U OGLEDALU FINALA ABA LIGE: Košarka u obruču sveopšteg ludila

U OGLEDALU FINALA ABA LIGE: Košarka u obruču sveopšteg ludila

(BETAPHOTO/BRANISLAV BOZIC/DS)


Na kraju drame u pet činova, Zvezda je šampion ABA lige, a Budućnost? Podgoričani su posle svega bivši šampioni, tim koji je ostao bez titule, poraženi sastav iz plej-ofa i šta sve još ne. Zapravo, sve su samo nisu vicešampioni ABA lige. Ili, kako bi se to nekad reklo, osvajači srebrne medalje u jednom respektabilnom košarkaškom takmičenju. A da to jesu bar u medijima, mislimo vicešampioni i drugi s postolja, bio bi to uspeh, što uprkos svemu na neki način i jeste. Zaslužen sportski uspeh. Ne tako davno, ovo što su ostvarili Podgoričani i jeste bio ne samo uspeh već i vrednost koja bi se posle u istoriji, a povodom jubileja, pominjala kao izuzetno klupsko ostvarenje.
Danas, u vremenu sveopšteg ludila i vidljive energije zla, kao i nekog novog jezika koji koriste sportski novinari i izveštači uz nedopustivo nekorektno vrednovanje rezultata sportskog učinka, neuspeh na košarkaškom terenu postao je gotovo isto što i izdaja naroda, rana do neizdrživog bola, kraj iluzije nečijeg ludila, tragedija… U ovom slučaju jednako košarkaškog kluba Budućnost koliko i košarke na ovim prostorima, koja je prvo kroz Jadransku, a zatim i ABA ligu pokušala da zbliži zavađene i razdvojene. One koji uz sve što ih čini različitim imaju uistinu i nešto što je bez dileme zajedničko – gen za košarku. Možda bi košarka u toj plemenitoj misiji, koja je takođe bila neka vrsta skrivenog i čak dobronamernog političkog projekta, uspela da se u sve nisu na drugačiji i čini se mnogo prljaviji i daleko opasniji način umešali politika i političari. I mediji, naravno.
– Kao bivši košarkaš, posle svega nosim u sebi gram tuge najviše zato što je jedan sportski događaj izašao iz okvira normalnosti, a nije morao – kaže Vladimir Kuzmanović, koji je u karijeri nosio dres oba kluba.
Nije tajna da se sport, politika i mediji međusobno prepliću od kada postoje. Sveprisutnija je i politizacija sportskih događaja. Uostalom, dokaz da je tako je i tih pet igranih duela Zvezde i Budućnosti u nesportskim uslovima. Sportski spektakl, a to finalna serija ABA lige uistinu jeste, iskorišćen je, kažu, da li slučajno ili sasvim namerno, u druge svrhe. Mediji su o svemu potanko i udvorički izveštavali. Kada bi sad reči poput horora, linča, fizičkog nasilja, pljuvanja, gađanja delovima metle i slično izdvojili iz konteksta, pomislili bismo da je to slika nekog varvarskog odmeravanja snaga razuzdane mase na ulici, a ne insert s tribina sportskih objekata u Podgorici ili Beogradu. Tribina na kojima se nekada negovao fer plej, navijalo gromoglasno za miljenike i uz poštovanje protivnika aplaudiralo rivalu. Ovog puta sve to je izostalo, ali je zato bilo mržnje, neprimerenih povika s užasnim uvredama, uzvikivanja s animalnom porukom „Ubij, ubij, Cigana”… Zašto? Možda i nije teško odgonetnuti. Kad se ovo zna, jasno je da se o sportu više ne može govoriti kao o ideološki neutralnoj pojavi, jer je sport odavno postao jednako zanimljiv koliko i podoban za sve vrste ideološke i političke isključivosti.
