvu medalju za Francusku u streljaštvu na OI u Londonu. Dobile smo mogućnost da treniramo u terminima koji nam najviše odgovaraju i jako nam prija taj rad tamo.“
Kako i koliko mora da trenira onaj ko pretenduje na olimpijsku medalju? Jelena Arunović konstatuje da sve zavisi od perioda priprema.
"Dogode se i dani kada uopšte ne ulazi na strelište. Tada je posvećena kondicionom treningu, ima kineziterapiju, seanse sa psihologom. Njen trening se zapravo sastoji od taktičke, tehničke, kondicione i psihološke pripreme, odnosno integralne koja sve pobrojano objedinjuje.“
U svakoj fazi, naravno, postoje finese i pokazatelji koliko je urađeno i šta bi eventualno trebalo korigovati. Jelena Arunović u svom treningu sve više insistira i na teorijskoj pripremi kao bitnom faktoru bez obzira na uzrast sportiste. Zahvaljujući samokritičnosti i znanju zasnovanom na proceni šta i kad treba da se radi utisak je da sa lakoćom modeluje trening za vrhunska ostvarenja.
"Trenutno sam okupirana formom razvoja preciznosti. To mi je sada u fokusu, mogu satima da pričam o tome. Takođe, od kako sam se vratila iz Perua non-stop gledam kako da pristupim programima Australijskog instituta za sport. Sve to radim zato što mislim da oni možda znaju šta ja ne znam. I da ne bude zabune, sve ovo što radim ja ne doživljavam kao napor.“
Njen rad nije ostao nezapažen. Izuzetno je cenjena i van granica Srbije, ali je i dalje u Srbiji samo zato što je tu i Zorana.
"Prvi sam trener u svetu zarad kojeg je jedna federacija menjala statut da bi i formalno mogla da me angažuje. Takođe sam i prvi trener stranac koji je ikada ušao u njihovu federaciju. Zamislite trenutak kada sedim sama na jednoj strani pregovaračkog stola, a na drugoj njih šestoro koji ne žele sa mnom da pričaju o struci jer kažu da odlično znaju šta je znam. Želeli su samo da čuju da li prihvatam, uz nezamislive uslove, mesto glavnog trenera Nemačke. Ta zemlja je NBA u streljaštvu, zemlja sa 1.400.000 strelaca. Uslov je bio da prekinem saradnju sa Zoranom, a ja to nisam želela.“
Ništa se, naravno, ne događa slučajno, Nemci su želeli trenera s predznakom avangardnog, a Jelena Arunović upravo to jeste.
Kao glavni trener srpskog miks tima milion puta je pokazala da je u svetu nenadmašna kad je tajm-aut u pitanju.
"Vi u jednom tajm-autu možete da prelomite finale. Volim to nadmudrivanje sa drugim trenerima, to meni jako dobro ide. Mnogo vremena posvetila sam gledajući odbojkaške ili košarkaške tajm-aute, slušala šta ljudi govore, tražila odgovore kako ja to mogu da uradim i primenim.“
Kaže da na takmičenja ne ide nepripremljena, da koliko sprema sportistu toliko sprema i sebe.
"Recimo ja sam glavni trener našeg miks tima, tu sam isto daleko otišla, možda čak i malo dalje od konkurencije. Puno toga pratim, tražim odgovore na pitanja šta, kako, analiziram protivničkog trenera. Na drugoj strani Goran Mikec, Damirov trener i brat, neverovatno dobro modeluje takmičarske okolnosti na treninzima. Sav taj zajednički rad i pristup za rezultat dalo je to da naš miks tim (Arunović–Mikec) bude uspešan. Nismo mi najbolji zato što smo lepi. Ima možda i boljih od nas, ali niko se tako detaljno ne sprema kao naš miks par.“
Jelena Arunović danas priča i nešto o čemu ranije nije želela puno da govori. Na pitanje da li u tajm-autu možda izgovori neku ružnu reč uz osmeh odgovara.
"Ima situacija kad sebi posle svega kažem – bože, valjda me niko nije čuo. U Tokiju sam se jedva suzdržala da ne gađam kameru, ali sam rekla sebi da mi tako nešto ne pristaje. Našem timu dogodila se velika nepravda. Ne znaju to ljudi, nismo hteli ni da pričamo. Sudija nije znao pravila. Neverovatno za olimpijski turnir, ali dogodilo se. Borili smo se protiv tima Ukrajine za bronzanu medalju i Ukrajina je povela 8:2. Tražila sam tajm-aut, ispostavilo se u pravom momentu jer se stvar obrnula. Pri rezultatu 10:8 za nas trener Ukrajine traži tajm-aut. Prilazim našim takmičarima, ali sudija kaže da ne smem da priđem, da sam iskoristila svoj tajm-aut. Gledam ga u čudu, vreme prolazi, naši takmičari su zbunjeni, ne znam da li sam mu gurnula ruku, ali znam da nisam imala više od tri ili četiri sekunde da sa razmaka od dva metra doviknem takmičarima ono što sam želela. Odrali su nas 16:12, osvojili su bronzu. U tom momentu sam bila beskrajno tužna, najviše zato što je sistem u svetskom streljaštvu dozvolio da čovek koji ne zna pravila sudi olimpijsko finale. Naši su plakali, ne znam da li sam i ja, ali znam da sam na kameru koja je sve snimala stavila masku. Onda je prišao i sudija da mi kaže da sam bila u pravu, da je on pogrešio što mi nije dozvolio da razgovaram sa takmičarima. Pitala sam ga samo – a šta mi imamo od toga. Zorana nije imala sreće ni u pojedinačnoj konkurenciji. U dve discipline ostala je bez finala. To je i objašnjenje za onaj snimak koji je obišao ceo svet. To je ono kad sam je zagrlila da je ne bi snimali kako plače. To sam bila ja sestra, a ne ja trener.“
Da li ima situacija kada se sestra i sestra ne slažu, kada se trener i takmičarka prereče, nadmudruju?
"Nema toga. Prilično smo osetljive jedna na drugu, ne dostižemo tu tačku neslaganja da se raspravljamo. Imale smo, istina, taj period u prvim godinama njene karijere, to je bilo strašno, to ko je u pravu, a ko glavni, i to je bila borba. Malo je svoje učinio i ego, nemanje granice između uloge sestre i trenera, i ne znam šta je sve tu još bilo. Jedna papazjanija. Trebalo je iz toga uhvatiti naš put i sad je to odlično, ne postoji druga reč nego odlično.“
Za Jelenu Arunović ne postoje prepreke ili lavirint u kojem neće pronaći put do znanja. Priznaje da koristi svaku priliku koja joj je dostupna da nauči nešto novo, da poredi sa drugima ono što radi.
"Bili smo u Granadi na ’gran priju’, svi su otišli da spavaju, a ja sam otišla na strelište da vidim šta rade Korejci. Oni imaju čuvenu školu streljaštva, imaju jako dobar tim, jedan od top timova.“
Sport
30.12.2022. 10:45
Jasna Šekarić selektor reprezentacije Srbije
Dogodilo se i da je nedavno bila u Zagrebu, otišla je da vidi neke Indijce kako treniraju. Hotel je napustila u četiri sata ujutru da bi stigla do osam u Beograd na miks trening sa Zoranom i Mikecom.
"Da je trener koji vodi Zoranu manje ambiciozan, ne bi ni ona bila tako dobra. Ja dajem primer, pronalazim način da iz nje izvučem najbolje. Priznajem da sam bila hrabra da prihvatim Zoranu. Sad se ne bih usudila, sad znam koliko nisam znala.“
Jedan od preduslova da budeš uspešan stručnjak u streljaštvu, bar prema onom kako to vidi Jelena Arunović, jeste obaveza da budeš izuzetno teorijski potkovan i da imaš široko obrazovanje.
"Koristim svaku priliku koja mi je dostupna da nešto novo naučim da poredim s onim šta ja radim. To je neko moje ludilo koje ja imam i koje me puno košta. Ne funkcionišem kao većina, po onom principu tri sata radim, tri se družim, tri odmaram... U stanju sam kad nešto počnem da ne ustajem dok to ne završim koliko god da mi treba vremena. Istina je i to da sam se posvetila svemu drugom neuporedivo više nego sebi, da sam sama sebi profesionalna sestra.“
Postoji i neko kome je izuzetno zahvalna. Reč je prvo o dugogodišnjem porodičnom prijatelju porodice Arunović, a onda i o čoveku koji je u njoj probudio i na pravi način negovao ljubav prema nauci.
"Zahvalna sam beskrajno profesoru dr Vladimiru Koprivici. Uz njega sam strahovito napredovala, on me osokolio, on je moj mali Buda, guru, čovek koji mi je pokazao i dokazao da svaka vrsta usavršavanja donosi vredan rezultat.“
U očima drugih je trenerska veličina. Sebe još uvek ne doživljava tako.
"Najviše sam ponosna na to što je 10 godina prisutan kontinuitet vrhunskih rezultata. Ali, to još uvek nije to. Sebi sam rekla da ću kao trener uspeti ako budem išla na razgovor u streljačku federaciju Nemačke, Rusije, Kine, Koreje ili Indije.“
U Nemačkoj je već bila, moguće je da otići ponovo. Ona je u streljaštvu zapravo ono što je Željko Obradović u košarci, Zoran Terzić u ženskoj odbojci ili Dejan Savić u vaterpolu. Svet to zna, Srbija – mnogo manje.
"Nebitno je. Zna to moj komšiluk, Zoranin takođe. Da li vi znate kakav vatromet ti ljudi naprave meni na Petlovom brdu, a Zorani na Novom Beogradu kada se kući vratimo sa medaljom. Za mene je sreća što postoji 40 do 50 ljudi, ne računam porodicu, koji naš uspeh doživljavaju kao svoj. To je spektakl. Evo, uskoro će državno prvenstvo. Već sam zakupila kafanu, rezervisala muziku, idemo na treće poluvreme.“
Komentari
