Sport
03.10.2024. 20:15
Sport
14.10.2024. 19:05
Zoran Šećerov
Superliga
Ključno pitanje fudbala: IZDRŽLJIVOST MATERIJALA
U trenutku kada su evropski velikani odlučili da naprave Superligu, odnosno fudbalsku priču po svojim merilima s predznakom finansijske bajke, UEFA je reagovala i po hitnom postupku donela odluku o promeni formata u tri i te kako atraktivna evropska klupska takmičenja ‒ Ligi šampiona, Ligi Evrope i Ligi konferencija.
Suština promena bila je u tome da u prvoj fazi takmičenja, koje je već startovalo, nema grupa, nego da se igra ligaški sistem. U toj varijanti svaki tim, konkretno u Ligi šampiona, od ukupno 36 učesnika, odigraće osam utakmica i tako osvajati bodove za prolazak u narednu fazu. Novost je i to što više nema revanš mečeva, odnosno utakmica istih protivnika kod kuće i u gostima. Posle, sve će biti kao nekada.
Prvih osam ide direktno u osminu finala. Ekipe plasirane od 9. do 24. mesta igraće drugi krug, jednu utakmicu kod kuće i jednu u gostima, kako bi se plasirale u osminu finala.
Parove u toj fazi odrediće žreb, a ekipe će biti podeljene u dve grupe, nosioci (od 9. do 16. mesta u ligi) i nenosioci (od 17. do 24. mesta). Posle toga će pobednici igrati protiv nekog od osam najbolje plasiranih iz prvog kruga. Ekipe koje su plasirane od 25. do 36. mesta završiće sezonu jer po novom formatu takmičenja više nema prelazaka timova u Ligu Evrope.
“Još uvek ponuđeni format nije Superliga bogatih, ali jeste njen pandan. Sve ovo je na neki način samo kozmetika. Promenom formata, što je bio cilj, ugašena je pobuna bogatih, ali i u novoj priči bogati će biti sve bogatiji, a siromašni u poziciji da se duže zamajavaju nadom u lepše sutra. Ipak, posle prva dva kola rano je za bilo kakve ocene. Prvi utisak je da će onaj drugi deo takmičenja biti neuporedivo zanimljiviji. U svakom slučaju, svaka promena je dobrodošla, tim pre što se već sada naslućuje da one prave odluke kada je u pitanju klupski format takmičenja u Evropi tek dolaze“, uverava srpski stručnjak Vlado Gaćinović.
Liga Evrope igra se u identičnom formatu kao i Liga šampiona, dok će u Ligi konferencija svaka ekipa u prvoj fazi igrati šest utakmica, a ne osam. U oba ova takmičenja biće takođe po 36 ekipa. Aleksandar Čeferin, predsednik UEFA koji je bitno uticao na ekspresno pomirenje uzavrelih strasti, naglašava da će ovaj format takmičenja “omogućiti dugoročnu održivost, prosperitet i rast svim učesnicima u evropskom fudbalu, a ne samo sićušnom, samoizabranom kartelu“.
“Moramo osigurati da svako ima priliku u našem sportu. Da mali mogu i dalje da igraju protiv velikih, a ponekada i da šokiraju svet pobedom nad njima. To je suština fudbala. Upravo to čini fudbal tako sjajnom i prelepom igrom“, rekao je Aleksandar Čeferin, predsednik UEFA, na predstavljanju novog formata takmičenja.
Da je gospodin predsednik bio blizu istine potvrđuju i neki rezultati na startu. Konkretno, Lil je pobedio Real iz Madrida, Aston Vila moćni Bajern iz Minhena, Siti je remizirao sa Interom na svom terenu, Sparta je u Pragu deklasirala Salcburg, a Seltik Slovan iz Bratislave. Malo je nedostajalo i da Đirona, debitant u Ligi šampiona, napravi iznenađenje u Parizu protiv favorizovanog sastava PSŽ. Kalkulisanja su očigledno svedena na najmanju moguću meru naprosto zato jer je šansa za popravni sada minimalna.
Da bodovi u ovoj priči nisu samo bodovi, dokaz je i to što je u novom formatu nagradni fond u Ligi šampiona povećan za 25% i sada iznosi 2,5 milijarde evra. Za učešće u takmičenju, u novom formatu, klubovima pripada po 18,6 miliona evra. Naravno, tu su i bonusi. Svaka pobeda u Ligi šampiona donosi dodatnih 2,1 milion, dok će za svaki remi ekipe dobijati 700.000 evra. U zavisnosti od toga koje mesto budu zauzimali na konačnoj tabeli, inkasiraće i dodatnih 275.000 evra pomnoženo sa pozicijom na kojoj se nalaze.
Međutim, pitanje je da li će se bogati zadovoljiti i ovim jer u praksi neke stvari izgledaju sasvim drugačije.
“U godini kada je trijumfovao u Ligi šampiona Liverpul je zaradio 111 miliona. Neko će reći to je sjajno, međutim, to je samo petina od 650 miliona koliki je budžet ovog kluba. Bogati uvek traže i hoće više“, podseća Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Srbije.
Mirko Poledica naglašava i uslovnu (ne)ravnopravnost u Ligi šampiona.
“Nije ovo Liga šampiona, već liga evropske elite. Iz Istočne Evrope samo je 12 posto učesnika.“
“Sama ideja da imate jednu tabelu sa 36 klubova, tabelu Lige šampiona ili Lige Evrope, pokazuje zapravo jednu veliku ambiciju UEFA, njenu spremnost i hrabrost da uđe u nešto tako veliko, rekao bih prilično grandiozno. Međutim, ono što nikako ne treba potceniti jeste podatak da su oni ceo ovaj projekat već ograničili, odnosno da je ovo koncept koji će trajati tri godine. Dakle, dok sada pričamo, negde se u kancelarijama UEFA već razmišlja šta i kako napraviti za tri godine. Odigrana su tek dva kola, ali već sad se nazire da će i u ovako koncipiranom formatu biti nekih rezultata tipa 7:1 ili 5:0, dakle da i dalje postoji velika razlika u kvalitetu među klubovima učesnicima, ali opet i da se uprkos svemu može desiti i da Lil pobedi madridski Real što jeste iznenađenje, ali je istovremeno i čar i lepota fudbala. Primetno je takođe već i to da su neki stadioni puni, a da tribine nekih to nisu, biće u nastavku takmičenja uočeno i niz nekih drugih stvari što samo potvrđuje da je ovo jedan ogroman zahvat koji je UEFA pred sebe postavila, ali i da ceo posao još nije finalizirala“, naglašava Zoran Avramović, generalni sekretar SD Crvena zvezda.
Dokazani fudbalski stručnjak Tomas Tuhel veruje da “novi format donosi ne samo više utakmica, već i veću konkurenciju, što je opet samo po sebi u sportskom smislu i veći izazov“. Zanimljivo je i mišljenje Serhija Ramosa, španskog asa sa rekordnim brojkama u evropskim klupskim takmičenjima, koji kaže da “više utakmica ne znači nužno bolje takmičenje“.
Ima i onih koji vide i onu drugu stranu medalje uz preciznu konstataciju “da više utakmica znači i neuporedivo veći pritisak na fudbalere koji će biti izloženi nadljudskim naporima“.
U grupnoj fazi odigraće se 144 utakmice, što je, mora se priznati, veliki skok u poređenju sa dosadašnjih 96. Oni koji sve gledaju kroz prizmu novca ne kriju da će sve ovo i te kako uticati na prihod od samih utakmica, koji će naravno biti neuporedivo veći, odnosno da će TV prava u klupske kase zasigurno doneti još jednu ogromnu svotu novca.
“Ovo je, čini se, samo put do pakla popločan dobrim namerama. Pakla namenjenog fudbalerima. U ime novca i finansija fudbal na globalnom nivou dotiče granicu izdržljivosti. Moraće zbog svega i da se menja metodologija treninga jer se fudbalsko sutra, a na neki način i sadašnjost, očigledno svodi na putovanja, promenu hotela i utakmice. Fudbaleri će u budućnosti koja je na pragu hteli ‒ ne hteli biti izloženi velikim iskušenjima i mnogo većim, gotovo nadljudskim naporima“, kategoričan je fudbalski stručnjak Aleksandar Veselinović.
“Fudbal ulazi u jednu potpuno drugu dimenziju. Evropa je i definitivno zakoračila na prvi stepenik fudbalske NBA lige. Novi format i nova takmičenja uz prenatrpanost termina, nose sa sobom neverovatna opterećenja i naglašenu strepnju od povreda, kao i zamora psihe. U prednosti će naravno biti bogati jer samo onaj tim koji bude imao širok roster imaće i pravo da računa na vrh. Pretnja je i to što je fudbal koji se igra danas dosadan, predvidiv. Iz poseda se ništa ne dobija, igrači su opterećeni statistikom i podacima, izgubljena je igra, a suština fudbala je igra, a ne statistika“, kategoričan je Dragan Okuka, fudbalski trener.
“Sve se mora gledati i iz jednog drugog ugla. UEFA je sada napravila veliko takmičenje u kojem u jednom trenutku učestvuje 108 klubova iz 40 država u tri lige, odnosno 36 klubova u elitnom rangu ili UEFA Ligi šampiona.
Izazov za fudbalski svet je utoliko veći jer nikako ne treba zaboraviti da se iduće godine od 15. juna do 11. jula igra Prvo svetsko klupsko prvenstvo sa 32 kluba. Zna se da će iz Evrope učestvovati 16, odnosno 12 klubova iz Azije plus ostali i da će to takmičenje imati ozbiljan nagradni fond. Sve ovo dogodiće se u SAD, odnosno Americi koja je domaćin SP 2026. zajedno sa Meksikom i Kanadom. Utakmice klupskog svetskog prvenstva igraće se u 10 američkih gradova, što je opet još jedan pokušaj da fudbal u SAD primi pelcer i dobije poene na popularnosti. Tamo je još Mesi koji je doneo velike promene američkom fudbalu. Međutim, sve ovo ističem jer je fudbal došao u situaciju da se u ovom trenutku kao ključno pitanje postavlja izdržljivost materijala. To znači, da se niko ne uvredi, da pričamo o fudbalerima koji su došli u situaciju da igraju mnogo više utakmica s prefiksom značajnih jer je novi format koncipiran tako da svaka utakmica bude važna, da svaki bod bude važan“, tvrdi Zoran Avramović.
Da su fudbaleri sve više samo moderni gladijatori, potvrđuje i nastavak sjajnih zapažanja Zorana Avramovića.
“Dobri igrači imaju Ligu šampiona, utakmice u nacionalnim prvenstvima, zatim kao reprezentativci i izazove u Ligi nacija, kvalifikacijama za kontinentalna i svetska prvenstva, kao i utakmice na tim takmičenjima. Dakle, prenatrpan kalendar uz minimalne šanse za predah. Zarad svega Rodri je još pre nego što se povredio predlagao štrajk profesionalnih fudbalera. Postoji i drugi na svoj način jednako drastičan primer. Foden je bio prošle godine najbolji fudbaler engleske Premijer lige, ali je činjenica da je otišao bez dana pauze i na EP i da je u dresu reprezentacije Engleske zbog zamora pokazao malo iz bogatog arsenala svog raskošnog talenta. Na drugoj strani Haland se odmarao letos, nije dakle učestvovao na EŠ, i u novom šampionatu Premijer lige, odmoran i svež, već je postigao 10 ili 11 golova.“
Sport
02.10.2024. 23:22
Da li je ON Vili doneo sreću u Ligi šampiona (FOTO)
Mirko Poledica podseća i na to da su dva velika asa prošlu sezonu odigrala bez dana odmora i da su već na startu nove doživela ozbiljnu povredu. Reč je o Rodriju i Karvahalu.
“Odluka o održavanju Svetskog klupskog prvenstva je jednostrana. FIFA traži alternativni prihod, ona zarađuje samo od SP-a koje je na programu svake četvrte godine, a to je 82 odsto njenog ukupnog budžeta. Zato Infantino od ustoličenja na mesto predsednika traži alternativni prihod, a svetsko klupsko prvenstvo je upravo to. Međutim, niko u celoj priči nije razmišljao o fudbalerima. Udruženje profesionalaca je zbog svega podnelo tužbu. Interesantno je da u celoj priči imamo i podršku UEFA, koja, malo ko to zna, nije članica FIFA“, govori Mirko Poledica.
Na globalnom nivou zbog novih takmičenja fudbal je očigledno pred velikim izazovom.
“Aristotel je tvrdio da je ključ života u meri. Ako imaš meru, onda možeš napraviti mnogo toga dobrog. Novac je u ovom slučaju generator svega, ali ta želja za tolikim takmičenjem može s jedne strane da učini da fudbal i dalje bude najvažnija stvar na svetu, ali se može desiti, što naravno niko ne želi, da dođemo u varijantu da imamo previše utakmica i da sve bude kao na nekom švedskom stolu. Dakle da imamo mnogo, mnogo dobrih kulinarskih đakonija, ali ne i dovoljno energije da odaberemo dva ili tri najukusnija i najlepša jela i sve u slast konzumiramo.“
Jasno je bez ikakve sumnje da je ovo trenutak velike prekretnice za fudbal na Starom kontinentu. Zoran Avramović naglašava:
“Ni u jednom projektu Evropa nije toliko jaka kao u fudbalu, nigde je ne kopiraju kao što je to slučaj sa fudbalom koji se pokazuje kao najelastičniji i najkvalitetniji deo evropskog društva. Sve što vredi u fudbalskom smislu, čast izuzecima, igra u Evropi, sve ideje oko fudbala krenule su iz Evrope. Ligu šampiona sada igraju i u Aziji, onda i Africi i svi igraju na evropski način, odnosno gledaju šta će uraditi Evropa. Najveći budžet u fudbalskom svetu ima UEFA u čijoj ingerenciji su Evropsko prvenstvo, onda i svake godine Liga šampiona, kao i Liga Evrope, odskora i Liga konferencija. Na drugoj strani FIFA ima samo jednom u četiri godine SP i zbog toga je ovaj potez Infantina sa Svetskim klupskim prvenstvom vrlo, vrlo indikativan. Mi malo pričamo o marketingu, ali u ovoj priči on je terminološki i te kako bitan. Nije slučajno što je zvaničan naziv Lige šampiona UEFA Liga šampiona ili UEFA Liga Evrope, odnosno UEFA Liga konferencija uprkos tome što za ovo treće takmičenje u UEFA moraju malo da razmisle i eventualno nađu dobrog kuma jer aktuelno ime nije baš najsrećnije odabrano.“
Kako je uopšte nastalo takmičenje koje danas nosi ime UEFA Liga šampiona? Preteča Lige bio je Evropski kup šampiona. Da se napravi takmičenje koje bi potvrdilo ko je i zaista najbolji klub na kontinentu predložio je francuski sportski novinar Gabrijel Anoa. Ideja je zapravo nastala kao odgovor na tvrdnju prepotentnih engleskih žurnalista da je Vulverhempton najbolji klub na planeti jer je, bože moj, pobedio mađarski Honved 3:2. Bilo je to 1954.
“Biće bolje da sačekamo da Vulverhempton otputuje u Moskvu ili Budimpeštu da potvrdi svoju nepobedivost. A ako su Englezi baš toliko uvereni u kvalitet svog fudbala, onda je vreme za turnir.“
Vrlo brzo turnir se i dogodio. Prva zvanična utakmica Kupa šampiona odigrana je 4. septembra 1955. godine. Snage su odmerili lisabonski Sporting i beogradski Partizan.
“Bilo je to vreme apsolutne dominacije Reala, koji je u doba Franka pobeđivao sve redom i koji je bio prvi klub koji je počeo da radi ozbiljne galaktikos transfere jer su u svoje redove doveli mađarske asove Kočiša i Puškaša, odnosno Argentinca Alfreda di Stefana“, podseća Zoran Avramović.
Partizan je odigrao prvu utakmicu Kupa šampiona, a Crvena zvezda poslednje finale ovog takmičenja tako što je u Bariju dobila Olimpik iz Marseja i zvanično postala klupski prvak Evrope. Zvezda je, podseća Avramović, igrala od 1992. i prvi pilot-projekat koji se već tada zvao Liga šampiona.
Mnogo godina kasnije, tačnije 2011, najveći evropski klubovi, njih 12, napravili su veliku frku odlukom da u sopstvenoj režiji, bez nadležnosti UEFA, naprave Superligu. Odgovor UEFA bio je ekspresan, zajedno sa navijačima velikih klubova odbili su taj koncept i tako je nastao novi format sa 36 klubova, a sa ciljem da se što veći broj ekipa uključi u najelitnija fudbalska takmičenja.
I pored toga što je sud odlučio da UEFA nema nikakav monopol u organizaciji fudbalskih takmičenja, evropska krovna kuća fudbala uspela je da zadrži ingerencije nad sva tri klupska takmičenja na kontinentu. Do kada, u ovom času se ne zna.
“Mislim da Perez i ljudi slični njemu, ne govorim ništa negativno, smišljaju koncept koji će pokušati da zadovolji i jare i pare. Za sada jare i pare se ne mogu udružiti. Ključ drže male države. Dok god je najvažnije da kroz nacionalno prvenstvo dobijaš šansu da igraš Ligu šampiona, dotle će biti sačuvan evropski duh fudbala. U Americi franšiza omogućava da danas kupiš klub i već sutra igraš NBA. Ovde, u Evropi, učešće u elitnom takmičenju i dalje moraš da zaslužiš pa tako Čelsi zbog loše odigranih utakmica u nacionalnom prvenstvu igra Ligu konferencija, a Zvezda ne zbog toga što je dobila norveški Bode, već zbog toga što u kontinuitetu osam godina igra dobro i učestvuje u Ligi šampiona. Odnosno, igra Ligu šampiona zato što je jaka u svom nacionalnom prvenstvu“, podseća Zoran Avramović.
Sport
02.10.2024. 23:45
Pocepao mrežu Lajpciga: Vlahović pogodio DVA PUTA (FOTO)
UEFA je bar za trenutak uspela da sačuva prepoznatljivi duh evropskog fudbala. Do kada će ‒ ne zna se. Zoran Avramović naglašava da učešće nekog kluba u Ligi šampiona dovodi ne samo klub, već i zemlju iz koje potiče na viši nivo i da je to upravo ono što UEFA želi i hoće ljubomorno da sačuva.
“Lepo je videti Zvezdu na tabeli sa 36 imena velikih klubova“, ističe Avramović.
Uistinu je lepo, ali učešće u tako velikom takmičenju otvara i niz drugih tema.
“Zvuči apsurdno, ali je utisak kako je Zvezda žrtva onog što je napravila u nacionalnom takmičenju kako za sebe tako i za druge srpske klubove. Igranje lagane lige kakva je u Srbiji ima za posledicu da srpski klubovi plaćaju ceh kad izađu u Evropu jer su rezultati ispod očekivanja. Zato se i kod nas mora insistirati na elastičnosti onih koji vode fudbal, njihovoj obavezi da neke stvari promene jer glomazna elitna nacionalna liga s klubovima u kojima je proizvodnja igrača sve manja, a uvoz sve veći nema veliku šansu. Nekada su klubovi koji su nas predstavljali u Evropi imali najmanje sedam ili osam domaćih igrača, danas se priča o sastavu sa sedam ili osam stranaca. Ono što je još veća opasnost jeste broj stranaca u Omladinskoj ligi Srbije“, mišljenje je Aleksandra Veselinovića.
Jasno je da će UEFA i FIFA nastaviti “rat“, da će najbogatiji klubovi i dalje tražiti način kako da zarade što više novca, takođe i da će uloga klubova iz malih fudbalskih sredina biti sve više minimizirana. I Pravilnik o licenciranju klubova za evropsku scenu, koji je u pripremi, neće ići naruku siromašnim.
“Postoji slučaj koji može u mnogo čemu promeniti budućnost fudbala. Slučaj Dijara je na neki način veći od “slučaja Bosman“ koji je uzdrmao fudbalsku planetu“, uverava Mirko Poledica.
U jurnjavi za profitom fudbal je zaboravio na neophodnost dobre komunikacije sa igračima, odnosno proizvođačima zabave na zelenom pravougaoniku. Sada je na dobrom putu da za taj promašaj plati ceh.
Dijara je 2014. bio član moskovske Lokomotive. Posle nesporazuma na relaciji igrač‒klub, Dijara je pre isteka prekinuo ugovor. Moskovski klub je slučaj predao FIFA koja je presudila u korist Lokomotive i obavezala Dijaru da na ime odštete na račun kluba uplati 10,5 miliona evra.
Zbog svega Dijara nije mogao da prihvati poziv belgijskog Šarlroa jer FIFA nije bila u mogućnosti da mu izda potvrdu da njegov novi klub neće snositi nikakve troškove u vezi sa prekidom ugovora u Rusiji. Kako igrač, čitaj Dijara, nije mogao da dobije odgovarajući sertifikat, 2015. podneo je tužbu protiv FIFA i belgijske lige zahtevajući naknadu troškova i izgubljene zarade. Slučaj je bio aktuelan punih devet godina i početkom oktobra 2024. sud EU presudio je u korist fudbalera. U obrazloženju je navedeno da su neka pravila FIFA u sukobu sa pravilima EU o konkurenciji i slobodnom tržištu.
Ukoliko sve ovo sutra zaživi u praksi, igrači će snositi mnogo manje rizika u slučaju jednostranih prekida ugovora. Takođe, i njihovi novi klubovi neće imati odštetne obaveze prema klubovima iz kojih takvi igrači dolaze, što bi i te kako uzdrmalo fudbalsko transfer tržište.
Međutim, već sada se postavlja i pitanje zloupotrebe ovog pravila, odnosno šta će se dogoditi ukoliko XY igrač po nalogu drugog kluba samovoljno prekine ugovor. Takođe, i da li bi morao i da dokazuje da je ugovor prekinut iz opravdanih razloga.
Procena je da bi novo pravilo prebacilo pregovaračku moć prilikom transfera u korist igrača i njihovih agenata, što bi moglo dovesti do brojnih prekida ugovora bez odštete.
Uz sve ovo, predviđa se i da bi novo pravilo moglo doneti korist bogatim klubovima jer bi oni, snagom dobre ponude, mogli da nagovore igrača koga žele u svojim redovima da jednostrano prekine ugovor, što trenutno nije moguće ili nije bilo moguće bez novčanih nadoknada.
Šta će od svega biti ‒ ne zna se. Slučaj Dijara je i dalje na sudu, a fudbal kao industrija zabave na velikom iskušenju.
Sport
01.10.2024. 23:18
Crvena zvezda UBEDLJIVO poražena protiv Intera
Komentari
