Sport
13.11.2021. 14:09
Zoran Šećerov

Šta će uraditi Piksi?

Ronaldo je šansa Srbije

Ronaldo, 13. 11. 2021.
Izvor: LUSA / ESTELA SILVA

Da li iznad Piksijeve glave stoji Damoklov mač? Ovo je izraz koji se koristi za neposrednu ili trajnu opasnost koja nekome preti. Piksi Stojković je selektor, srpski fudbalski selektor, što nije isto, ma koliko ličilo, ako si selektor u nekoj drugoj državi. Zašto je to tako krivo je, čini se, prokletstvo ponekad više nego pogana srpska narav.

Opasnost je u Piksijevom slučaju dakle trajna. I, što se tiče Piksija, biće prisutna sve dok kao „izbornik“ bude predvodio, bez obzira sa koliko uspeha, srpsku selekciju. Sam je i izabrao, a dokaz sudbinskog prokletstva mogu biti i ove njegove reči:

"Da li mislim da ima ljudi koji podmeću klipove u točkove reprezentaciji? Ne da mislim da ima, nego smatram da je to evidentno! Vidimo, naravno, da nije uspeh tako lako prihvaćen, ima to svoju cenu. Postoje ljudi koji to ne vole, podmeću klipove, ali mene baš briga“, rekao je Stojković na konferenciji za medije upriličenoj povodom završne runde kvalifikacija za SP u Kataru i odlučujućeg duela u Lisabonu.

Srbi, ponajviše oni koji se zaklinju u Srbiju, još nisu načisto da li i koliko vole fudbalsku reprezentaciju svoje zemlje. U takvoj atmosferi maksimalnog licemerja i okruženju skrivenih namera, selektoru, sasvim je svejedno ko je i kako se zove, baš i nije lako da radi i stvara. Pogotovo ne ozbiljno i uz projektnu viziju s pogledom od nekoliko godina unapred, koja bi trebalo da prati razvojni put jedne nacionalne selekcije. Za utehu selektoru i njegovim saradnicima nije ni to što smo narod koji iz samo njemu znanih razloga rado grize jabuku razdora. I sve to opet kad ne treba, pred odlučujući meč sa Portugalcima.

"Ovo je utakmica u kojoj fudbalska reprezentacija Srbije dobija puno, a fudbal u Srbiji još više. Zato je ovo i utakmica svih nas, a ne samo selektora i njegovih izabranika. Ne znam na koga je Piksi aludirao, ali reč je definitivno o globalnoj priči u kojoj mi kao narod ne prepoznajemo opšti interes. I ne događa nam se to kad je fudbal u pitanju prvi put“, podseća fudbalski stručnjak Dejan Švaba Đurđević.

Još jedan srpski stručnjak veruje da će Srbija uprkos bočnim udarima 14. novembra biti na visini zadatka. Vlado Čapljić objašnjava i zašto: "Siguran sam da Piksi neće imati potrebu da motiviše tim. Sama utakmica u Lisabonu, njena važnost, kao i činjenica da njen ishod odlučuje ko ide na šampionat sveta jeste ono što svakog reprezentativca i bez dodatne motivacije dovoljno motiviše.“

Piksi je na vrhu, na pragu trijumfa. A trijumf je i danas, baš kao što je i oduvek bio, najveća počast koju smrtni čovek može da doživi jer svaka pobeda ima i drugu stranu medalje. U to ime svet je ugledala i jedna od sentenci koja čoveku dobronamerno poručuje: "Čuvaj se da ne padneš.“

Sa visine i visina na koje se taj isti čovek uzneo zahvaljujući svojim sposobnostima. Srpski selektor ih je imao, misli se na sposobnosti, a čini se da ih i sada ima.

Kao fudbaler bio je božanstvo, fudbalski imperator i to ni uz najveće napore ne mogu da mu ospore sve brojniji dežurni pljuvači njegovog lika i dela. U međuvremenu opredelio se da bude jednako uspešan i kao neko ko predvodi nacionalni tim u ulozi selektora. Kažu da polako, harizmom i snagom znanja, a ne zvanja, vraća kult reprezentaciji. Jedno od njegovih razmišljanja koje izrasta u postulat glasi:

"Srbija mora da ima ličnu kartu. Da igra onako kako narod voli da vidi. Narod voli napadački fudbal, hrabru igru, da se trči, bori, izgara...“

Slatko je i slavno za domovinu umreti. Piksi zna takođe i to da je od gore navedenog slađe za domovinu živeti. Čini se da posle mnogo tumaranja s raznim selektorima to sada shvataju i njegovi izabranici, odnosno najbolji srpski fudbaleri. Njemu, Piksiju, kao selektoru, veruju. I veruju da sa njim u fudbalskom smislu i na fudbalskom polju mogu daleko da doguraju.

Jesu u predstojećem susretu Portugalci favoriti, imaju više iskustva i više bodova od Srbije, takođe i Kristijana Ronalda u sastavu, prednost domaćeg terena. Ali imaju i rivala, misli se na Srbiju, koji može da ih nadigra i pobedi, učini da umesto direktno, na SP u Kataru stignu, ako stignu, zaobilaznim putem, preko baraža... Ali to je briga Portugalaca. Iz svojih cipela u kojima ima i kamenčića koji očigledno žuljaju, Piksi Stojković glasno razmišlja i ovako:

"Sport ne sme da poznaje tragediju jer to ne postoji. I da se desi nešto, postoji popravni. Važno je da smo mi i Portugal jedini neporaženi u grupi, što dovoljno govori. Sada je finale, pa da vidimo ko je bolji. Biću srećan da mi pokažu koliko su bolji. Ali, pokazaćemo i mi.“

Uz napadački fudbal koji bi trebalo ubuduće da bude zaštitni znak srpske selekcije, i svih drugih selekcija "orlova“ i "orlića“, Piksijev koncept je rad na duge staze. Fudbalski maraton sa pregršt iskušenja. U Lisabonu zato 14. novembra ima dve mogućnosti. Prva je da postane pukovnik, a druga da svoje ime ispiše na listu srpskih „selektora pokojnika“. Srbija, dokazano, više seiri kad je druga opcija u pitanju. Istina, Piksija i kad bi to neko hteo zapravo nema ko ni da smeni. U FSS-u je rasulo, nema predsednika koji bi trenirao strogoću, zasmejavao naciju bahatošću i hranio sopstveni ego jeftinom demagogijom uz pomoć uslužnih i u kaljugu srozanih medija, a na temelju površnog poznavanja fudbala. Da zlo bude veće, selektor je ostao i bez čoveka-predsednika koji bi mu preporučio i sastavio najbolji tim, tipovao izmene, izmišljao taktiku...

Piksi, međutim, na stvari ne gleda kroz prljava stakla. Nepopravljivi je optimista. Bio i ostao. Da li isto razmišlja i ostatak Srbije, šta o šansama Piksijevih izabranika u odmeravanju snaga sa reprezentacijom koja iza sebe ima u kontinuitetu 11 plasmana na velika takmičenja, kažu srpski fudbalski stručnjaci?

"Možemo da iznenadimo, da pobedimo. Imamo prave igrače za tako nešto, dobar tim. Sistem koji Piksi forsira nama kao reprezentaciji leži, ja lično volim taj sistem, momci su zaslužili da direktno stignu do Katara, da ovog puta zaobiđu baraž“, govori iskreno Boško Đurovski, nekadašnji as i stručnjak koji je u Japanu bio deo stručnog štaba aktuelnog srpskog selektora.

"Piksi je možda malo preterao sa optimizmom uprkos činjenici da sve razumem i da sam svestan da on na taj način igrače hrani pozitivnom energijom. Tako i treba, ali za nijansu umerenije, Portugalci su moćni. Kada bi me neko pitao koja dva rivala nikada ne bih poželeo u žrebu protiv Srbije onda bi to bili upravo Portugalci i naravno Nemci. I jedni i drugi su fudbalska sila, teško ih je nadigrati, ali su i reprezentacije koje se uz dosta truda i malo sreće ipak mogu pobediti. Čak i u gostima“, uveren je nekadašnji selektor naše reprezentacije Milovan Đorić.

Dragan Stojković Piksi 22.11.2021.
Izvor: Peđa Milosavljević/STARSPORT

"Imamo veliku šansu, imamo igrače koji igraju u ozbiljnim evropskim klubovima, nikad ubojitije golgetere, imamo ozbiljnu ekipu, još samo preostaje da u tom odlučujućem meču budemo i ozbiljan tim. Takođe, ovo je tim koji bolje i lakše igra velike utakmice. Zato sam i optimista bez obzira što će se sve događati u paklenom ambijentu. I Portugalci su ranjivi, igraće meč pod velikim pritiskom, biće i umorni posle Irske. Uz to, i po mentalitetu smo slični, znaju baš kao i mi da iznevere sebe kada se to najmanje očekuje“, kaže fudbalski internacionalac i trener Vlado Čapljić.

Jedno od tih (pod)sećanja na dan kada su Portugalci izneverili moglo bi da bude i ono finale šampionata Evrope kome su bili domaćini. Pred svojim navijačima i u svojoj zemlji, iako apsolutni favoriti, titulu evropskog prvaka prepustili su spretnim i srećnim Grcima. Ali i to je fudbal.

"Meč sa Portugalcima je važan jednako za nas koliko i za naše domaćine. Pred Portugalcima je dvoznak, a mi moramo samo da pobedimo. Šanse za konačan uspeh su podjednake. Uostalom, sve što se svede na jednu utakmicu znači i potvrdu istine da je u toj i takvoj utakmici sve moguće. Igrači su toga svesni, Piksi je napravio kostur tima koji traje, tim koji vredi i koji može mnogo“, tvrdi Dejan Švaba Đurđević koji se dokazivao kao selektor kod nas sa mlađim selekcijama, a u inostranstvu i sa A timovima.

Oni koji trenutno nose srpski dres sa nacionalnim grbom nisu nikada pobedili Portugal. Bilans utakmica Srbija–Portugal je 7 0 4 3... Dakle četiri remija i tri poraza "orlova“. Poslednja pobeda zabeležena je 1984, 2. juna u prijateljskoj utakmici igranoj pred 10.000 gledalaca na stadionu "Nacional“ u Lisabonu. Istina, tada se naša reprezentacija zvala Jugoslavija. Meč je završen pobedom izabranika selektora Todora Veselinovića od 3:2 (2:2). Pobedonosni gol postigao je iz jedanaesterca, zamislite, Dragan Stojković Piksi. "Plavi“ su igrali u sastavu: Simović (Hajduk), Miljuš (Hajduk), Stojković (Partizan), Katanec (Olimpija), Zajec (Dinamo), Hadžibegić (Sarajevo), Deverić (Dinamo), Gudelj (Hajduk) – od 46. minuta D. Stojković (Radnički, Niš), Sušić (Sarajevo), Baždarević (Željezničar) i Halilović (Dinamo, Vinkovci). Danas u sastavu nisu igrači iz cele Jugoslavije, ali zato su iz cele Evrope. Istina je i to da u srpskoj selekciji nema igrača iz najkvalitetnije srpske fudbalske lige što je opet dokaz koliko je (ne)kvalitetna, ali i da živimo u nekim drugim vremenima.

Aleksandar Mitrović 22.11.2021.
Izvor: Starsportphoto / Srđan Stevanović ©

Te, sada daleke 1984. Jugoslavija je osim Portugala u prijateljskoj utakmici pobedila i Mađarsku (2:1), zatim i Španiju u gostima (1:0), a onda je otišla na završni šampionat Evrope u Francuskoj i po dobrom starom običaju doživela tri poraza: Belgija 2:0, Danska 5:0 i Francuska 3:2. Piksi Stojković igrao je na svakoj od pomenutih utakmica. To je bio onaj trenutak kada su naši izneverili naciju ubeđenu da ima selekciju spremnu za velika dostignuća.

Posle debakla na EŠ koji, usput rečeno, i nije morao da se dogodi, fudbal je nastavio da se igra. Ceh izneverenih očekivanja je, da ne zaboravimo, platio selektor. Todora Veselinovića nasledio je Miloš Milutinović. Neuspeh kršten u medijima kao još jedna tragedija jugoslovenskog fudbala brzo je zaboravljen.

Nije, međutim, zaboravljeno da je zahvaljujući Portugalcima pisana istorija fudbala na ovim prostorima. Prvo međusobno odmeravanje fudbalske veštine dve nacionalne selekcije dogodilo se još 1928. na Olimpijskim igrama u Antverpenu. Jugoslavija je tada, takve su bili propozicije, odigrala samo jedan meč na olimpijskom fudbalskom turniru. Izgubila je od Portugala 2:1 i vratila se kući. Da je pobedila prvi, igrala bi i drugi meč. Izjednačujući gol Bonačića protiv Portugala postao je deo istorije fudbala sa ovih prostora jer je bio prvi koji je jugoslovenska selekcija postigla na Olimpijskim igrama, onim istim na kojima je dvadesetak godina kasnije i trijumfovala (Rim, 1960, finale: Jugoslavija–Danska 3:1). Na istoj utakmici mesto u knjigama srpskog fudbala za sva vremena obezbedio je i legendarni Milutin Ivković kao prvi srpski reprezentativac isključen na jednoj međunarodnoj utakmici.

Zanimljiv podatak je i to što u svih sedam zvaničnih utakmica između Srbije i Portugala, odigranih od 2006. do danas, dakle od kako je Srbija – Srbija, mreže nikada nisu mirovale. I nikada se nije dogodilo da jedna od selekcija ne postigne gol. Dogodilo se jedino da Srbija nikada nije pobedila. Ostvarila je četiri remija uz tri poraza. Mrežu portugalskog golmana tresli su Boško Janković, Bane Ivanović, Nemanja Matić, Zoran Tošić, Dušan Tadić, Nikola Milenković, Aleksandar Mitrović, Filip Kostić...

Jedan meč ove dve selekcije pamti se i po nesvakidašnjem incidentu. I to onaj iz kvalifikacija za EP odigran 2007. u Lisabonu. Skandal o kome je brujala fudbalska planeta dogodio se pri kraju meča. Akteri su bili srpski reprezentativac Ivica Dragutinović i tadašnji selektor Portugala, Brazilac Filipe Skolari. Sve je počelo tako što je Dragutinović iznerviran što domaćini u duhu fer-pleja nisu vratili loptu ekipi Srbije ušao u konflikt sa portugalskim reprezentativcem Kvarežmom. Onda se sa klupe umešao i rezignirani Filipe Skolari koji je našeg reprezentativca kukavički udario pesnicom. Međutim, crveni karton nije dobio Brazilac, već Dragutinović koga su jedva zaustavili da "ne pojede“ brazilskog stručnjaka....

Među zanimljivosti zasigurno spada i podatak da je Kristijano Ronaldo kad su u pitanju mečevi Portugala sa Srbijom odigrao šest od sedam mečeva i da je prvi gol postigao tek u petoj utakmici i to u Beogradu 7. septembra 2019. Istina, još jednom (29. 3. 2021) prebacio je gol crtu, ali... Izveštači su tada napisali da se Srbija uz mnogo sreće izvukla protiv aktuelnog šampiona Evrope jer je Ronaldo u 93. minutu postigao gol za pobedu. Loptu koju je uputio u mrežu Stefan Mitrović je izbacio sa gol linije. Bila je to pogrešna procena sudije koji zapravo nije priznao čisti gol. Portugalac i jedan od najboljih fudbalera sveta svih vremena, besan zbog svega nije završio utakmicu, bacio je kapitensku traku i napustio teren. Beograd mu to nije zaboravio.

Kristijano Ronaldo 22.11.2021
Izvor: Peđa Milosavljević/STARSPORT

"Kristijano Ronaldo je naša šansa. Više bih se plašio ishoda meča sa Portugalom da on ne igra. Individualac je, jeste majstor, ali igra za sebe i svoj ego, a ne u interesu tima. U godinama je kada se brzo unervozi ako mu sve ne ide od ruke. On je naša šansa. Danas ni slučajno nije ono što je bio“, ubeđen je Boško Đurovski.

Sve je ovo tačno, ali Ronaldo je uvek Ronaldo. Srpska nacija, sklona zaverama, misli da će 14. novembra sudije možda pokušati da se "operu“, da se iskupe pred Ronaldom...

"Ono što se dogodilo u Beogradu je jednostavno bila greška. Takođe, na tom meču nije bilo VAR-a. Ali, ono što je sigurno pred predstojeći duel jeste da se neće dogoditi greška koja bi kao u Beogradu uticala na rezultat i eventualno iznervirala Ronalda ili nekog drugog. Ovog puta VAR tehnologija biće prisutna na stadionu“, saopštava Dalibor Đurđević, naš sudijski internacionalac, trenutno šef obuke VAR sudija na Kipru.

Postoji još jedan razlog zašto nemio događaj u Beogradu neće doživeti sudijsku kompenzaciju u Lisabonu. Dalibor Đurđević autoritativno kazuje:

"Pozicije naše reprezentacije su trenutno takve da ćemo u Lisabonu imati egal suđenje. Budite sigurni da UEFA neće ništa prepustiti slučaju. Obaveza naših reprezentativaca je samo da dobro odigraju i da pobedom, što je najlepše, trasiraju put do Katara“, dodaje Dalibor Đurđević.

Šta su vrline, a šta mane Piksijeve selekcije? Milovan Đorić ne govori o manama kao manama, već hrabro konstatuje možda i nešto s čime se mnogi neće složiti. Ili hoće.

"Trenutno imamo bolji napad od odbrane. Odbrana je lošiji deo tima što ne tako davno nije bio slučaj sa srpskom reprezentacijom. Istina, svi naši momci iz zadnje linije igraju u ozbiljnim ligama, imaju visinu i još puno toga kao fudbalski kvalitet, ali nisam bezbrižan kad je njihova igra u pitanju. Nadam se da će me demantovati.“

Sjajno bi bilo da Đorić ne bude loš prorok, da igrači odbrane, ali i napadači ispune očekivanja. U ovom timu Aleksandar Mitrović je uz Dušana Tadića rekorder po broju odigranih utakmica protiv Portugalaca. Sledeći je Stefan Mitrović.

"Piksi ima na raspolaganju dva vrhunska egzekutora, postižu golove u kontinuitetu, upisuju svoje ime u listu strelaca na skoro svakoj utakmici. Nisam međutim siguran da će Piksi 14. novembra u Lisabonu igrati sa dva špica, ali jesam u to da će sve karte uložiti na gol više“, uverava Milovan Đorić...

Aleksandar Mitrović i Dušan Vlahović su tandem koji malo ko od evropskih reprezentacija u ovom času ima. Bolje rečeno, niko takav tandem tako ubojitih strelaca i nema. U svojim klubovima ove jeseni s lakoćom cepaju mreže i terorišu golmane. Efikasni su i u reprezentaciji. U Piksijevom sastavu imaju i maksimalnu golgetersku podršku Dušana Tadića. Njih trojica su zapravo strah i trepet za svaku odbranu, pa i Portugala.

"Treba vršiti konstantan pritisak na Pepea. On je karika koja prva popušta u odbrani Portugalaca“, uveren je Boško Đurovski.

Iskusni strateg priželjkuje još nešto. Ako se to ispuni, siguran je u pobedu srpske selekcije.

"Samo ako budemo napadali možemo da pobedimo. Ukoliko se povučemo, pokušamo da odigramo kalkulantski s opcijom strpljivog čekanja šansi u kontranapadu, sigurno gubimo“, kaže Đurovski.

Sergej Milinković-Savić 22.11.2021.
Izvor: Peđa Milosavljević/STARSPORT

"Piksi ima ideju, da li će igrati sa jednim ili dva igrača u završnici napada, zavisi od rasporeda u sredini, od toga da li će se na centralom delu terena odlučiti za varijantu 1-2-2 ili 2-2-1. Sve je to kao što vidite pitanje kompozicije ekipe. Jedan ili dva špica za mene je, ponavljam, nesuvislo pitanje. Mančester siti, najbolja ekipa na svetu, osvojio je i Premijer ligu i Ligu šampiona bez špica u timu. Uostalom, kad bi igra sa dva špica određivala odnosno garantovala broj golova, onda bi svi igrali sa tri takva napadača“, razmišljanje je Dejana Đurđevića.

"Na poziciji špica imamo dva sjajna igrača, ozbiljan nivo. Međutim, i Mitroviću i Vlahoviću, da li u tandemu ili pojedinačno, silno će nedostajati Kostić ukoliko se do meča u Lisabonu ne oporavi od povrede. On nije atraktivan igrač kao neki drugi u nacionalnim timu, ali kada je na terenu mnogo znači za ekipu“, kazuje Vlado Čapljić koji je napadača Ajntrahta promovisao svojevremeno u prvotimca kragujevačkog Radničkog.

U meču godine za srpsku selekciju favorit je domaćin, Portugal. Zašto? Zato što imaju jednog od najboljih i najskupljih fudbalera na planeti, takođe i još nekoliko igrača koji na fudbalskoj pijaci vrede pravo malo bogatstvo, uigran sastav, domaći teren, bolju poziciju na UEFA listi, više iskustva, autoritet kod sudija, tradiciju uspeha u mečevima sa Srbijom.

"Tradicija postoji da bi bila srušena. Ovi momci to mogu, to da konačno pobede Portugal i osiguraju sebi mesto na šampionatu sveta“, ubeđen je Vlado Čapljić.

Na šampionat sveta u Katar 2022. automatski idu pobednici svih deset kvalifikacionih grupa iz Evrope. Drugoplasirane reprezentacije plus dve iz Lige nacija boriće se da plasman ostvare kroz baraž koji se ovog puta igra tako što će se formirati tri grupe od po četiri ekipe. Put do Katara vodi kroz polufinalna i finalna doigravanja. U prevodu, plasman na SP obezbediće posle dve dobijene utakmice pobednici grupa.

Boško Đurovski ima još jedan zanimljiv pogled na meč sa Portugalcima.

"Ok, ako i izgubimo, postoji i popravni ispit, postoji baraž. Siguran sam međutim da će Srbija mnogo lakše pobediti Portugal 14. novembra nego što bi to bio slučaj da igra baraž bez obzira ko bi joj bili rivali.“

Piksi Stojković se dokazao kao klupski trener. Ne kod nas, jer kod nas je to nemoguće, već u Japanu i Kini. Izazova se na plaši. Ovdašnjim ljubiteljima fudbala dokazao je to bezbroj puta dok je velemajstorski igrao fudbal. Igrajući tako dostigao je mitske visine. Ambiciozan je i u ulozi selektora. Ako s reprezentacijom izbori plasman na SP, staće uz rame Miloradu Mikici Arsenijeviću. On je jedni sa ovih prostora, a jedan je od njih nekoliko iz sveta koji se mogu izbrojati na prste jedne ruke, kome je uspelo da bude i igrač (Montevideo 1930) i selektor nacionalnog tima (Brazil 1950) na svetskim šampionatima. Piksi je za sada bio samo igrač na SP, a da li će biti i selektor...

"Portugalci strepe pred meč odluke. Priča koja to na neki način dokazuje jeste i odluka u poslednji čas da se meč umesto na prvobitno planiranom stadionu ’Žoao Alvalade’ odigra na ’La Lužu’ koji prima 15.000 više gledalaca“, kažu naši sagovornici koji jednako kao i nacija nestrpljivo čekaju ishod meča zakazanog za 14. novembar u Lisabonu.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Ovaj čovek je čudo: Ronaldo sad ima još jedan rekod!
Kristijano Ronaldo

Svaka čast

21.10.2021. 17:06

Ovaj čovek je čudo: Ronaldo sad ima još jedan rekod!

Portugalski fudbaler i član Mančester Junajteda Kristijano Ronaldo postavio je rekord po broju nastupa u evropskim takmičenjima.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
25°C
22.05.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve