INTERVJU VLADIMIR MATIJAŠEVIĆ: Čukarički, jedini privatni klub

INTERVJU VLADIMIR MATIJAŠEVIĆ: Čukarički, jedini privatni klub

Srdjan Stevanovic/Starsportphoto©


Fudbal, ovaj srpski, odavno je bolestan. Nije u pitanju bronhitis, pre bi se reklo da je reč o tuberkulozi. Dakle, bolesti siromašnih, uz napomenu da se u ovoj priči termin “siromaštvo” ponajviše odnosi na znanje većine onih koji danas u Srbiji vode fudbal. Negde su očigledno omanuli i sebe precenili. Zato je rezultat, uprkos lepim obećanjima, izostao. Takođe i konkretni potezi koji bi učinili srpsko fudbalsko sutra neuporedivo primerenijim vremenu u kome se živi.

Posle svega, i brod kojim kormilare se nasukao, tone. To svi vide osim kapetana i nekoliko brodskih oficira. Ok, neka baš oni poslednji i odu. Takav je red kad lađa tone. Ali neka se, za ime Boga, već jednom spakuju i fudbal prepuste onima koji ljubitelje fudbala u ovoj napaćenoj fudbalskoj zemlji nikada više neće terorisati neznanjem i prodajom magle. Ukoliko se to ne dogodi, uprkos nekim dobrim pokušajima dobrih ljudi, fudbal u Srbiji, jednako reprezentativni koliko i ligaški, biće i dalje obična cirkuska predstava sa osrednjim artistima i klovnovima, koji umesto smeha i radosti publici daruju suze.

I nacionalni timovi su se ovog proleća obrukali. Najbolji srpski tim s katastrofalnom atmosferom unutar i oko reprezentacije doživeo je nedavno katastrofu (0:5) u Ukrajini i ostao bez selektora. Kad će biti imenovan novi, ukoliko to iko od ozbiljnih stručnjaka uopšte u postojećim okolnostima i prihvati da bude, još se ne zna, iako se već u septembru igra možda i odlučujući kvalifkacioni meč sa Portugalcima. Ali zar je to toliko važno.

Selekcija U21, jedan od favorita na šampionatu Evrope i sa zadatkom da izbori najmanje polufinale i plasman na Olimpijske igre, iz Trsta se vratila s torbama punim sramote i bez pobede, sa tri poraza uz katastrofalnu gol-razliku (10:1) i još katastrofalniju igru. I oni su ostali bez selektora. Tako je to u Srbiji. Čim se gubi, selektor se menja, a oni koji su ih postavili ostaju da bi postavili neke druge.

U međuvremenu, nadmetanje s Evropom se nastavlja. Sada su na redu klubovi, oni koji su plasmanom u srpskoj Superligi izborili pravo učešća u kvalifikacijama za Ligu šampiona i Ligu Evrope. Na evropsku scenu dolaze iz lige koja je u mnogo čemu nedefinisana, često na stubu srama i pod stalnom prismotrom UEFA zbog navodnog nameštanja rezultata i prisnosti sa kladionicama, lige u čiju se regularnost sumnja, u kojoj su klubovi, čast izuzecima, i ničiji i svačiji, lige koja je na papiru profesionalna a u stvarnosti nešto sasvim drugo, lige u kojoj navijači sve manje navijaju a sve više rukovode klubovima, lige…

Povezane vesti – SELEKTOR MLADIH: Srpskom fudbalu sam dao dovoljno, FS nek odluči

Šampion Crvena zvezda se priprema u Austriji, usput prodajući iz tima one koje neko hoće da kupi i kupujući one koji su neophodni da bi se eventualno a ponovo izborilo učešće u grupnoj fazi Lige šampiona. Partizan je na Zlatiboru, u tišini i sa nekim novim timom u odnosu na onaj koji je izborio Evropu čeka drugo kolo kvalifikacija. Sve se događa u nekoj sasvim posebnoj atmosferi s naznakama zatišja pred buru koja bi mogla žestoko da uzdrma klub u trenutku kad joj vreme nije. Nišlije su ambiciozno i, utisak je, malo neozbiljno počele pripreme u Termama Čatež s jednim (Lalatović) a nastavile s drugim trenerom (Krunić). Četvrti u ovoj priči je Čukarički. Brđani su na brdu, odnosno slovenačkom Pohorju. Sve što je trebalo da se uradi, završili su pre polaska na put i sad žestoko rade kako bi što spremnije dočekali duel sa starim znancem iz Jerevana. Iz ovog kvarteta koji će srpski fudbal predstavljati u Evropi, o Čukaričkom se najmanje zna, o njima se i najmanje priča, a trebalo bi neuporedivo više jer su primer kako bi jedan fudbalski klub u Srbiji trebalo da funkcioniše.
“Jeste, mi smo jedini privatni klub u Superligi Srbije pa se i po tome razlikujemo od drugih”, kaže uz osmeh Vladimir Matijašević, direktor Čukaričkog.

 

“Takođe smo i klub koji nikom ništa ne duguje, koji nema sporove pred arbitražnim komisijama ili sudovima, u našem pogonu su svi profesionalci, svi imaju ugovore, na sve se plaća porez. Zapravo, najveći deo iz budžeta kluba na godišnjem nivou se i izdvaja na porez.”

Šta radi direktor i kakve obaveze ima u klubu s privatnim kapitalom?