– Sve to što se događalo, pre svega u Podgorici, nije ništa novo. Događalo se i ranije. Znam odlično kako smo prošli kad sam vodio Hemofarm, pamtim da su nas u Podgorici gađali jajima, da nas je predsednik kluba Miša Babić krio kako nam se ne bi dogodilo nešto ružno, ali to divljanje, iako smo u sve upirali prstom, tada nikoga nije interesovalo. Sve traje dugo, predugo. Vreme je da se priča o svemu digne na viši nivo. Ako ćemo gubiti glave zbog nečeg lepog, a košarkaška utakmica to jeste, onda je najbolje da se vratimo u svoju jazbinu i da igramo međusobno uz pitanje da li bismo možda i tada jedni drugima vadili oči – govori trener Željko Lukajić.
Sociolozi sporta uveravaju da je politizacija sporta i sportskih događaja naročito prisutna i vidljiva u konfliktnim i zategnutim situacijama između pojedinih zemalja. Da li je baš tako?
Bolje upućeni u politiku u ovim trusnim područjima, podobnim za manipulaciju jednako u životu koliko i u sportu, tvrde da su oba kluba državni projekti, da navodno Aleksandar Vučić s jedne i Milo Đukanović s druge strane, kao prvi ljudi države, ne pitaju koliko košta uspeh košarkaša Zvezde, odnosno Budućnosti. Moguće je da to pije vodu, kao što je moguće i to da obojica sebe, politiku koju vode i voljene klubove poistovećuju s državom u kojoj vladaju, a na račun netrpeljivosti dva naroda. Zašto? Zato, tvrde opet oni koji u sve veruju, da bi i dalje vladali.
Uslovno rečeno, netrpeljivost po principu zavadi pa vladaj, sa odavno znanim scenarijima kojima se masa koja ne zna da razmišlja svojom glavom lako zavodi, preneta je i dva nivoa ispod. Prvo na nivo predsednika košarkaških klubova. Nije tajna da su koliko juče Nebojša Čović i Dragan Bokan, prvi ljudi Crvene zvezde i Budućnosti, bili na istoj talasnoj dužini, da je Bokan sponzorisao Zvezdu, da je ljubav cvetala na sve strane… Danas su, ako uopšte jesu, neprijatelji na krv i nož. Tu je na kraju i onaj poslednji nivo, nivo tribina ili deo tribine, odnosno prostor gde strast briše granicu ne samo sportskog već i dobrog ukusa opasnog po život.
Ali treba znati i to da ovo nije kraj. Pričaće se o svemu još dugo, tim pre jer iz Podgorice – u varijanti ko gubi, ima pravo i da se ljuti – poručuju: „Ćeraćemo se još”.
Prošle godine iz Zvezde su posle poraza od Budućnosti poručivali da će istupiti iz ABA lige, ove godine to isto, samo malo drugačije upakovano, kazuju u Podgorici. Istina je da ni Zvezdi lane, a ni Podgoričanima ove godine nije padalo na pamet da istupe iz takmičenja u kojem se za tuđ račun i u sasvim korektnoj konkurenciji takmiče i kroz to isto takmičenje sebi otvaraju put do Evrolige, u kojoj se takođe vrti novac.
– ABA liga je besplatno takmičenje za klubove i kao takva jedinstvena je u Evropi. Klubovima koji se takmiče nudi se mogućnost da razviju igrače, izađu u Evropu, prodaju TV prava, zarade od marketinga i obrate se tržištu daleko većem nego što je bio prostor bivše Jugoslavije – podseća Krešimir Novosel, direktor ABA lige.
U toj i takvoj ligi od naredne jeseni rado bi se takmičio i moćni Olimpijakos, što će, ukoliko se tako nešto dogodi, ABA ligi dati kredibilitet još ozbiljnijeg takmičenja. I darovati Atinu kao destinaciju u kojoj košarka ima evropski imidž, a tribine uzavrelu atmosferu.
– Ovu utakmicu nije trebalo igrati. Međutim, morali smo. Pretili su nam da će nam uzeti titulu ako ne izađemo na teren.

 

Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

 

Pročitajte još: