Teodosić završio karijeru: "Hvala na 30 godina zajedničke borbe, uživanja, radosti i tuge"

Teodosić, koga će ljubitelji košarke pamtiti najviše po neverovatnim asistencijama, oprostio se emotivnim pismom javnosti.

"Dragi prijatelji, poštovani ljubitelji i poznavaoci košarke, pre svega hvala vam na 30 godina zajedničke borbe, uživanja, radosti i tuge. Došao je trenutak da se oprostim od jedne faze svoje ljubavi prema magičnoj igri pod obručima. Iza mene, iza nas, je mnogo želje, borbe, odricanja. Osvojenih trofeja, ali i izgubljenih finala. Sve je to košarka i sve je to život. I ja ne bih ništa od toga menjao, baš sve bih - opet isto", naveo je Teodosić u saopštenju prosleđenom medijima.

Teodosić je karijeru počeo u ekipi FMP 2004. godine, a igrao je još za Borac iz Čačka, Olimpijakos, CSKA iz Moskve, Los Anđeles Kliperse i Virtus, odakle je 2023. godine prešao u Zvezdu.

"Hvala mojim Valjevcima, mojoj Srbiji. I svim trenerima uz koje sam imao prilike da učim košarku. Nisam je (još) naučio do kraja. Razmenjivaćemo znanje i iskustvo još dugo ona i ja. Do kraja života", naveo je Teodosić.

On nije želeo da ističe pojedince, odlučujuće momente i najvažnije utakmice jer su, kako je naveo, svaki od tih detalja bili važni za njegovu karijeru.

"Najveća zahvalnost ide mojoj porodici. I najveći ponos je kod njih. U poslednje vreme, shvatio sam da je najveće bogatstvo moje igračke karijere - imaću šta da pokazujem deci. Samo da još malo porastu. Pred njima ću biti i jesam najispunjeniji".

Teodosić je rekao da ne bi želeo da napravi "ličnu grešku", pa je zahvalio svakom saigraču, za koje je rekao da su od njega napravili boljeg košarkaša i da to pamti.

Takođe, rekao je da svi igraju za navijače i zbog navijača, kojima je zahvalio na aplauzima i podršci. On je dodao da su ga kritike motivisale, a zvižduci jačali.

"Bez obzira na klupsku pripadnost, navijač uvek zahteva poštovanje nas zbog kojih su došli u dvoranu. Tokom karijere nisam mnogo čitao komentare niti obraćao pažnju na društvene mreže, ali sam jako dobro osećao svaki uzdah u hali. I svaki muk. Odatle dolazi inspiracija, zbog toga teraš sebe da budeš bolji", naveo je.

"I sad, da ne odstupim mnogo od sebe, a poznato je da emocije nisam mnogo otvarao za javnost, ovu ipak želim i moram da podelim: želja mi je da se zna kako sam karijeru završio u klubu koji u mom srcu ima dominantno mesto", dodao je Teodosić.

Osvrnuo se i na igranje za reprezentaciju, sa kojom je osvojio srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine, na Svetskom prvenstvu 2014. u Španiji i Evropskom prvenstvu 2009. godine u Poljskoj.

Takođe, osvojio je tri zlatne medalje na evropskim prvenstvima uzrasta do 16, 18 i 20 godina.

"O ljubavi prema Srbiji, igranju za njen grb i pod voljenom trobojkom, rekao sam sve na parketu. Rečima je nemoguće opisati taj jedinstveni, divni osećaj koji još tinja u meni. Moja otadžbina će za mene zauvek ostati najvažnija i najvoljenija. Još jednom hvala košarko, vidimo se i nadalje, samo bez patika, dresa i šortsa", naveo je Teodosić u saopštenju.