Šampionski skok pijanistkinje

Šampionski skok pijanistkinje

Mišlin Ostermejer


Njen rođak je i slavni romanopisac Viktor Igo. Ali to nije jedina porodična veza Mišlin Ostermejer i umetnosti. Mnogi njeni bliži i dalji rođaci bili su ozbiljni muzičari. Ona takođe. Diplomirala je klavir sa velikim počastima na Konzervatorijumu u Parizu. Ali to je samo jedno od dva lica života ove neobične žene. Ono drugo pripada miljeu sporta.

Poput slavne Holanđanke Fani Blankers-Koen, i Ostermejerova je bila svestrana sportistkinja. Upamćena je kao prvak Francuske na stazi od 80 metara s preponama, skoku uvis, bacanju kugle i diska, petoboju, odnosno kao vlasnica 13 titula u više atletskih disciplina na nacionalnom nivou. Na međunarodnoj sceni, s velikim uspehom takmičila se u tri discipline: bacanju diska i kugle, odnosno skoku uvis.

Pored tri olimpijske medalje, u riznici ove svestrane takmičarke je i 19 državnih rekorda u trkama na 60 i 80 metara sa preponama, skoku uvis, u bacanju diska i petoboju. Takođe je bila prvakinja Severne Afrike i Libana u košarci. Osvojila je dve bronzane medalje na Evropskim prvenstvima u Briselu 1950. i to u bacanju kugle i trci na 80 metara s preponama. Tačku na karijeru sportiste stavila je 1951. i od tada ceo život posvetila je muzici svirajući na koncertima širom sveta.

Povezane vestiBaron na dva točka

Vrh njene karijere bile su 14. Letnje olimpijske igre u Londonu, a njeni nastupi jedna od senzacija Igara. Prvu medalju je osvojila na stadionu „Vembli“. Bilo je to zlato u bacanju diska. Kada je počelo takmičenje, malo ko je očekivao da će graciozna, sićušna, tamnokosa Francuskinja proći kvalifikacije. Na opšte čuđenje stigla je do finala zajedno sa favoritima, među kojima su bile njena sunarodnica Žaklin Maze, Italijanka Eleonora Đentile, kao i poljska bacačica Jana Vajs-Marcinkijevič. Francuski navijači kao i francuski tim jednodušno su navijali za Žaklin Maze. Ali već u prvom pokušaju Mišlin je sve iznenadila odličnim bacanjem. U poslednjem pokušaju Maze je poslala disk na daljinu od 40 metara i 47 centimetara. Austrijanka L. Hajdeger i Holanđanka A. Nisink-Panhorst zaostale su za njom više od jednog i po metra, a Poljakinja više od metra. Tada je na red došla Ostermejerova. Kada je zvanični spiker stadiona objavio rezultat od 41 metra i 92 centimetra, niko nije odmah poverovao.

Ostermejerova je bacila disk bolje od Maze gotovo jedan i po metar. Međutim, pitanje pobednika i olimpijskog šampiona još nije bilo rešeno jer je sve zavisilo od poslednjeg bacanja moćne i visoke Italijanke Đentile. Kada je objavljen rezultat, francuski sportisti su pritrčali da zagrle Mišlin. Italijanka je bacila disk 41,14 metara i morala se zadovoljiti srebrom, što je značilo da je francuska pijanistkinja Mišlin Ostermejer olimpijska šampionka. Sada se konačno našla u centru pažnje novinara.

Mišlin Ostermejer

Mišlin Ostermejer

Bili su iznenađeni kada su čuli da je krhka Francuskinja počela da baca disk tek pre nekoliko meseci. Novinari su pisali da je to samo njen suptilni humor. Međutim, ona je objasnila da mnogo sati vežbanja na klaviru može da zameni duge treninge u bacanju diska, jer savršeno savija prste i daje im gipkost, što daje samopouzdanje i lakše držanje diska.

Drugo, priznala je da je u trenutku kada je čula francusku himnu koja se izvodila u njenu čast, shvatila da to može zvučati ne samo svečano već i vrlo radosno. “Marseljezi” u njenu čast bilo je predodređeno da se izvodi još jednom na 14. Letnjim olimpijskim igrama. To se dogodilo kada je objavljen rezultat u bacanju kugle. Ovde zaista niko nije očekivao takav rezultat ove neobične tanane Francuskinje. Sve njene rivalke odlikovale su se mnogo moćnijim fizičkim predispozicijama. Ipak, Mišlin Ostermejer je bacila kuglu 13 metara i 75 centimetara, postavivši tako novi olimpijski rekord. I opet je samouvereno nadmašila italijansku sportistkinju, ovoga puta A. Pičinini. Ali i to nije bio njen poslednji uspeh. Osvojila je još jednu medalju, ovoga puta bronzanu u skoku uvis.

Prvi koncert u 12. godini

Nikada joj više nije bilo suđeno da ponovi tako blistav sportski uspeh. Ali bez obzira na to, njen sportski život je bio dug. A njeno ime na koncertnim plakatima koji najavljuju nastupe pijanistkinje Mišlin Ostermejer viđano je još dugi niz godina ne samo u Francuskoj već i u drugim zemljama, pa čak i u Južnoj Americi.

Rođena je 23. decembra 1922. godine u Pa-de-Kaleu od oca Alzašanina i majke iz Bretanje. Kao vrlo mlada otišla je sa roditeljima u Tunis, gde su jedno vreme živeli. Od oca je nasledila fizičke osobine, a od majke i dede po majci Lahorea, osnivača muzičkog konzervatorijuma u Vaneu, muzičku darovitost.

Povezane vestiNajlepše lice socijalizma

Sa četiri godine počela je da pohađa časove klavira kod majke. Svoj prvi koncert održala je u dvanaestoj godini. Njen napredak je bio tako brz da se sa trinaest godina vratila u Francusku da bi ušla u klasu čuvenog pijaniste Lazara Levina na Nacionalnom konzervatorijumu za muziku i dramsku umetnost u ulici Rue de Madrid u Parizu.

Početkom Drugog svetskog rata pridružila se porodici u Tunisu. Tamo je otkrila košarku i sa njom i timski sport i duh drugarstva koji je drugačiji u odnosu na usamljeno vežbanje na klaviru. Prirodne fizičke sklonosti brzo su privukle pažnju trenera koji su je usmerili ka atletici. Na prvenstvu Tunisa 1941. osvojila je pet titula, između ostalih, i u bacanju kugle, a nedeljom je svirala na klaviru na Radio Tunisu. Ubrzo je počela da drži koncerte širom Severne Afrike.

Nakon oslobođenja se vratila u Pariz da bi pronašla svog slavnog učitelja. Pogođen antijevrejskim zakonima, Lazar Levi se sakrio u slobodnoj zoni nedaleko od Pariza. Raširenih ruku dočekuje svoju učenicu koja je postala profesionalna pijanistkinja. Međutim, Mišlin nije želela da napusti sportska borilišta. Već 1945. godine oborila je francuski rekord u bacanju kugle.

Mišlin Ostermejer; Foto: Keystone-France/Gamma-Keystone via Getty Images

Mišlin Ostermejer; Foto: Keystone-France/Gamma-Keystone via Getty Images

U intervjuu („Le Monde“, 28. septembar 2000) Mišlin se setila svog povratka u Francusku, stavljenog pod dvostruki znak, muzike i sporta:

“Otišla sam u Atletsku federaciju i predstavila se. Nisu se ni setili mog imena niti nastupa u Tunisu. Podsetila sam ih da sam oborila francuski rekord u bacanju kugle i da sam skoro izjednačila rekord u skoku uvis. Kada sam im još rekla da sam pijanistkinja, bili su toliko zapanjeni da se nisam usudila da im kažem da i vrlo brzo trčim…”

Mišlin Ostermejer je 1946. dobila nagradu za klavir na Konzervatorijumu i ujedno učestvovala na Evropskom prvenstvu u atletici. Sledeće godine nastavlja sa koncertima i postaje šampionka Francuske u bacanju kugle, skoku uvis, 60 metara sa preponama i petoboju. A onda dolazi za nju neponovljiva 1948. godina i medalje na Olimpijskim igrama u Londonu. Ono što je vredno reći jeste da je tri meseca pre početka Olimpijskih igara, sa visokim ocenama diplomirala klavir na pariskom Konzervatorijumu.

Porodične tragedije

Po povratku u Pariz nastavlja sa turnejama izvodeći različite klavirske kompozicije, ali ne dobija podršku u pariskom muzičkom svetu. Zbog toga je 1949. godine organizovala koncert u dvorani „Gaveau“. I usudila se da izvede nezamislivo, povezujući Bramsov koncert u d-molu, Frankove simfonijske varijacije i Listov koncert u b-molu. Podvig, kako sportski tako i umetnički, doneo joj je veliki javni uspeh. Za samo tri meseca održala je 24 koncerta.

Čoveka svog života, Renea Alana Gazara Gazarijana upoznala je 1952. Neko vreme su živeli u Bejrutu, ali su se vratili u Pariz da bi olakšali njenu muzičku karijeru. Dobili su dvoje dece – sina Renea juniora i ćerku Žoel. Ali porodična sreća je kratko trajala jer je 1956. Rene umro od galopirajućeg oblika raka. Mišlin se trudila da dalje poveže život majke i umetnice.

Povezane vestiNeprobojni ruski zid

Zaposlila se kao profesor klavira u Nacionalnoj muzičkoj školi u kojoj je radila narednih 25 godina. Samo njena nesalomiva energija omogućila joj je da prevaziđe sve prepreke. Na nesreću, smrt muža nije bila njena jedina tragedija. U aprilu 1990. godine pogodila ju je još jedna, kada su joj nasilnici ubili sina Renea u Sent Enu. Posle toga se potpuno predala muzici, svirajući šest do sedam sati dnevno na svom „stenveju“, koji je nasledila od dede. Od 1990. godine nastavila je sa koncertnim turnejama. Svirala je u gotovo svim gradovima Francuske, kao i u Cirihu, Berlinu, Bejrutu, Atini, Madridu, u Africi, na ostrvu Reunion, u Rio de Žaneiru…

Nastavila je sa samostalnim koncertima, svirala je uz pratnju simfonijskih ili kamernih orkestara, učestvovala je u resitalima na dva klavira sa prijateljem Frankom Reneom Duhablom. Poslednje godine života provela je u svojoj kući u Grenovilu. Njen lik je ovekovečen na bronzanoj statui Žaka Gestaldera u trenutku bacanja diska i postavljena je ispred zgrade L’Insepa (Institut national du sport, de l’expertise et de la performance). Umrla je 17. oktobra 2001. godine u 78. godini života posle duge i teške bolesti.

Tri godine nakon njene smrti (2004) ustanovljen je trofej „Mišlin Ostermejer“. Udruženje „Les amis de L’Insep“ ga dodeljuje svake godine sportisti visokog nivoa čija je karijera nalik njenoj, da se bavi sportom i da ima neki drugi uspeh. Trofej je mala replika bronzane statue koja i danas stoji ispred L’Insepa.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar