SA ILI BEZ JOKIĆA: Koliko je realno da dobijemo Amere na Svetskom prvenstvu?

Da bi jedna država postala košarkaška velesila potrebno je mnogo dobijenih utakmica, trofeja, osvojenih medalja. Međutim, da bi jedna nacija postala sinonim za zemlju košarke, pored uspeha, neophodni su i bolni porazi, neophodno je da živite kroz taj sport i da mu date najbolje što imate. Srbija je upravo takva država - mala zemlja koja je dala pregršt košarkaških asova, koji su joj pružili pobede i poraze o kojima se i dalje priča.

U moru istorijskih momenata, jedan se posebno pamti - Indijanapolis 2002. godine. Bilo je to Svetsko prvenstvo čiji je domaćin bio silna Amerika - strašni "Drim tim". Dve košarkaške sile, Jugoslavija i SAD, srele su se jako rano, već u četvrtfinalu. Utakmica je sa razlogom nazvana "finale pred finala" i dalje je mogao da ide samo jedan tim, onaj bolji. Tog 5. septembra, pre 17 godina, Redži Miler, Ben Volas i Pol Pirs, bili su na kolenima. Jugoslavija je prošla u polufinale. Posebno će ostati upamćena i izjava Dejana Bodiroge posle čuvene utakmice:
"Sada Amerikanci mogu malo učiti košarku od nas. Neka dođu i vide kako se u Jugoslaviji igra košarka, ne samo u dvoranama, nego i na terenima ispred zgrada. Možda će im posle toga neke stvari biti jasnije. Zašto čekati drugu priliku, najslađe je tući ih ovde u njihovoj kući", rekao je u euforiji Bodiroga.

FOTO: SRDJAN STEVANOVIC

Mit koji želimo ponovo da srušimo

Ova antologijska pobeda je to postala iz nekoliko razloga. Pre svega, jer je pobeda izvojevana na američkom kontinentu, u prilično neprijateljskoj atmosferi, samo tri godine nakon NATO bombardovanja. Tada je srušen mit o nepobedivosti Drim tima.

Taj mit nas prati i dan danas. Na svako veliko takmičenje reprezentacija Srbije odlazi sa dva glavna cilja - osvojiti medalju i pobediti SAD.

Iako je Svetsko prvenstvno u Kini tek za tri meseca, već sada pričamo o eventualnom duelu sa SAD. Žreb nas je usmerio tako da bismo novu priliku za obračun i rušenje mita o nepobedivosti "Drim tima" mogli da imamo u tek u samoj završnici takmičenja, ukoliko do tada u obe faze završimo na prvom mestu. Mogući duel sa njima prokomentarisao je i selektor nacionalnog tima Aleksandar Đorđević, koji smatra da Amerikanci nisu "nedodirljivi".
"Znam da svima deluje da su Amerikanci nedodirljivi, ali svojevremeno sam rekao našim igračima: 'Neko će ih pobediti, zašto to ne bi bila Srbija?'. Time sam im jasno stavio do znanja o čemu razmišljam", izjavio je jednom prilikom Sale nacionale.

Velika očekivanja koja imamo od reprezentacije na predstojećem takmičenju, samo je podgrejao legendarni Kobi Brajant izjavivši da Srbija može do zlata.

"Mislim da Srbija može da pobedi SAD. Takođe, Mislim da nisu jedini kojima to može da pođe za rukom. Tako da Amerikanci, morate biti spremni jer je više nego očigledno da mogu da nas pobede", rekao je Brajant.

(AP Photo/David Zalubowski)

Kako do zlata?

U poslednje vreme ne prestaju da kruže priče u kakvom će sastavu reprezentacija nastupati na predstojećem Svetskom prvenstvu. Posldnjih nekoliko takmičenja završavali smo veoma uspešno, na korak da osvojimo prvo mesto. Iako smo bili prezadovoljni osvojenim medaljama, uvek bismo se pitali: "A šta da smo nastupali u najjačem sastavu? Da li bismo mogli do zlata?"

Ove godine bismo mogli da dobijemo odgovor na to pitanje, jer postoje izgledne šanse da konačno budemo kompletni. Naravno, da bi do toga došlo, čeka se odgovor Nikole Jokića, koji se još uvek nije izjasnio da li će ovo leto nositi nacionalni dres, o čemu je Ekspres već pisao.

Predstojeće takmičenje biće vrhunac ove generacije i najverovatnije konačno zbogom igrača kao što su Teodosić, Mačvan, Bjelica... Sjajna prilika da se ovi momci, koji su toliko dali reprezentaciji, isprate sa zlatom oko vrata. Međutim, postavlja se pitanje, koliko je realno pobediti Amerikance u finalu, igrali sa Jokićem ili bez njega?

Pre svega daleko od toga da mislimo da čuda u sportu nisu moguća, da je tako ne bismo ga pratili sa tolikim žarom. Takođe, istina je da u prethodnih 15 godina nismo bili jači, ali na suprotnoj strani stajaće imena koja čine sam krem Svetske košarke. Ono što je trenutno sigurno jeste da će SAD sa klupe predvoditi legendarni Greg Popovič, a asistent će mu biti Stiv Ker, trener aktuelnog šampiona Golden Stejta. Što se tiče igrača poznato je da je Lebron Džejms odbio poziv da igra za reprezentaciju, međutim i bez njega, SAD je prvi favorit turnira.

Amerikanci su najavili da će u Kinu otputovati u najjačem sastavu, a svoje učešće već su potvrdili Entoni Dejvis i Džejms Harden. Pored njih dvojice sve češće se spominje i Zion Vilijamson, koji će najverovatnije biti prvi pik na predstojećem NBA draftu. Svoje mesto u 12 najboljih tražiće sigurno i igrači poput Karija, Irvinga, De Andre Džordana, Tompsona, Kavaj Lenarda, Durenta... lista fantastičnih igrača je podugačka. Ono što je takođe sigurno jeste da će retko ko odbiti Popovičev poziv. Isto tako naivno je misliti da se "ludi Srbin" prihvatio ovakvog posla da nije dobio garancije da će pretvoriti sastav koji će biti pretendent na zlato.

Koliko će pobeda Amerikanaca biti težak poduhvat, dovoljno je da se prisetimo kako smo prošli u poslednja dva duela sa njima. Na Svetskom prvenstvu 2014. godine u finalu ubedljivo smo izgubili sa 30 poena razlike. Iako smo bili dominantni protiv ostalih reprezentacija, njima jednostavno nismo mogli ništa. Slična situacija je bila i dve godine kasnije na Olimpijskim igrama u Brazilu. Prvo se dogodio duel u grupi. Iako smo izgubili sa svega tri poena razlike, parirali smo im muški, disali za vratom i bili na korak od senzacije.

https://www.youtube.com/watch?v=Mzgb6MXAtAw

Sjajna partija dala nam je vetar u leđa i probudila nadu da ih je moguće dobiti. Priliku za revanš imali smo u finalu. Bili smo ubeđeni da možemo da pobedimo, da je konačno došao trenutak da ih ponovo dokažemo da ih je moguće "slomiti". Međutim, ponovio se scenario iz 2014. godine. Ponovo smo izgubili sa 30 poena razlike. Bili smo razočarani, ali i ponosni u isti mah, iza sebe smo imali sjajan turnir, ponovo smo uzeli medalju.

Rivalstvo između SAD i Srbije se posle tog trenutka samo dodatno uvećalo. Motivacija da ih konačno, ponovo, pobedimo dorasla je svoj maksimum. Septembar je daleko, ali već sada u glavama imamo duele poput Teodosića i Karija, Bogdanovića i Hardena, Jokića i Dejvisa.

(Novak Djurovic/Starsportphoto.com) .

Daleko od toga da će Amerikancima biti lako, ni naša reprezentacija nije ista kao pre tri godine. Mnogo igrača je dostiglo svoj košarkaški zenit. Bogdanović, Jokić, Micić, iza sebe imaju izuzetne sezone. Međutim, imaju i Amerikanci. Pre tri godine dželat nam je bio Durent koji je pogađao odakle je hteo i to kad god je bilo potrebno, ove godine bi to mogao da bude neko drugi. Kao što smo rekli svoje učešće su potvrdili Harden i Dejvis. Prvi je prošlogodišnji MVP NBA lige, koji je ove sezone igrao takođe izuzetno. Centar Nju Orleansa je nerešiva enigma svih klubova u najačoj ligi na svetu i igrač za kog su Lejkersi ponudili pola svog tima samo da bi ga videli u svom dresu. Jokić i Marjanović ga poznaju, ali nijedan od njih dvojice neće imati lak zadatak. Ukoliko Jokić uopšte bude igra za reprezentaciju.

(BETAPHOTO/BRANISLAV BOZIC/MO)

Sale je naša najveća snaga

Kada smo već kod toga, sigurno je da bi sa Jokićem naša reprezentacija bila jača za 20 odsto kao i to da bi njegov kvalitet bio posebno značajan u duelu sa Amerikancima. Međutim, igrala je naša reprezentacija i bez njega. Da li je potrebno podsećati sa kakvim sastavom smo nastupali na poslednje odigranom Evropskom prvenstvu. Bez namere da se bilo ko uvredi, to je bio gotovo treći sastav, pa smo opet došli do srebra.

Naša najveća prednost je upravo u reprezentativnom kultu i zajedništvu momaka koji su nosili i koji nose nacionalni dres. Onaj ko je najzaslužniji za takvu atmosferu je upravo Đorđević, koji je liderstvo koje ga je nekada krasilo na terenu sada preneo uz aut liniju. Dokle god njega imamo ne treba da se bojimo i ne treba da prestanemo da sanjamo da je Amerikance moguće dobiti.

Svetsko prvenstvo u Kini je sve bliže. Košarkaška groznica polako počinje da nas trese. Zemlja smo košarke i imamo puno pravo da se nadamo i sanjamo. Da se prisećamo Teodosićeve trojke preko Garbahose, Bogdanovićevih pištolja protiv Brazila, ali i da sanjamo o novom Indijanapolisu. Da sanjamo kako ćemo ove godine ponovo da srušimo mit o nepobedivosti Amerikanaca. Istina je najbolji smo posle Amerikanaca, o tome koliko su i da li su bolji od nas odlučivaće parket... Do tada maštajmo, ali ne "ložimo" previše što bi rekao Bjelica.

"Mi smo, igrački gledano, na papiru, najbolja reprezentacija na planeti posle američke. Svidelo se to nekome ili ne, ali ja mislim da je to tako. Imamo lepu priliku u Kini da napravimo uspeh. Najvažnije je da svi budemo na okupu. Žreb nisam gledao, ali računica je jasna – pobediš sve i igraš sa Amerikancima u finalu. Mislim da je naša generacija zaslužila da osvoji jednu zlatnu medalju. E sad, da li će to da bude svetska, evropska ili olimpijska – videćemo. Ali hajde da se mi ne ložimo previše, nego da se svi okupimo i da sve krene kako treba, pa da ljudi budu srećni zbog nas," rekao je nedavno Bjelica za Sportklub.