KOLUMNA, ŽARKO VARAJIĆ: Roditelji padaju na bajke menadžera

Povodom smrti legendarnog košarkaša, objavljujemo kolumnu koju je svojevremeno napisao za Ekspres

Jedna od osnovnih premisa koje sam se pridržavao dok sam bio direktor mlađih selekcija u Košarkaškom savezu Srbije i Crne Gore glasi: Ne možete da radite sa igračem a da ga ne pripremate kao pobednika. Morate da oformite toliko moćan i snažan mentalni sklop, koji će dovesti do toga da se pogodi poslednji šut. A ne da se igrač sakriva ili jednostavno baci loptu iz neizgrađene pozicije. To je izuzetno kompleksan zadatak jer vi radite sa decom koja imaju određenu porodičnu kulturu, nivo obrazovanja, ali nemaju sportske kulture. Vi morate da ga uvodite u detalje.

I veoma je važno, a na čemu sam uvek insistirao, ukazivanje mladim igračima na ozbiljnosti u radu. Morate da ih uverite kako da rade na svakom treningu i da postoji prostor za njihov napredak. Morate da steknete njihovo poverenje i da vas prihvate kao autoritet. Tako da sve ono što im pričate i na šta im ukazujete oni prime, a ne, narodski rečeno, da im na jedno uvo uđe a na drugo izađe.

Treba pripremati decu tako da oni shvate da je u sportu davno prevaziđena Kubertenova maksima "Važno je učestvovati". Danas je važno pobediti! Ako hoćete da budete uspešni, ako hoćete da bude vrhunski sportisti, da osvajate medalje i titule, onda morate da se osposobljavate da pobeđujete. Jer, morate da znate da se i onaj preko puta, s druge strane terena, isto tako priprema i želi da vas pobedi.

Povezane vesti - VUČIĆ: Rastanak sa Varajićem veliki gubitak za narod i košarku

Veoma je važno da u svakom trenutku imate punu informaciju o igraču, u smislu njegovih ličnih problema, kao i kontrolu nad igračem. Ukoliko primetite da kod talenta fokus nije na sportu, morate da reagujete i otklonite uzroke takvog njegovog ponašanja, bilo da je reč o padu koncentracije, malodušnosti i slično. Ukoliko to izostane, pa to počne da raste, može da dođe do eksplozije u najdelikatnijem trenutku po igrača i ekipu.

Dok sam vodio brigu o mlađim kategorijama igrača, kod mene nisu mogli da se pojavljuju menadžeri. To je pod jedan. A kad je reč o roditeljima, mogli su da posete svoju decu na pola sata u određenim terminima. Uvek sam zato radio te pripreme van Beograda. Vodio sam ih, recimo, u Novi Bečej, da ih malo izolujem kako bismo mogli na miru da radimo, odnosno da se stopostotno posvetimo vežbama i treninzima.

Uticaj roditelja je ogroman i nije više pojedinačan nego je u sprezi sa menadžerima. Menadžeri i agenti često pričaju nerealno kako bi dobili simpatije i naklonost roditelja. Bajke tipa "vaše dete je najbolje na svetu" kao uvod u priče o zastupanju i ugovorima, a sve popraćeno avionima i kamionima. Kako je njihovo dete najbolje na svetu, kako će ono potpisati najveće ugovore kao nikad niko. Imao sam priliku da se uverim da su roditelji počeli da se zadužuju na osnovu priča menadžera. A to nikako nije dobro. Strahovito utiče na psihu mladog čoveka i formiranje njihove ljudske i sportske figure. Roditelji i menadžeri moraju da se izmeste iz trenažnog proseca u mlađim kategorijama.

Da imam neku vlast, razmišljao bih kako da se izbegnu ugovori igrača do 15 godina i menadžera. Roditelj kroz svoje dete vidi rešenje svih problema. Uživi se u to, a na kraju ne bude ništa. A deca se rano izvode iz škole, ne završe ništa, postaju socijalni slučajevi. Naučno je dokazano da fizički napor u sportu traži intelektualnu podršku kako bi organizam bio u balansu. U protivnom, imaš stalno klecanje. Košarka je umna igra i zahteva brza rešenja. A inače evropska košarka mora da se podigne na viši brzinski nivo, da sve što se radi bude u petoj a ne u četvrtoj brzini. I to je još veća obaveza u našem radu sa mladim selekcijama igrača.