Partizan

CRNO-BELI SUNOVRAT u lavirintu sopstvenih zabluda

Beograđani koji vole fudbal, a takvih u višemilionskom megalopolisu nije malo, koliko juče bili su više nego ponosni što, kako reče pesnik, “žive u gradu u kome čak i fudbalska lopta ima dušu“.

Danas i “ono malo fudbalske duše“ kao da se izgubilo u vodama Save i Dunava. Koliko je sve zapravo istina najbolje se videlo na 174. derbiju večitih ili decenijama utakmici ponosa srpske prestonice.

Zvezda je kao gost trijumfovala sa 4:0 i to je, potvrđuje istorija, najubedljiviji trijumf jednog kluba u gostima u utakmicama zvanim derbi večitih rivala. Možda sve ne bi bilo kako je ispalo da je Zvezda u Partizanu imala dostojnog rivala.

Ovog puta nije. “Crno-beli“ ogrnuti plaštom višegodišnjeg sunovrata su u svemu bili inferiorni, nalik na obezglavljene male fudbalske miševe čime se samo potvrdilo ono što beogradski dživdžani odavno cvrkuću, a to je da tim iz Humske u 2024. zasigurno prolazi kroz najteži period u slavnoj klupskoj istoriji.

“Šta reći posle ovakvog rezultata, osim da je sramota za sve nas. Za mene najveća. Izvinjavam se svakom navijaču Partizana što smo dozvolili da ovako izgubimo. Zvezda je bila klasu iznad nas. Preuzimam odgovornost za sve što se desilo“, izjavio je posle derbija Aleksandar Stanojević, trener “crno-belih“.

Neki navijači nisu prihvatili izvinjenje. Dojučerašnjeg idola tribina kome su skandirali “Stanoje, ostani“ i “Stanoje, vrati se“, ovog puta počastili su prvo povicima s tribina “Stanoje, odlazi“, zatim i topovskim udarom na izlasku sa terena posle derbija da bi onda svoj huliganski pir začinili bacanjem kamenica na svlačionicu. Razbijeno staklo unakazilo je lice prvog trenera “crno-belih“, a ceo događaj inspirisao je komšiluk da na svojim portalima objavi, između ostalog, i ironičnu rečenicu kako je u derbiju “Zvezda razbila Partizan, a Grobari svog trenera“.

Istina je da Partizanu, jednako kao ni Stanojeviću od koga se očekivalo čudo, ove sezone ne cvetaju ruže. Očajne igre i porazi su sastavni deo nikad vrelijeg leta “crno-belih“. I jesen će iz ugla Partizana, bar kako sada stvari stoje, biti obojena kolorima tuge i bola, ali i opšteg haosa i nedorečenosti u klupskim strukturama uz uslov da se neke stvari, i naravno neki ljudi, što pre ne promene.

Stariji ljubitelji fudbala se jednostavno ne sećaju da je Partizan ikada igrao s toliko malo žara. Pogotovo u derbijima večitih. Ili da u timu nije imao bar jednog igrača vrhunske klase. Javna je tajna da mnogi od onih koji danas nose crno-beli dres koliko juče ne bi mogli ni na milju da priđu prvom timu. Ko ih je i zašto selektirao, druga je priča. Ali, sad je za jadikovanje kasno. Da li namerno ili slučajno mnogi “crno-beli“ vozovi na putu ka lepšem sutra odavno su prošli.

Sunovrat, tvrde bolje upućeni, počeo je ipak mnogo, mnogo ranije. Kažu, još u decembru 2014. kada je za predsednika kluba, na predlog Ljubiše Tumbakovića, izabran privrednik Zoran Popović. Na istoj sednici jednoglasno su razrešeni dužnosti po titulama najuspešniji predsednik u istoriji kluba Dragan Đurić i kompletan Upravni odbor. Vrhunac licemerja dogodio se u trenutku kada je za sve što je učinila bivša uprava od onih koji su je nasledili dobila aplauz.

Partizan je u tom trenutku bio prvi na tabeli.

Nije se Popović dugo zadržao na funkciji. Posle poraza Partizana od Augzburga napustio je klub i fotelju ustupio Miloradu Vučeliću koji je ovu funkciju obavljao prvo u v. d. varijanti da bi zvanično postao predsednik “crno-belih“ 2016. na vanrednoj Skupštini kluba. Istina, dobio je podršku samo 30 prisutnih uz tri uzdržana glasa što je na kraju ipak bilo sasvim dovoljno da preuzme funkciju prvog čoveka.

Tako je Partizan, posle dve neuspešne skupštine konačno imenovao predsednika koji je od samog starta imao opoziciju u grupi okupljenoj oko Nenada Bjekovića, bivšeg igrača, trenera i sportskog direktora kluba, ali i funkcionera čiji je staž bio obojen ne samo vrednim rezultatima, već i opštom stabilizacijom kluba. U toj priči Bjeković nije bio sam. Moćni Partizan, svako na svoj način, izgradio je triling Ćurković‒Zečević‒Bjeković uz nesebičnu podršku tadašnjeg premijera Mirka Marjanovića.

Vučelićev prvi saradnik od prvog dana bio je Miloš Vazura, od 25. decembra 2014. generalni direktor kluba. Od tada do danas Vazura je ispratio mnoge sa funkcije. Prvo Zorana Popovića, a zatim i Ljubišu Tumbakovića, Vladimira Vuletića, kuma Novaka Nedića, mnoge trenere, sportske direktore.

Odlazeći 2021. sa pozicije potpredsednika kluba, profesor Vuletić je objavio i razloge zašto posle pet godina napušta klub.

“Fudbalski klub Partizan duži niz godina živi najteži period u svojoj istoriji. Nipodaštavanje, degradacija, bolno i sistemsko svođenje ovog kluba na efemerni i potčinjeni, kulminira ovih dana zlehudim nastojanjem da se jedan fudbalski klub medijski kriminalizuje i oglasi za leglo organizovanog kriminala u Republici Srbiji. U tom pokušaju prednjače tabloidni mediji, penzionisani bezbednosni analitičari, neki političari, jurišni akademici, dramski pisci i filmski reditelji, koji se ne bave uzročno-posledičnim obeležjima aktuelnih dešavanja, već zubato sude i presuđuju, crtaju mete i pozivaju na javni linč neke od funkcionera fudbalskog kluba Partizan, uvereni da je jedan univerzitetski profesor na mandatnoj funkciji potpredsednika u klubu, zasigurno znao ono što oni (navodno) nisu.“

Naravno, sve ovo nikog nije posebno uzbudilo. Još manje nateralo na razmišljanje.

Tandem Vučelić–Vazura, kažu, nikada nije bio po ukusu onih koji “vole Partizan crno-bele boje kao oči svoje“. “Grobari“ su u saradnji sa bivšim igračima, a u želji da im što pre vide leđa, inicirali i akciju pod nazivom “Apel za spas Partizana“ koju je, kako su tvrdilo, podržalo više od 90 bivših asova i 26.000 navijača uveravajući sebe i druge da su klupska vladajuća vrhuška uz podršku ljudi iz Skupštine kluba najveći krivci, odnosno saučesnici u sunovratu njihovog voljenog kluba. U saopštenju za javnost moglo se pročitati i obrazloženje zašto podižu glas.

Savo Milošević zvanično trener Partizana

Fudbal

Sport 27.09.2024. 15:12

Savo Milošević zvanično trener Partizana

“Podnošenjem Apela, uz masovnu podršku navijača, tražili smo podršku protiv kriminala koji se dešava u FK Partizan. Ukoliko Apel ostane bez odgovora, pravdu ćemo potražiti uz korišćenje drugih metoda. Okupatorima u Upravi, posebno Vazuri i Vučeliću, poručujemo da ćemo ih suočiti sa posledicama njihovih postupaka sve dok ne prihvate ODGOVORNOST i ne napuste klub koji drže kao taoca. Svuda i na svakom mestu. Bukvalno na svakom mestu! Iako mislite da imate moćne zaštitnike, kada dođe odsudni momenat niko vam na kraju neće priteći u pomoć.“

Međutim, u celoj priči u urušavanju slavnog kluba i navijači imaju svoj udeo. Umesto da budu ujedinjeni u ljubavi prema crno-belim bojama, zaratili su međusobno i podelili se u frakcije. U 2019. bili su posebno “angažovani“. Zaraćene frakcije, preneli su mediji, ponovo su na tribinama bile podeljene tampon zonama. Međutim, što nisu mogli na tribinama, uradili su na ulici. U izveštajima o ovim događanjima moglo se pročitati i to da su “posle žestokog sukoba pripadnika različitih frakcija ’crno-belih’ četvorica završila u Urgentnom centru“.

Bilo je i primera kada su igrači, posle neuspeha, morali na čas prevaspitanja ispred tribina. Ili navijačko podsećanje šta je obaveza onih koji nose crno-beli dres.

“Igrajte za nas, a ne za one koje boli k***c i za vas i za nas. Oni sede u foteljama, igrajte za ove ljude koji vas prate svuda. Dajte sve od sebe, nemojte da se brukamo“, govorio je igračima posle jednog meča u Novom Sadu vođa “Grobara“.

Da svi navijači nisu isti, u jednoj svojoj besedi govorio je i proslavljeni košarkaši stručnjak Duško Vujošević, iskazujući poštovanje prema “običnim navijačima koji odlaze na tribine da bi pomogli klubu“. Istovremeno je izrazio i negodovanje prema onima koji su u svemu videli pre svega lični interes.

“Oni drugi imaju drugi cilj. Oni ne pomažu klub, već klub koriste kao sredstvo da bi živeli od njega“, naglašavao je Vujošević.

Neki, nije bitno iz koje frakcije, dozvolili su sebi i glupost veka. Uoči 174. derbija preorali su delove terena i travu “nađubrili“ srčom od polomljenih pivskih flaša. Ipak, derbi je odigran.

Posle 174. derbija od Aleksandra Jovanovića, aktuelnog kapitena Partizana, moglo se čuti i ogorčenje.

“Šta je ova zemlja dozvolila da se napravi od Partizana, to je sramota. To svi znate, ali niko neće to da napiše. Ili ne smete. Ali, stvarno je sramota šta je dozvoljeno da se napravi od Partizana, da igramo derbi koji nije derbi. Ovo nije derbi. Manjak kvaliteta, manjak karaktera, manjak mu*a. Ovo je na mnogo višem nivou. Kada sam dolazio, nisam verovao da je ovako. To je sramota.“

Jovanović, aktuelni kapiten, zaista je u pravu. Novinari i neće i ne smeju da napišu ono što znaju. Jednako kao što ni aktuelni kapiten, takođe i mnogi bivši igrači neće i ne smeju javno da kažu ono što znaju iz istorije srozavanja kluba na najniže grane i uloge pojedinaca u tom čudesnom fudbalskom egzodusu.

Nisu “crno-beli“ dotakli dno samo igračkim kadrom. Koliko juče, klub je imao jednu od najcenjenijih fudbalskih škola u Evropi, danas u nižim kategorijama talentovane dece kao da nema. Nema ni one škole koja je nekada bila ponos kluba. Nema i puno toga drugog što jedan klub, naravno u evropskim okvirima, diže iznad proseka.

Strategija je, očigledno, misaona imenica za one koji deceniju i više vode “crno-beli“ klub. Ovo je posebno bilo primetno prilikom izbora šefova stručnog štaba. Mnogi koji su dolazili u klub u Humsku pristizali su s osmehom na licu. I svi su vrlo brzo odlazili, ali sa betoniranim mišićima na obrazu i izgubljenim pogledom. Fudbalski diletanti koji su ih angažovali, videći zapravo u njima sopstveni spas, zaboravili su na fudbalsko pravilo da je stvaranje vrhunskog tima proces. Upravo zbog takvog načina razmišljanja delili su otkaze tako da su “crno-beli“ za samo 12 godina promenili 12 trenera.

Trenutno je na klupi Aleksandar Stanojević, sa dobrim izgledima da mesto ustupi nekom drugom. Ostavku je podneo, a na rukovodstvu je sada da je prihvati ili ne prihvati. Skandiranjem na derbiju “Stanoje, odlazi“ navijači su rekli šta misle. I šta žele. Ovu vrstu zahteva za smenu trenera bezidejna i apsolutno neautoritativna uprava “crno-belih“ je, čuvajući sebe i svoje fotelje, rado ispunjavala. Koliko je cela priča o imenovanju trenera “crno-belih“ bila i ostala haotična i bez ikakve dugoročne strategije, kao dokaz može da posluži i to što su neki treneri prvo otpuštani, a onda ponovo angažovani.

Krenimo redom. Crni niz započeo je Vladimir Vermezović. Dva puta sedeo je na klupi Partizana. U prvom mandatu nasledio je Lotara Mateusa, u drugom Avrama Granta. Bilo je to u maju 2012. U kvalifikacijama za Ligu šampiona Partizan je izgubio od AEL-a iz Limasola, ali je preko Tromsa stigao do Lige Evrope. Smenjen je krajem aprila 2013. Nasledio ga je Vuk Rašović. Njegov mandat trajao je samo tri nepuna godišnja doba. Počeo je 21. maja da bi bio otpušten u decembru iste godine.

Sledeći u nizu bio je stručnjak koji prethodno s “crno-belima“ nije imao igračku kopču. Reč je o Marku Nikoliću. I njegova drama imala je dva čina. U prvom je preuzeo tim u pauzi između dva prvenstva i na kormilu ostao sve do 26. marta 2015. Šampionski hod koji je on započeo nastavio je Zoran Milinković. U mandatu od šest meseci uspeo je prvo da osvoji titulu u sezoni 2014/15, a onda i da već u oktobru 2015. dobije otkaz.

Mislilo se da je Ljubinko Drulović stručnjak po meri “crno-belih“. Nekadašnji reprezentativac, kratko i prvotimac Partizana, nije bio dugog veka u ulozi trenera prvog tima. Imenovan je u oktobru, a s dužnosti je razrešen već u decembru iste godine. Priliku da se dokaže dobio je Ivan Tomić, još jedno čedo “crno-belih“. Krenuo je stazom uspeha, osvojio je u proleće 2016. Kup, ali je sve vrlo brzo pretvoreno u priču sa tužnim krajem. Otkaz mu je uručen 1. avgusta 2016.

Tim je ponovo preuzeo Marko Nikolić. Posao je uradio maestralno, s njim u ulozi šefa Partizan je trijumfovao prvo u Kupu, a zatim i u prvenstvu. Nije dobio otkaz, ali je spakovao kofere i otišao u pečalbu. Verovalo se da će bivši reprezentativac i selektor Miroslav Đukić, koji kao ni Nikolić nikada nije nosio dres Partizana, biti naslednik po meri. Na klupi je proveo jednu sezonu da bi onda ponovo na red došla slavna deca “crno-belih“. Zoran Mirković. U proleće 2019. Partizanu se dogodio poraz (0:1) od Voždovca.

“Podneo sam ostavku zbog meni neprihvatljive situacije, u kojoj se moj klub nalazi. O tome s pravom mogu da sudim jer sam za 25 godina fudbalske karijere, prošao ’crno-beli’ put od odanog igrača, do predanog trenera“, objasnio je razloge ostavke popularni Bata Mirković.

Tim je preuzeo Savo Milošević, jedno od najvećih igračkih imena “crno-belih“. U sezoni 2018/19. Partizan je osvojio Kup, poslednji trofej koji je obradovao armiju navijača “crno-belih“. Međutim, ni sveća Save Miloševića nije dugo gorela. Otišao je 1. septembra 2020. Posle isključenja na utakmici sa Vojvodinom u Novom Sadu Milošević je podneo neopozivu ostavku.

“Nisam u afektu, nije ovo kap koja je prelila čašu, ovo već traje, dozvolio sam sebi da uradim to što sam uradio u Novom Sadu, a ružno je. To ne sme da radi trener i pedagog, pre svega trener Partizana. Ali, nije me Novi Sad opredelio, ovo traje i sve je jako mučno. Šta da kažem momcima kada uđem u svlačionicu i pogledam ih u oči. Sebi znam šta da kažem: idi odavde i nikad više ne radi ovde“, rekao je Milošević.

Šta je sve ovo značilo ‒ nikada nije objasnio. Na klupi je proveo godinu i po dana. Sa “crno-belima“ osvojio je Kup Srbije, naredne sezone je takođe igrao finale, ali je ostao bez pehara. Pod vođstvom Miloševića “crno-beli“ su nastupali u grupnoj fazi Lige Evrope, gde su u grupi sa AZ Alkmarom, Mančester junajtedom i Astanom za dlaku ispustili priliku za prolaz u eliminacionu fazu drugog po kvalitetu evropskog fudbalskog takmičenja.

Aleksandar Stanojević podneo ostavku

FK Partizan

Sport 24.09.2024. 14:10

Aleksandar Stanojević podneo ostavku

Posle Miloševića kormilo je ponovo preuzeo Aleksandar Stanojević. Statističari su obznanili podatak da je u drugom mandatu vodio 97 utakmica uz rekord od 98 osvojenih bodova, ali i da je ostao bez trofeja. Sa svlačionicom se pozdravio 27. maja 2022.

Usledio je novi eksperiment nestrpljive i u fudbalske prilike slabo upućene uprave. Tim je poveren Iliji Stolici. Posle samo dva meseca od imenovanja uručen mu je otkaz. Da ispravi nemoguće zadatak je dobio Gordan Petrić. U Evropi je Partizan nadigrao i pobedio Keln, a onda odigrao i nerešeno sa Nicom. Pokušaj da uradi nešto više ostao je samo pokušaj. Partizan je iz Evrope eliminisao moldavski Šerif, a kap u čaši vode prelio je remi sa Radničkim u Kragujevcu. Petrić je klupu Partizana napustio poslednjeg dana 2023.

Ni sudbina njegovog naslednika Igora Duljaja nije bila blistava. Mislilo se da će otići posle debakla protiv Nordsjelenda u kvalifikacijama Lige konferencija, ali je uprkos svemu hrabro nastavio. Sve mu je oprošteno već posle pobede u derbiju večitih, ali su onda usledila i ona četiri famozna uzastopna poraza i eliminacija iz Kupa Srbije, što je bilo dovoljno da mu uprava uruči otkaz. Na sraman način, telefonski, u trenutku kad je bio gost u jednoj TV emisiji. Sve ovo što se dogodilo Duljaju bilo je teško bilo kome pametnom objasniti.

Oglasili su se i navijači. Izdali su zvanično saopštenje povodom svega. Usput su objasnili i mnoge druge stvari i čini se na najbolji način objasnili sve muke “crno-belih“.

“Dešavanja u našem fudbalskom klubu, koja su kulminirala odlukom o smeni trenera prvog tima Igora Duljaja od strane organa koji sebe naziva Upravnim odborom Fudbalskog kluba Partizan, zasigurno predstavljaju jednu od najsramotnijih epizoda u istoriji kluba i definitivno probijanje dna kada je reč o postupcima aktuelnog rukovodstva. Po ko zna koji put je jedna od Partizanovih legendi istrošena kao trener prvog tima, ali je način na koji je to urađeno po svojoj bestidnosti i bezobrazluku prevazišao sve do sada postavljene standarde.“

Igora Duljaja, čoveka koji je izgarao za klub na terenu, a kada je na to bio primoran nemarom uprave, i van njega, smenio je kvorum Upravnog odbora, sastavljen i nakupljen tokom jednog dana. Sramnom spregom zloupotrebe medija, različitih vrsta pritisaka, kao i sada već standardnim namicanjem broja članova kvoruma, iz kluba je oterana jedina osoba koja se u prethodnom periodu beskompromisno borila za Partizan, tvrdili su navijači.

Takođe, Upravni odbor FK Partizan se nije na ovome zaustavio, s obzirom na to da je istovremeno na mesto šefa stručnog štaba postavio trenera krajnje upitnih trenerskih kvaliteta i još upitnijeg integriteta, osobu koja se danima pred poslednji ligaški derbi vajkala, premišljala i, naposletku, odbijala da vodi ekipu na utakmici. Ostaje jedino tračak nade da ga takvom ponašanju nije naučilo igranje u španskom Betisu, koje i te kako rado ističe kada bi da krajnje perfidno i nekolegijalno umanji kvalitete drugih.

Trenerska vrteška i odsustvo bilo kakvih naznaka strateškog planiranja rukovodećih organa kluba samo u dodatnoj meri u prvi plan ističe pitanje koje svakim danom i sve više zanima svakog navijača Partizana, sve one koji su klubu verni i u ovim, po njega, najtežim trenucima: kada će uprava kluba, koja je izgleda jedina nesmenjiva, napokon snositi posledice za svoju nebrigu i besraman odnos prema interesima Fudbalskog kluba Partizan, pitale su pristalice “crno-belih“ i još dodale da su “poslednjim potezom članovi uprave ponovo bezuspešno pokušali da pilatovski operu ruke od odgovornosti za svoju neodgovornost, svaljujući sve na leđa Igora Duljaja, koji je poslednji koji je zaslužio otkaz. Ipak, svakom Grobaru je sada više nego ikada jasno koliko je kome stalo do budućnosti Partizana“.

Navijački slogan “uprava napolje“ bio je deo dekora svake utakmice “crno-belih“ kojoj su “Grobari“ prisustvovali.

Naravno, iz uprave niko nije otišao. Nastavili su po starom. Uprava je smenila Duljaja i za prvog trenera imenovala njegovog pomoćnika Alberta Nađa. Ugovor je potpisan na godinu i po. Posle samo pet utakmica u finišu prošle sezone Nađ je dobio otkaz. O smeni je saznao iz medija. Kormilo je ponovo povereno Aleksandru Stanojeviću. Govorilo se ‒ spasitelju “crno-belih“. Neko je poverovao u čudo. Na kraju, čudo se i dogodilo.

Najmanje, utisak je, zaslugom Stanojevića Partizan je doživeo najcrnje leto u istoriji. Za sva vremena ostaće zapisano kako su “crno-beli“, valjda jedini na kontinentu, doživeli debakl u kvalifikacijama za sva tri evropska takmičenja.

Crna serija započeta je u kvalifikacijama za Ligu šampiona. “Crno-bele“ eliminisao je kijevski Dinamo. U dve utakmice izabranici Aleksandra Stanojevića primili su devet golova. Bruka je nastavljena u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Posle produžetaka sa ukupno 3:2 Partizan je potpisao kapitulaciju pred skromnim sastavom Lugana. Šansa je propuštena i u kvalifikacijama za Ligu konferencija, bolji od “crno-belih“ bili su momci u dresovima Genta.

Ni u prvenstvu nije ostvareno ono što se želelo. U sedam utakmica ostvarene su tri pobede uz dva remija i isto toliko poraza. Uglavnom u igrama koje su bile ispod nivoa renomea “crno-belih“.

Sunovrat se nastavlja. Posle debakla u 174. derbiju opet je učinjen potez iz kolekcije već viđenog. Aleksandar Stanojević podneo je ostavku. Iz kluba je otišao i predsednik Milorad Vučelić. Čeka se da isto učini i Miloš Vazura. Bar tako pišu dobro obavešteni mediji.

Iz istih izvora saznaje se da bi trenersku palicu trebalo da preuzme Savo Milošević, stručnjak koji je pre par godina odlazeći iz Humske poručio da se “nikada neće vratiti“. Tada je zaboravio na onu “nikad ne reci nikad“.

Priča se, takođe u kuloarima, da će funkciju predsednika preuzeti Rasim Ljajić, političar bez veće političke moći u ovom trenutku, ali i čovek koji odlično zna kako se vodi jedan fudbalski klub. Da li će imati i dovoljno maziva da razradi zarđalu mašinu “parnog valjka“, tek će se saznati. Poziv za razgovor je navodno prihvatio, ali to ne znači i da će prihvatiti funkciju predsednika. Pregovori su u toku.

U sve su se uključili i navijači, ali i grupa s imenom “Apel za spas Partizana“. Najavljuju zajedničko delovanje i definitivno čišćenje Partizana od fudbalskog korova u svim segmentima kluba. Da li će uspeti ili će i ovaj pokušaj ostati samo pokušaj, saznaće se uskoro. Kazaljke na satu budućnosti “crno-belih“ trenutno su na poziciji “minut do 12“.

Stanojević sa povredama na licu pred novinarima: "Sramota za sve nas, a za mene najveća..."