Sport
28.03.2017. 12:38
Brana Parović
INTERVJU, MIODRAG MIŠKO RAŽNATOVIĆ: Jokića u NBA dovela dečačka želja za igrom
Došao je u Megu na atipičan način, praktično praćenjem njegovih igara kroz novinske izveštaje. Nedostatak tzv. fizike po dolasku bio je zaista alarmantan, ali se ipak videlo da dečko poseduje neki nesvakidašnji talenat za igru koji mu nisu mogli treneri usaditi definitivno
Postao je mega agent tako što je spojio košarku i pravo. Nije se zapravo on tu ni pitao mnogo, kao što je slučaj u svakoj velikoj ljubavi. Susreli se narandžasta lopta i paragraf, pa krenuli ruku pod ruku. I sjajno funkcioniše ta veza sportske advokature i agenture već 22 godine. Rano je za podvlačenje crte, ali navedimo: udomljeno je još malo pa hiljadu košarkaša i ostvareno na stotine snova. Vlasnik „BeoBasketa", predsednik Udruženja navijača Mega Leksa i zvanično najjači košarkaški menadžer na kontinentu. U Evroligi ima sedam svojih petorki i tri zvezde u rezervi.
Petina tog svemira je njegova.
Miodrag - Miško Ražnatović za „Ekspres" govori o putu do ol-stara, koji ne sme da bude popločan prevarama i lakirovkama, „ma, kako god istina bolela", proročanstvu Pive Ivkovića s prekinutog treninga Radničkog, o jedinom košarkaškom uzoru, iznenađujućoj odluci Dejana Radonjića („sad mi je drago što me nije poslušao"), odnosu sa selektorom Aleksandrom Đorđevićem, o šalu OFK Beograda i o tome zašto nije veliki fan večitih, te tvitu koji će poslati 22. juna s drafta u Bruklinu kad Mega igra finale sezone.
Ipak, pre svega, Nikola Jokić. Zašto? Šakil O'Nil najbolje zna.
Četvorostruki osvajač šampionskog prstena i čovek koji je 15 puta igrao na ol-star mečevima, posle utakmice Los Anđeles Lejkersi - Denver za Nikolu Jokića je rekao: „Momak je kompletan paket jer može da trči kontre, pogađa s distance. Izvanredan je dodavač. Igra sjajno u ovom momentu."
Kako ste Vi videli dečaka koga ste pre šest godina doveli iz Vojvodine, a koji je sada jedna od najvećih atrakcija u NBA?
- U vreme kada je došao, Nikola je bio daleko od omota paketa. Mnogo puta sam objasnio da je došao na atipičan način, praktično praćenjem njegovih igara kroz novinske izveštaje. Nedostatak tzv. fizike po dolasku bio je zaista alarmantan, ali se ipak videlo da dečko poseduje neki nesvakidašnji talenat za igru koji mu nisu mogli treneri usaditi definitivno. Upravo taj nesvakidašnji talenat je i bio motiv svima nama oko njega da istrajemo u davanju podrške i ispravljanju nedostataka. Naravno, niko od nas nije ni naslućivao da bi njegova karijera mogla otići u pravcu u kojem je otišla.
Samo jedan igrač mi je bio košarkaški uzor, Dražen Petrović. Nosio sam 4 na dresu, što mi je i dalje jedan od delova mejla. Imao sam tada i sličnu frizuru, kopirao sam sve finte iako sam morao da pravim korekcije jer sam levoruk
Uzeli ste ga na neviđeno. Kako to da se nije našao na radaru Vašeg skautinga ili bilo čijeg drugog?
- Gotovo da nemam objašnjenja za to. Skautinška služba odlično radi decenijama, i vrlo sam zadovoljan tim segmentom agencije. Ali, kao što sam rekao, od početka je sve krajnje atipično. Objektivno nisu imali mnogo prilike ni da ga vide, a verujem i da su ga videli da bi se teško usudili da stanu ozbiljno iza dečaka koji je imao tu telesnu građu i takav višak kilograma. Uostalom, nisu ga prepoznali ni u klubu u kojem je trenirao jer nikada nije bio pozvan na trening prvog tima ni sa solidnih 17 i po godina, koliko je imao u tom trenutku. O drugim klubovima, ili reprezentativnim selekcijama, da i ne govorimo. Narodski rečeno, nije bio ni među prvih 100 igrača koji su praćeni u tom godištu.
Šta ste prvo rekli Jokiću kada je došao u Megu?
- Da je na najboljem mogućem mestu i da samo bude strpljiv, a da će ostalo doći.
Kad je trener Dejan Milojević rekao da će Nikola, nakon što je priključen prvom timu, za mesec dana biti u rotaciji, kako ste reagovali?
- Nisam mu verovao i rekao sam da ću, ako sledeće godine bude u rotaciji od 20 minuta, biti jako zadovoljan. Dejan je samo rekao: „Videćeš!"
Nikola je već u polufinalu plej-ofa igrao duže od 25 minuta?
- Već posle dva meseca, počeo je da dobija šansu, da bi u polufinalu imao zapaženu rolu. Dejan je bio u pravu. Njih dvojica su zajedno nekako uspeli da nadomeste Nikoline mane, koje su se ogledale prvenstveno u neiskustvu i fizičkoj snazi.
Kako je izgledalo košarkaško uobličavanje „debeljuce iz Sombora" u Mega Leksu?
- Dva segmenta su bila bitna. Popravljanje fizičke spreme, tj. dovođenje na neki, nazovimo to, pristojni nivo. Ogroman posao je odradio kondicioni trener Marko Ćosić, koji je zaista vrhunski stručnjak i koji je imao veliko strpljenje kao i znanje da ga promeni. Drugi, možda i važniji segment bio je da Nikola doživi košarku mnogo ozbiljnije nego što ju je do tada shvatao, da jače trenira, da daje svoj maksimum i u vežbama koje ga nerviraju, a da istovremeno ne izgubi tu dečačku želju za igrom koja ga je i dovela do ovih visina. Trebalo je neko vreme za sve to, stvari su se odvijale lagano, ali očigledno je sada da je urađen mnogo bolji posao nego što je bilo ko u klubu očekivao u tom trenutku.
Nikola ostaje u Denveru do 2018?
- Njegov ugovor je 3 plus 1, što znači da je tek leta 2018. moguće raditi nešto na temu produženja, promene, tj. bilo koje vrste pregovara. Do leta 2018. je sigurno tamo, ali iskreno, ne bih se iznenadio, imajući u vidu ljubav i poštovanje koje klub ukazuje prema njemu sve više, kada bi Nikola ostao duži niz godina u Denveru.
Nekada su se košarkaši draftovali na osnovu onoga što oči vide, a ne na osnovu potencijala. Koliko je teško predvideti razvoj igrača u narednih pet-šest godina?
- NBA danas zanimaju, da ih tako nazovemo, samo klinci. Oni draftuju potencijal, i zato su veoma često ljudi šokirani rezultatima na draftu i preuzimanjem nekih igrača koji ne dominiraju čak ni u ABA ligi. Jednostavno, tim stručnjaka u svakom klubu uzima u obzir sve detalje i pokušava da proceni krajnje domete, te na osnovu te procene donosi odluku. Igrači koji igraju za Megu su sada u zaista sjajnom položaju jer trojica igrača koji su otišli u NBA ne samo da su ispunili očekivanja nego su ih i znatno nadmašili. Upravo zahvaljujući njihovom tzv. minulom radu, i ovi koji dolaze će imati odličnu poziciju za borbu oko pozicija na draftu.
Koliko ste imali, u procentima, pogrešnih projekcija košarkaškog dometa igrača čiji je potencijal u mlađim kategorijama mnogo obećavao? Šta niste predvideli?
- Teško je reći jer, objektivno, ja već neko vreme to ne radim. To rade skauti i njihov vođa Branimir Tadić. Generalno, vrlo retko se umešam, kao što je to bio slučaj s Jokićem. Ali mnogi igrači za koje smo mislili da će biti vrhunski nisu to postali, a neki koji nisu imali epitet buduće megazvezde, kao Peković ili Jokić, demantovali su nas.
Davne 1987, u Radničkom, Piva Ivković je prekinuo trening, besan zbog lošeg odnosa, i rekao da će od nas 15 samo trojica uspeti u životu, uključujući i mene. Naveo je kao razlog to što samo nas trojica mučimo sebe
Jednom ste rekli da Vam je, kad gledate juniore, dovoljno 15 minuta da prepoznate igrača?
- To mislim i danas. Ne zato što sam ja neki košarkaški mag koji sve zna. Razlog je najpre 20-godišnje iskustvo i puno pogledanih utakmica, a s druge strane, mislim da od svih ljudi ja najbolje znam koji profil igrača se ceni i šta igrač treba da poseduje da bi mogao da računa na velike ugovore, tj. karijeru. Te osobine se menjaju. I verujte mi, danas se traže potpuno drugačije stvari u odnosu na početak veka. Izuzetno puno vremena provodim u komunikaciji s trenerima i GM klubova, tako da sam na samom izvoru informacija.
Kolika su smetnja u Vašem poslu roditelji talenata? Do kada pričate s njima?
- Nisu nikakva smetnja! To su generalizovane priče koje objektivno nisu tačne. Kao i svugde, ima komplikovanih i manje komplikovanih roditelja. Njihova briga za decu, kao i pristrasnost, potpuno su razumljivi. U nekoliko navrata sam već pokazao da, ukoliko roditelji pokazuju nepristojnost i ludilo, ja obustavljam kontakt s njima i ne želim da zastupam igrača, pa makar to bio i novi Lebron Džejms. Mislim da dosta roditelja to zna, tako da, ukoliko na to dodamo i odličnu reputaciju koju agencija ima, stižemo do toga da ja zapravo nemam nikakvih problema s roditeljima.
Od čega polazite u stvaranju igrača NBA kalibra? Od karaktera, fizikalija ili talenta za igru? Šta, zapravo, predstavlja ulaznicu?
- Veoma je teško to objasniti. Mislim da to čak ne bih znao ni da ispričam pravilno, ali je sigurno da kada vidim, automatski znam da li se taj igrač uz splet srećnih okolnosti može naći na draftu ili je to nemoguće.
U Americi koriste usluge FBI da bi kompletirali sliku o igraču koga žele da angažuju. Da li ste Vi možda nekad angažovali neku detektivsku agenciju?
- Nisam imao taj podatak, ali time se sigurno nisam bavio, a i nemam nameru.
Prava ste završili 1988, da biste četiri godine kasnije otvorili advokatsku kancelariju. Bili ste jedan od četvorice branilaca Kristijana Golubovića kad je pobegao sa suđenja skočivši kroz prozor. Da li je bilo još nekih zanimljivih procesa iz tog vremena?
- Na tom suđenju je bilo četvoro okrivljenih i ja sam branio jednog od njih. Dakle, nisam branio Kristijana, ali sam bio u sudnici kada je on skočio kroz prozor. Teško da mogu da zamislim išta zanimljivije od toga. Godinama sam radio parnicu i krivicu, i bilo je mnogo interesantnih stvari. Pomalo mi nedostaje sudnica i uzbuđenje koje nosa suđenja, ali je sigurno da se tome neću vratiti.
Bili ste još aktivni igrač u Srpskoj ligi kad ste krenuli u sportsku advokaturu?
- Već 1995. godine sam počeo da radim ugovore za košarkaše iako sam vikendom igrao utakmice srpske lige. Napustio sam teren 2004. godine, tako da je gotovo deceniju košarka bila i posao i hobi u isto vreme.
Kako su se paragrafi ušetali na košarkaški teren?
- Potpuno slučajno. Moj tadašnji sused Vladislav Radosavljević bio je novinar „Sportskog žurnala" koji je pratio košarku i Radnički. To je bila njegova ideja, i mi smo krenuli u to zajedno. Prvo ime, koje je korišćeno kratko, bilo je MAGING, a kasnije, po ugledu na „BeoCity", koji je bio u vlasništvu mog druga Vlade Gavrilovića, promenio sam ime u „BeoBasket". Već posle godinu-dve, Radosavljević je krenuo drugim pravcem, udaljio se od košarke i nije bio više deo agencije. Ali da njega nije bilo, lako je moguće da se „BeoBasket" i sve ovo što ga danas okružuje ne bi ni desilo.
Okačili ste patike o klin u 38. godini, a u prethodne dve sezone u dresu Banjice imali ste prosek viši od 37 koševa po utakmici.
- Vrlo je interesantno bilo to što sam pod stare dane, dakle u 37. i 38. godini, imao dve briljantne sezone, i sećam se da je posle nekog čitanja izveštaja srpske lige u „Žurnalu" Dule Vujošević kroz smeh rekao nešto tipa: izgleda da je preciznost šuta za tri poena u direktnoj proporciji s finansijskom stabilnošću šutera.
Miška Ražnatovića igrača nikako ne bih poslao kod nekog YU trenera. Gledajući bekove Darušafake i kredit koji imaju, definitivno bih ga poslao kod Blata
Ko je bio Vaš košarkaški uzor?
- Samo jedan, Dražen Petrović. Nosio sam 4 na dresu, što mi je i dalje jedan od delova mejla. Imao sam tada i sličnu frizuru, kopirao sam sve finte iako sam morao da pravim korekcije jer sam levoruk. Pre nego što se on pojavio, voleo sem jako Petera Vilfana jer nije dodavao nikome, a i Branka Skroču jer je bio levak i davao je neverovatno mnogo koševa. U to vreme sam imao broj 15 i tek s pojavom Dražena sam prešao na broj 4, koji sam posle nosio do kraja karijere.
Jedan deo igračke karijere proveli ste u Ulcinju, odakle su poreklom Vaši roditelji. Te 1986/87. bili ste prvi strelac Crnogorske lige, a krunu je predstavljala kup utakmica sa Budućnosti, kojoj ste dali 48 koševa. Iz ove menadžerske perspektive, kako biste opisali Miodraga Ražnatovića igrača od pre tri decenije?
- Ne znam šta bih rekao. Nije igrao odbranu gotovo uopšte, ulazio je u konflikt sa svima, nije previše dodavao, ali je poentirao s neverovatnom lakoćom.
Da li biste ga kupili?
- Ne bih ga kupio. Danas se to baš i ne traži. Tim pre što je to ipak bio nižerazredni nivo košarke. Što se tiče te utakmice protiv Budućnosti, sve bih dao da imam video-zapis, ali ga nemam. Sreća je da sam sačuvao „Pobjedu" sa izveštajem s utakmice pa imam neki kakav-takav dokaz. Inače, u tom meču sam u drugom poluvremenu dao 32 poena, bez promašaja. Znate one dane kada jednostavno sve ulazi.
- Uz gore opisane karakteristike, nikako kod YU trenera. Gledajući bekove Darušafake i kredit koji imaju, definitivno bih ga poslao kod Blata.
Zastupate Dejana Radonjića, na koga ste bili ljuti prošlog leta jer je mogao u Baskoniji da ode na „viši finansijski nivo"?
- Nisam bio baš ljut, ali nisam razumeo odbijanje te ponude jer je zaista bila odlična. Dejan je želeo da ostane i da na neki način završi posao u Crvenoj zvezdi. Ova sezona pokazuje da je on bolje procenio od mene, i drago mi je što me nije poslušao. To je izuzetak koji potvrđuje pravilo.
Prvi Vaš transfer bio je prelazak Branka Sinđelića iz zemunske Mladosti u Beovuk za 35.000 maraka. Koliko ste do sada zbrinuli igrača?
- Zaista ne znam. Taj broj se meri u stotinama, ali ne i u hiljadama. Ipak ovo traje 22 godine pa ne mogu čak ni okvirno da odgovorim.
Specijalizovani portal „Eurohoops" je početkom godine objavio listu top 10 agencija koje imaju najviše igrača u Evroligi. Vaša agencija „BeoBasket" je lider sa 35 imena. (Tada nije bio upisan Boriša Simanić.) Uz to, trenerski krem je u Vašim fasciklama ili fajlovima. Kako stičete poverenje igrača i stručnjaka? Koji je osnovni postulat u Vašem radu?
- Na kraju je taj broj ispao i veći i primakao se magičnoj cifri od 38, što predstavlja 20 procenata. Osnovni postulat je kazivanje istine, koliko god teška bila, svima oko sebe. Nikada nisam lagao klijente ili ulepšavao situaciju. Pritom svi znaju koliko ja ovo volim i koliko uživam u ovom poslu, te koliko vremena provodim radeći i gledajući utakmice. Teško je zameriti nešto igraču koji ima najbolju moguću reputaciju, a pritom ulaže najviše napora. Mislim da je to ključ uspeha. Davne 1987, u Radničkom, Piva Ivković je prekinuo trening, besan zbog lošeg odnosa, i rekao da će od nas 15 samo trojica uspeti u životu, uključujući i mene. Naveo je kao razlog to što samo nas trojica mučimo sebe. Nisam baš razumeo to u tom trenutku, ali i dan-danas pomislim na to kad god analiziram sopstveni uspeh u ovom poslu, koji objektivno postoji.
Klijenti „BeoBasketa" su, između ostalih, Nemanja Dangubić, Branko Lazić, Marko Gudurić, Marko Simonović, Milko Bjelica, Čarls Dženkins, Ognjen Dobrić i Boriša Simanić. Znači, u sigurnim su rukama.
- Verujem da jesu, i objektivno sjajnim igrama, kao i timskim uspehom ove godine, olakšali su posao koji mi sledi ukoliko budu menjali klub.
Ukoliko roditelji pokazuju nepristojnost i ludilo, ja obustavljam kontakt s njima i ne želim da zastupam igrača, pa makar to bio i novi Lebron Džejms
Da li ste partizanovac ili zvezdaš?
- U fudbalu sam uvek navijao sa OFK Beograd, čak sam sa šalom išao na stadion nekoliko godina. U košarci, zbog Dragoslava Ražnatovića, moj tim je bio Radnički. Danas niko u to ne veruje, i kaže da ne želim da se zameram, ali zaista je tako. Nikada nisam bio veliki fan večitih rivala.
Prosek godina Mege na početku sezone bio je 20 i po godina. Kada ocenjujete uspešnost sezone, na kraju takmičenja ili po završetku drafta?
- Megino finale je 22. juna u Bruklinu, igra se u „Barclays areni". Tek posle toga podvlačimo crtu.
Mega je od mnogih označena kao ekipa za nabijanje indeksnih poena igrača na gejtu za evropske i prekookeanske letove. Koliko je tačna takva ocena?
- Mega se trudi da modelom igre i brzinom bude što približnija načinu na koji igraju NBA timovi. To znači, između ostalog, kraći napad, lakšu odluku da se šutne na koš i apsolutno najveći broj poseda od svih timova. Samim tim i statistički parametri rastu. To je suština. Pokazalo se da Mega uspeva da igrače veoma dobro profiliše u tom smeru pa tako te „ružne navike" nabijanja indeksnih poena i pravljenja tripl dablova nastavljaju i u NBA.
Predsednik ste Udruženja navijača jedinog kluba na svetu koji je dva puta na draftu imao po tri igrača. Prošle godine izabrani su Timoti Luvavu, Rade Zagorac i Ivica Zubac, dok su pre četiri godine, uz Nikolu Jokića, prošli Nemanja Dangubić i Vasilije Micić. Čija je umešnost tu sadržana?
- Rekao bih da je trojica ljudi najzaslužnija za to. Dejan Milojević i ja delimo zasluge na jednake delove, a odmah potom i kondicioni trener Marko Ćosić, koji je u Megi od početka, dakle od 2004. godine, i njegova zasluga je ogromna.
Ivica Dukan, skaut Čikago Bulsa, kaže da menadžeri forsiraju odlazak mladih igrača u Sjedinjene Države? Po njegovom mišljenju, oni bi trebalo da se još kale u Evropi. Možete li nam reći kako po Vašem mišljenju izgleda idealan razvojni put do ol-stara?
- To je bilo i moje mišljenje do pre par godina. Ali sam evoluirao i sada je moj stav dijametralno suprotan. Što pre odu, to bolje, jer su NBA košarka i evropska košarka toliko različite da ponekad pomislim da se radi o dva različita sporta. Što pre odu, lakše se adaptiraju, provedu više vremena tamo i put im je otvoreniji. Naravno, ni finansijski deo nije zanemarljiv. Jedan od naših velikih igrača mi je rekao da je naučen da igra za tim, da igra pametno, da se žrtvuje za rezultat jer tako su ga učili mnogi veliki treneri kod kojih je bio, i nije mu lako da shvati kako sada sve to ne važi. I usput je rekao da momcima iz Mege to nije problem jer su odmalena navikli da pripaljuju i igraju na koš više.
- Porodica je procenila da je za njegovu karijeru, ali i životno sazrevanje, bolje da bude u Bajernu. Ja imam drugačije mišljenje, ali sam, kao i uvek do sada, poštovao želju igrača, i nadam se da će Marko uspeti da napravi ono što želi.
Nisam razumeo Dejanovo odbijanje ponude Baskonije jer je zaista bila odlična. Želeo je da ostane i da na neki način završi posao u Crvenoj zvezdi. Ova sezona pokazuje da je on bolje procenio od mene, i drago mi je što me nije poslušao. To je izuzetak koji potvrđuje pravilo
Kako ocenjujete novi format Evrolige? Da li je to uvođenje NBA u Evropu?
- Bio sam skeptičan, ali je takmičenje prevazišlo sva moja očekivanja. Baš sam zadovoljan, a najlepše tek dolazi. Očigledno je da su to prvi koraci ka približavanju. Gde će to tačno završiti, teško je reći, ali nije nelogična želja da se približiš najboljem što postoji.
Svetislav Pešić je nedavno u intervjuu za „Ekspres" rekao da je novi koncept dobar za velike evropske klubove, ali ne i za srpsku košarku jer igrači zbog takmičarskog non-stop ritma ostaju „bez prostora za nadgradnju". Da li se slažete s tim Karijevim mišljenjem?
- Ranije su treneri zastupali teoriju da igrač ne može postati igrač bez velikih utakmica. Sada ih imaju svi napretek. Vrlo je teško to sve izvagati, a mislim i da nema potrebe za tim jer, jednostavno, da bi košarka opstala, mora da se organizacija menja tržišno i da prati trendove. Da li možete da zamislite sada, recimo, ABA ligu kao pandan bivšoj jugoslovenskoj, gde 12 timova igra 22 kola i nakon toga se zna ko je prvak, a da samo tri tima učestvuju u Evropi? Upravo tako je izgledala košarkaška organizacija pre 30 godina, kada su igrači imali izuzetno mnogo prostora za nadgradnju.
Zastupate stav da bi ABA liga trebalo da ima i svoju drugu ligu?
- Mnogo puta sam to rekao. Druga liga ABA lige je spas za košarku u regionu i jedini način da se smanji razlika u kvalitetu između timova u nacionalnim ligama i timovima u ABA. Svima se ta ideja sviđa, ali niko ne preduzima konkretne korake.
U javnosti postoji uvreženo mišljenje da menadžeri imaju jak uticaj na trenere i selektore.
- Čuo sam nebrojeno puta da je to tako. Ali u sportu koji se igra na travi i sa 11 igrača u timu. U košarci toga nema, niti igranje u reprezentaciji povećava cenu igračima. Transferi se odigravaju u julu i avgustu, a reprezentacija nastupa u septembru, kada 90 procenata igrača ima klubove. Veoma često igranje za reprezentaciju predstavlja problem u angažmanu jer klubovi ne žele da im igrači dođu na pripreme 23. septembra, a da liga počne 30.
Kada ste se poslednji put čuli sa selektorom Aleksandrom Đorđevićem?
- Nismo se čuli mesecima, možda i godinama. Nisam nikada komunicirao previše sa selektorima, osim kada oni pozovu i traže informacije o pojedinim igračima. Mi smo, počev od kampa na Borskom jezeru, neke 1982, u sjajnim odnosima bili uvek. Nažalost, u poslednjih par godina to se promenilo i neke ranije prisutne bliskosti nema. Odnosi su nam normalni i korektni. Saša je pomislio da ja stojim iza otkaza Novici Veličkoviću i povrede Bobana Marjanovića, što apsolutno ne odgovara istini, a nema ni nekih dodirnih tačaka sa elementarnom logikom. Nadam se da će se naši odnosi vratiti na staro u budućnosti, tim pre što je pet mojih igrača nosilo dres Bajerna ove godine, i smatram da su jako važni za tim.
Krajem leta, na programu je Evrobasket? Očekuje se da Megin centarski tandem Nikola Jokić - Bobi Marjanović bude jak adut selekcije koja po svim parametrima može da ide na zlatnu medalju?
- Iskreno se nadam da će obojica biti u prilici da se odazovu pozivu. Nisam još uvek razgovarao s njima na tu temu. Znam pouzdano da Denver nije blagonaklono gledao na ono što se dešavalo posle Olimpijade s Nikolom.
Nedavno ste rekli da Mega igra tako lepo kao svojevremeno Radnički s Crvenog krsta?
- Krstaši su bili sinonim neke boemske, ofanzivne košarke, pa i po cenu poraza. Mega igra na sličan način iz razloga koje sam već naveo. Par starijih košarkaških znalaca mi je to reklo, i to je po mom mišljenju jedan od većih komplimenata koje sam za taj projekat mogao da dobijem, tim pre što za krstaše navijam od detinjstva.
Da li ćete se nekad odlučiti da napadnete suverenost/dominaciju Crvene zvezde i Partizana? I šta je sve potrebno da bi se to dogodilo?
- Pa, prošle godine, iako niko ništa nije odlučio, ta suverenost je uspešno bila napadnuta. Veoma je to teško, ne samo zbog razlika u budžetu već i zbog koncepta koji Mega ima. Vrlo je teško da daš prvi put seniorske minute Mušidiju, Čančaru i Kabi i da pritom očekuješ pobede nad večitima. Svi u klubu se trude da to naprave. Nervoza posle tih poraza je velika, a to je pogotovo bilo izraženo nakon poraza protiv desetkovanog Partizana pre par nedelja. Jedno je sigurno, kada god večiti izađu na teren s Megom, nikada ne mogu biti sigurni da će pobediti, a Crvena zvezda tradicionalno najteže utakmice igra upravo u Sremskoj Mitrovici.
U fudbalu sam uvek navijao sa OFK Beograd, čak sam sa šalom išao na stadion nekoliko godina. U košarci, zbog Dragoslava Ražnatovića, moj tim je bio Radnički. Danas niko u to ne veruje, i svi kažu da ne želim da se zameram, ali zaista je tako. Nikada nisam bio veliki fan večitih rivala
Ukinuta je proceduralna zabrana igranja Mege u Beogradu. Do kada ste u Sremskoj Mitrovici? Da li će Vaša franšiza možda opet otići u unutrašnjost Srbije?
- To je Megin grad i to je Megina kuća. Igraće se u Mitrovici dok god grad bude želeo da bude partner i domaćin klubu. U budućnosti očekujem da Mega izgradi dvoranu ili trenažni centar, ali ni to neće uticati na selidbu iz Srema.
Kako je došlo do dizajnerske revolucije? Jednom ste napisali upozorenje na Tviteru: „Mole se svi gledaoci sutrašnje utakmice CZ - Mega da ponesu naočare za sunce ili druga sredstva za zaštitu vida." Ipak, prema nekim informacijama, sadašnja garnitura se mnogo dopala Amerikancima?
- Kombinacija boja je unikatna, prepoznata je u celom svetu. Amerikanci ne prestaju da traže replike dresova, i vrlo smo zadovoljni zbog marketinškog uspeha. U budućnosti će biti novih iznenađenja svakako, i dosta toga se već planira, a verujem da mnogi željno iščekuju da vide kako će to izgledati sledeće godine. „Adidas" dosta izlazi u susret modnim vratolomijama našeg dizajnera.
Pionirska ekipa Mega Bemax osvojila je „Mini kup Beobasket 2017", koji je na Vašu inicijativu odigran u sklopu završnog turnira Kupa Koraća u Nišu. Kakve će sve prepreke stajati pred tom decom na njihovom putu izrastanja do prvog tima?
- To je dug put, veoma dug put. Mnogo rada je potrebno, ali i dosta sreće. U svakom slučaju, na mestu su gde će šansu dobiti brže nego bilo gde drugde. Taj trofej nije bitan, mnogo je bitnije to što sam ja siguran da će bar tri igrača iz tog šampionskog tima biti u seniorima Mege, a kao što znate, iz tih seniora putevi obično vode ka visinama.
Izgleda da za Vas ne postoji nemoguća misija. Kako ste doveli Vasilisa Spanulisa iz Panatinaikosa u Olimpijakos kada su ti atinski večiti rivali na ratnoj nozi?
- Reklo bi se da se takve stvari u načelu ne rade. Međutim, Vasilis - koji je bio, sada je i uvek će ostati moj najvažniji klijent, bez obzira na uspehe drugih u NBA - to je žarko želeo. Procenio je da je to najbolje za njega, i moje je bilo da to po cenu ličnih neprijatnosti i svega drugog sprovedem u delo. To sam i uradio.
Koji je Vaš najsloženiji transfer?
Upravo prelazak Spanulisa u Olimpijakos, ali jako je bio komplikovan i beg iz NBA u Panatinaikos, preko SA Sparsa. Nadam se da je s njegovim prelascima završeno i da će do kraja karijere boraviti u Pireju.
Koliko utakmica pogledate dnevno?
- Nedeljno između 10 i 15. Imam sve moguće kanale i uživam u tome. Kada je više utakmica u isto vreme, menjam kanal čim moji klijenti sednu na klupu.
Vaši prijatelji kažu da ste u 2012. godini imali 120 letova. Da li sada manje vremena provodite u avionu?
- Da, sada manje, ali ne drastično manje. Imam puno klijenata na raznim stranama sveta, čak i u Japanu (Luka Pavićević), i bar one najvažnije želim da obiđem.
Ako to nije poslovna tajna, koliko procenata od vrednosti transfera odlazi košarkaškom menadžeru?
- U košarci za evropske transfere to je 10 procenata, koji se obično dele sa skautom koji je doveo igrača, kao i s lokalnim agentom. To plaća klub. U NBA plaćaju igrači četiri procenta, što se takođe deli sa NBA agentom. Kada je igrač draftovan u prvoj rundi, za njegov prvi četvorogodišnji ugovor agent dobija četiri procenata od svega, 20 procenata igračevog ugovora, što se takođe deli. Vrlo je mali novac za tu vrstu ugovora, ali to je ulaganje u drugi, veliki ugovor. Kada ovo kažem bilo kome iz fudbala, ljudi ne veruju i grohotom se smeju.
Saša je pomislio da ja stojim iza otkaza Novici Veličkoviću i povrede Bobana Marjanovića, što apsolutno ne odgovara istini, a nema ni nekih dodirnih tačaka sa elementarnom logikom. Nadam se da će se naši odnosi vratiti na staro
U fudbalskim vodama zastupali ste nekada selektora Radomira Antića, koji je pred Sudom za sportsku arbitražu u Lozani dobio spor protiv FSS-a, a sada vodite mladog reprezentativca Mihaila Ristića (Crvena zvezda). Kako je došlo do tih izleta?
- Radomir Antić je prijatelj s mojim roditeljima duže vreme, i prilikom povratka u Srbiju, ja sam se ponudio da mu napravim neku pravnu zaštitu. On je to prihvatio iako je smatrao da nije neophodno. Krajnji rezultat je najveći spor u istoriji srpskog sporta, naravno vrlo pozitivno završen po mog klijenta. Ristić je pak želja da se oprobam u nečemu drugom, a s obzirom na to da ima dosta košarkaških kontakata i u fudbalu. Pritom, želeo sam isključivo da to bude vrlo talentovan fudbaler dobrog vaspitanja oko koga nema previše ljudi. On sve to ima, i zato sam se i odlučio za to. Dosta malera je bilo u ovih godinu i po, ali sam ubeđen da će na leto biti napravljen transfer koji zadovoljava i njega, i klub, pa i mene.
Očito nerado ulazite u fudbal. Da li je u pitanju razlika u (ne)uređenosti fudbalskog i košarkaškog tržišta i pravila koja vladaju ili je to možda stvar afiniteta?
- Ogromna je razlika u pravilima, relacijama i načinu razmišljanja. Stoga i nemam neku preveliku želju da se time bavim.
Možete li da uđete u tržišnu utakmicu s NBA agentima? Kakva je razlika na tom planu u najjačoj ligi i u ostatku sveta?
- Pre par meseci je izašla lista NBA agenata za ovu sezonu. „BeoBasket" deli 12. i 13. mesto. To je nestvaran uspeh i nešto o čemu nisam imao pravo ni da maštam. Deluje da će sledeće godine biti i bolje od toga. Zato smatram da sam već ozbiljno ušao u tu tržišnu utakmicu i nemam nameru da iz nje izlazim.
Šta očekujete od ovogodišnjeg drafta? Neke procene kažu da je Kostja Mušidi (Mega Leks) jedini igrač iz regionalne lige koji bi mogao da bude izabran u prvoj rundi. Njegov saigrač Alfa Kaba je viđen u drugoj rundi. Da li se zna 100 dana pre drafta ko će još pokušati da otvori vrata američkog sna? Pominju se Marko Gudurić, Boriša Simanić, Vanja Marinković...
- Još je vrlo rano za to. Četvorica igrača iz Mege, te Gudurić i Simanić, imaju realne šanse da budu draftovani. Mislim da iz regiona ove sezone takođe Bolden ima veliku šansu, a možda sam nekoga i zaboravio.
Jako ste aktivni na Tviteru, imate u trenutku vođenja ovog razgovora 24.987 pratilaca. Kada je Bobi Marjanović pre godinu i po usmeren ka San Antoniju, napisali ste: „Od danas kreće velika potraga za džinovskim mamuzama. Gde naći tako veliki broj mamuza?" Da li možete za čitaoce „Ekspresa" da otkrijete sinonime koje ćete koristiti 22. juna 2017, u noći drafta u Bruklinu?
- Da, frapantan broj ljudi zanima to što ja stavljam u tvitove, i ja se trudim da ih ne razočaram, tj. pokušavam da budem ekskluzivan i u svakoj prilici enigmatičan ili, recimo, duhovit. Iskreno, nisam još razmišljao, ali bih voleo da nekako upotrebim izraz tripl-tripl.
Komentari