“Vrlo precizne. U njegovoj nadležnosti, između ostalog, jeste i angažovanje novih igrača a zatim i prodaja onih kojima se pruža prilika da karijeru nastave u nekom našem ili inostranom klubu. Ozbiljan klub danas živi od proizvodnje i prodaje igrača i nije na teretu države ili bilo koga drugog. Direktor je i taj koji ima svakodnevnu komunikaciju sa stručnim štabom, sportskim direktorom, direktorom škole fudbala, odnosno prvim trenerom, menadžerima… Zadužen je i za atmosferu u klubu i oko kluba i jedini je krivac ukoliko neko nije zadovoljan.”

Gde je u toj priči vlasnik kluba, kakva je njegova uloga i koliko je naglašena s obzirom na to da je jedini finansijer?

“Dragan – Gale Obradović, kao vlasnik i finansijer, tiho i nenametljivo, bez grama bahatosti i isključivosti, čini sve da klub besprekorno funkcioniše. I u tome, od kako je došao, apsolutno uspeva. Čukarički s njim svakog dana u svakom pogledu napreduje. Igrao je fudbal, razume i voli fudbal, odrastao je u kući udaljenoj od stadiona 300 metara. Pored gospodina Obradovića i mene, tu su još i Nenad Mirosavljević u ulozi sportskog direktora, koji je takođe igrao fudbal i koji odlično zna šta je fudbal, kao i Igor Matić, naš dojučerašnji kapiten u čijoj je ingerenciji škola fudbala. Naša je, dakle, obaveza da uz trenere i igrače dogovoreni sistem dovedemo na željeni nivo rezultata. Sistem, uz konsultacije i dogovor sa najbližim saradnicima, promoviše gazda kluba. Svi mogu da pričaju, da predlažu, ali odluke donosi gazda i u onom finansijskom delu poslovanja ali i u svakom drugom.”

Da li se zna koliko iznosi budžet Čukaričkog na nivou godine?

“Tri miliona bruto i to nije nikakva tajna.”

Koliko može i da li toliko, misli se na tri miliona, može da se zaradi od fudbala?

“Prethodne četiri godine uvek smo bili tu. U prevodu, koliko se ulagalo, toliko se i zarađivalo. Prošle godine, međutim, nije prodat niko i bilo je malih problema. Nadam se da ćemo ove godine, pogotovo što igramo i Evropu, s prodajom biti na nivou budžeta.”

Povezane vesti – Pavikin gol u Minhenu

Jedno od vaših strateških opredeljenja je i angažovanje trenera za rad na duže staze?

“Naravno. Vladan Milojević je radio u kontinuitetu četiri, pet godina i to je dalo rezultate. I danas, svi mi koji radimo u tom sportskom delu zapravo priželjkujemo da postoji trener koji hoće da radi na duže staze. Od odlaska Milojevića nismo imali sreće, na našoj klupi se promenilo čak pet trenera. Sada je tu Aleksandar Veselinović. Verujemo da može da isprati ono što se od njega traži.”

Kako klupski menadžeri u Evropi reaguju na ono što Čukarički danas jeste i kako vas doživljavaju kao klub?

“Mislim da smo kao Čukarički napravili jedan dobar brend, svi evropski klubovi su više nego korektni u komunikaciji sa nama. Nedavno sam sjajno bio primljen u Karslrueu, takođe i u Gentu. Napravili smo kontakt, uspostavili saradnju od obostrane koristi. Sada oni dolaze u Beograd, mislim da to puno toga kazuje kakav ugled Čukarički trenutno uživa.”

Čukarički je privatni klub, Voždovac i Napredak to nisu, ali se izdržavaju od novca privatnika, nešto slično je i slika novog superligaša iz Bačke Topole. Da li je definitivna privatizacija klubova šansa za ozdravljenje srpskog fudbala?

“To je jedan od puteva koji bi doneo boljitak. Zvezda, Partizan i Vojvodina možda i ne moraju, nije bitno iz kojih razloga, da se privatizuju, ali svi drugi bi možda, uz promenu zakona, trebalo da uđu u taj proces jer je Čukarički dokaz da je tako nešto moguće. Moguće je da bi tada srpski klupski fudbal vratio izgubljeno poverenje, da bi tribine bile punije, da bi rezulati svih nacionalnih selekcija bili neuporedivo vredniji. Kad se zna ko je vlasnik kluba, tad se zna i ko šta treba da radi.”

 

Besplatna škola

Da li deca rado dolaze da treniraju u dresu Čukaričkog?
“Da, škola ima brend, dolaze i iz najudaljenijih delova grada, ali i iz drugih gradova Srbije. Vidosavljević, jedan od većih talenata rođenih 2001, došao je na primer iz Kuršumlije. Bio je i u Nišu, ali je na kraju stigao na Brdo. Menadžeri i porodica su se odlučili za nas. Škola kao škola je sve atraktivnija, deca hoće da dođu kod nas.”
Koliko košta trening?
“Sve je besplatno. Da li je i kod drugih tako, ne znam. Čuo sam, zapravo, da se treniranje plaća u većini klubova. Čukarički je sve više znan i po tome što svojoj deci daje šansu. Sada u prvom timu imamo 16 igrača iz naše škole. Ako sutra dobijemo dozvole da napravimo stadion, odnosno kompleks terena za trening, sigurno je da ćemo tada biti još zanimljiviji mlađoj i slave željnoj populaciji.”

 

Opširnije čitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar