Sport
29.11.2021. 06:05
Rade Jerinić i Đoko Kesić

Intervju

Žarko Zečević: Bez politike i države nema sporta

Žarko Zečević
Izvor: Marko Stevanović

Sa 18 godina postao je reprezentativac Jugoslavije u košarci. Posle se obreo u fudbalu. U Fudbalskom klubu Partizan, na funkciji generalnog sekretara, učinio je ovaj klub evropskim, gde je proveo 23 godine. Sportsku karijeru završio je na funkciji predsednika Sportskog društva Partizan, gde je stolovao sedam godina. Za sebe kaže da je danas penzioner koji amaterski radi u Olimpijskom komitetu Srbije, da je još aktivan u nekim sferama društvenog života, "jer bez tih aktivnosti verovatno ne bih mogao da bitišem“.

Razgovor sa gospodinom Zečevićem počinjemo pitanjem zbog čega poriče tvrdnju urbane legende da je on bio i ostao jedan od najuticajnijih ljudi u Srbiji, ne samo u sportu?

"Ne poričem da sam imao uticaj, pogotovo zbog funkcija koje sam vršio. Ali i zbog toga što su ljudi koji su se okupljali oko Partizana i Crvene zvezde bili ljudi od uticaja, na visokim funkcijama, a ja sam znao da iskoristim te komparativne prednosti. Zbog toga ne prihvatam danas često korišćenu floskulu kako političare treba odstraniti iz sporta. Jer, bez politike, bez države i tog uticaja nema ni sporta. I to ne samo u našoj zemlji. To je evidentno u svim zemljama sveta.“

Kako uspostaviti granice dokle politika može da se upliće u sport. Gde su te granice?

"Vrlo prosto. Kad neko dođe u sport da bi se afirmisao kroz sport, mislim na političare, to nije dobra strana tog angažmana. Ako političar dođe u sport da bi pomogao sportu, tu pre svega mislim na infrastrukturu, učešće političara je neprocenjivo. Jer mi kada sada gledamo u Srbiji, u odnosu na Mađarsku i Bugarsku, mi smo daleko iza njih po infrastrukturi. Tako da ovo što će se otvoriti multifunkcionalna hala u Košutnjaku to je jedan od najboljih poteza koji je u poslednjih nekoliko godina napravljen. Tamo će biti džudisti, rvači, tekvondo borci, bokseri, znači svi ovi borilački sportovi će biti u toj multifunkcionalnoj sali.“

Mnogi kritikuju ideju da gradimo nacionalni stadion?

"Mogu da kritikuju koliko žele. Nacionalni stadion je odlična ideja. U našem okruženju više nema nefunkcionalnih stadiona kao što su stadioni Crvene zvezde i Partizana. Ne postoji. Jedan delegat iz Evrope na utakmici Partizana i Genta u Beogradu pitao je ’da li vi stvarno mislite da na ovakvim stadionima igrate evropske utakmice?’. Bugarska ima moderan evropski stadion, u Skoplju je pre godinu-dve igrano evropsko finale na novom stadionu... Mađarska ulaže enormna sredstva u sportsku infrastrukturu. Zamislite, veslački savez Mađarske ima godišnji budžet 20 miliona evra, a Olimpijski komitet Srbije pet miliona evra. Hrvati u Zagrebu grade stadion vredan nekoliko stotina miliona evra, sa 60.000 sedišta. Mi moramo da izgradimo moderan stadion na kome će moći reprezentacija da igra svoje mečeve, a tu bi Partizan i Crvena zvezda igrali međunarodne utakmice. To što oni nas puštaju, zapravo još neko vreme moraju, jer Vels, Irska i Island još uvek igraju na poljanama.“

Žarko Zečević
Izvor: Marko Stevanović

Godine 1985. postali ste generalni sekretar FK Partizan. Na toj funkciji ostali ste 23 godine. U tim vremenima došli ste u sukob sa „političarima“ u klubu, ali i sa navijačima. Sa tom problematikom srpski fudbal suočava se i danas?

"Voleo bih da se vratimo na ovaj prvi sukob. Mislim da je to bio sukob ideja da li će Partizan da ide novim, savremenijim putem ili će ostati uparložen kao što je bio nekih poslednjih 15–20 godina. Protiv te ideje bili su generali, tada predstavnici vlasti u Jugoslaviji. Ne kažem da sam ja najzaslužniji za te nove vidike, ali sam bio jedan u timu koji je možda čak i vodio tu priču koja je pobedila. Jer, posle tih događaja 90-ih godina, Partizan je apsolutno vladao na ovom prostoru. Drugo, mi smo bili prvi koji smo napravili razvojni sportski centar ’Zemunelo’, koji je praktično u to vreme bio jedan od pet sportskih centara u Evropi. Lenard Johanson, tadašnji predsednik UEFA, posetio je Beograd, tada je rekao da je ’ovo je za 23. vek’. A što se tiče navijača, odnosno huligana, sa njima to jedino može da reši država...“

Kako ste tada prepoznali da je Partizanu potreban jedan razvojni centar za decu?

"Prostora za treninge mladih, od pionira do starijih kadeta, nije bilo. Naš stadion nije imao prostora za to, kao ni pomoćni. Mi smo napravili igrališta sa veštačkom travom i 250 klinaca trenira na tom terenu. A da imaš normalne uslove da ti treniraju sve kategorije. Ideju o sportskim centru imali smo 90-ih, kada je Osim bio trener. Obišli smo pet-šest lokacija u gradu, na kraju smo se skrasili na Teleoptiku i mislim da je to i danas ’fabrika’ mladih igrača. I ono što mogu sa ponosom da istaknem, a to je da je reprezentacija koja je izborila pobedu protiv Portugalije imala sedam igrača iz Partizanove škole od početka. To su Milinković, Pavlović, Lukić, Živković, Mitrović, Vlahović i Radonjić.“

Divljanje navijača u Londonu uz poraz od Italije na finalnoj utakmici za prvaka Evrope vratila nas je u surovu stvarnost. Takve scene, dakle, ne gledamo samo na Balkanu?

"Ja bih odvojio navijače od huligana. Navijači su ljudi koji dolaze na utakmicu da bodre svoj klub, dolaze sa porodicom, sa malom decom. A problem sa huliganima, to je potpuno novi odnos i to nikako ne može da reši fudbal, to može jedino da reši država. Onako kako je to rešila u Engleskoj Margaret Tačer. Druga priča je infrastruktura. Vrlo je prosto. Da je Partizan napravio stadion 2006–2007. godine, i sada imam onaj projekat, kao što je stadion Jang bojsa. Sa takvom infrastrukturom stavljaš u poziciju huligane da ne mogu da se ponašaju onako kako oni hoće. Zato što imaš prostore koji su pregrađeni, redarsku službu koja apsolutno odgovara tome. Sve je pokriveno kamerama... Imaš poseban deo za pretplatne karte gde na svakoj stolici piše ime. Da je Vučić tada bio predsednik države, Partizan bi imao stadion. Čovek voli sport, poznaje sport i ulaže u sport. To je najvažnije. I Olimpijski komitet bez te pomoći ne bi mogao da funkcioniše.“

Žarko Zečević
Izvor: Marko Stevanović

Nemoguće je pričati sa Vama, a da se ne povuku paralele: kad ste bili prvi čovek Partizana, to je bio baš ozbiljan klub. Kako porediti današnji Partizan i srpski fudbal uopšte sa tim vremenima?

"Drugačije prilike su bile, drugačije okolnosti i drugačije okruženje. Ne bih mogao da upoređujem ono i ovo vreme. Tada smo uspeli da preciziramo da se tačno zna ko šta radi. Uprava se brine o obezbeđenju materijalnih sredstava, o infrastrukturi, tehnologiji rada, o organizaciji. Stručnjaci se brinu oko igrača, igre, tima. Tu ne sme da bude mešanja. Ako imaš rukovodstvo koje hoće da vodi ekipu, tu nema rezultata. Trener mora da ima apsolutnu slobodu da o svemu odlučuje. Daću jedan primer. Piksi. Neki nisu imali snage da se oslobode mešetara koji su se vukli oko reprezentacije. A Piksi je imao snagu da to odstrani od sebe. I zahvaljujući tome Piksi je napravio rezultat. Jer su igrači slušali samo njega. A u onim drugom slučaju su slušali i neke druge. Tako da rukovodstvo mora da obezbedi taj mir stručnjacima i igračima da bi mogao da se postigne rezultat.“

Plasman na Svetsko prvenstvo je veliki uspeh. Taj uspeh ima mnogo širi aspekt od sportskog?

"Sam plasman na Svetsko prvenstvo je jedan veliki sportski uspeh i jedna velika afirmacija ne samo fudbala, nego i Srbije kao države. Fudbal je planetarni sport broj jedan, a Svetsko prvenstvo je maltene u rangu Olimpijskih igara. To je jedan događaj koji će biti prenošen u celom svetu. Tu sliku upotpunjuje saznanje da se ogromna sredstva izdvajaju za plasman ekipa na Svetsko prvenstvo, koliki su nagradni fondovi. To najbolje pokazuje koliki je interes svetske javnosti za ovu fudbalsku predstavu, pa još TV prava, reklama svega onoga što čini marketinški deo tog dela. To je ogromno, ogromno. I mi smo u toj eliti od 200 i nešto zemalja među 32 zemlje. To je neverovatan uspeh, za zemlju od sedam miliona.

Ali, ono što je loše – mnogo smo euforični. To stvara lošu atmosferu, mi sad moramo biti prvaci sveta. Ukoliko to ne ostvarimo, baciće nas u blato, baš kao što su nas digli u nebesa... Moramo da se držimo ravnoteže, ovo je izvanredan rezultat, to je podsticaj za razvoj fudbala u Srbiji, da se prave novi stadioni, da se pravi nacionalni stadion. To su te vrednosti. Jer i drugi igraju fudbal, danas svako svakog može da pobedi. Prošla su ona vremena kad smo, valjda na Svetskom prvenstvu 1974, sa 9:0 pobedili Nigeriju ili Kamerun. Zašto? FIFA i UEFA su prepoznale prave vrednosti. Ulagale su u razvoj fudbala u zemlje Azije i posebno Afrike. To je najbolji podsticaj za razvoj fudbala, ne samo reprezentativnog, u svetu.“

Hoće li Piksi voditi našu reprezentaciju u Kataru, s obzirom na pritiske mešetara, raznih uticajnih interesnih grupa, jer enormne sume novca vrte se oko transfera i naših fudbalera?

"Zahvaljujući njegovoj ličnosti, njegovom autoritetu, on će sve to da preskoči. Znači kao što je obezbedio mir ovoj reprezentaciji, tako će obezbediti mir reprezentaciji koja će ići na Svetskog prvenstvo. Ali ne samo on, nego kompletno rukovodstvo FSS-a. Ako ti obezbediš mir, ako obezbediš da ti mešetari oko igrača i oko reprezentacije ne mogu da imaju uticaja i obezbediš sve uslove da se ta reprezentacija na miru pripremi, mi smo završili posao. Ja mislim da ova reprezentacija ima uslove za vrhunska dostignuća.“

Šta Srbija čini da bi se stvorila baza za visoke rezultate? Šta mi gradimo da bi deca širom Srbije igrala fudbal ili se bavila sportom koji vole?

"Mi smo atletsku dvoranu dobili pre nekoliko godina. Treba ulagati u infrastrukturu, da svaka osnovna škola ima fiskulturnu salu i igralište. Treba da izgradimo nacionalni stadion i desetak manjih po unutrašnjosti. U poslednjih par godina je mnogo uloženo u stadione po malim gradovima. Na njima se sad igraju utakmice prvoligaša u noćnim terminima. Imamo i terene sa veštačkom travom u svim malim mestima, to su u stvari baze za treninge preko zime.“

Infrastruktura je samo deo mogućeg uspeha?

"Drugi, odnosno prvi uslov je stručni kadar. Mi nemamo više kao što smo nekada imali seminare gde smo dovodili vrhunske trenere koji edukuju kadar u manjim mestima. Da ih edukujemo, adekvatno platimo, motivišemo da prave nove sportske zvezde. Što se tiče motivacije među mladima, mislim da ona još uvek postoji. Ali glavni problem naše države je u tome što smo izbacili fizičko vaspitanje iz škola pa ga sada vraćamo. Ja kada sam bio klinac mi smo imali fizičko vaspitanje, sprave, gimnastika, atletika, krosevi, to je sve bilo organizovano.“

Danas imamo entuzijaste?

"Bez tih elementarnih uslova za decu ne možeš da napraviš normalno bazu. Kada smo se spremali za Olimpijske igre za mlade u Azerbejdžanu, naš lekarski tim pregledao je sve naše sportiste. Da vam ne pričam koliko njih je bilo sa ravnim tabanima, koliko je njih sa krivom kičmom. Tragično, negde oko 25–30 odsto sportista bilo je OK. Vrhunski mladi sportisti. Zamisli kakva su nam deca? Kada su ovi takvi kakvi jesu. Mi nemamo taj stručni rad, struka koja je jedna od glavnih uslova da možeš dalje. Pored infrastrukture. Struka je najvažnija. Mi imamo entuzijaste, jednog talenta tekvonda, koji je počeo u garaži. Ambiciozan. Napravio je tri zlatne medalje u sportu koji nije naš izvorni sport. Ali bez toga ne možeš da funkcionišeš, ne možeš da stvaraš talente. Opet podsećam, samo u Partizanovoj školi u Teleoptiku, gde su klinci, imamo 350–370 dece koja treniraju...“

Da pričamo o košarci. Nismo otišli na Olimpijske igre, zbog čega? Došao je Kari Pešić koji kaže da ste Vi značajno uticali da se on vrati na mesto selektora košarkaške reprezentacije?

"Mi smo drugari, prijatelji već 40–50 godina, od kada je došao u Partizan. Nas trojica, on, Varajić i ja bili smo nerazdvojni. Mi smo na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu osvojili prvo mesto. Nisam ja, on je osvojio sa igračima, a mi smo bili ta organizacija koja se bavila tehničkim stvarima. Kari Pešić je klasičan profesionalac čiji su zahtevi enormni. On je uzeo da bude selektor reprezentacije, znači, nema kluba. On gleda igrače, priča sa njima, bira igrače i pokušava tim igračima da unese u svest šta je to boriti se za Srbiju, šta je to boriti se za grb, šta je to boriti se za nacionalnu zastavu. Mislim da će on u tome da uspe. Mada se suočava sa ozbiljnim problemima jer za reprezentaciju, u ovoj fazi, ne igraju najkvalitetniji igrači, iz evropskih liga i NBA. I posle kad dođu, teško je posle sedam dana treninga napraviti tim koji pobeđuje ozbiljne protivnike.“

Kako gledate na našu domaću košarkašku ligu, a kako na ABA ligu?

"U vreme kada se pravila ABA liga ja sam bio protiv nje. I danas mislim da je ABA liga unazadila košarku u Srbiji. U to vreme bili su Zvezda, Partizan, FMP, Vršac, Zdravlje Leskovac, Vojvodina Novi Sad. Ti sada nemaš više te centre. Da bi košarka bila aktivna i da bi bila atraktivna za mlade, ja sam bio klinac, živeo u Kragujevcu, a Zastava je bila u prvoj ligi. Kad dođe OFK Beograd sa Koraćem, sa Nikolićem, Zvezda sa onom svojom generacijom, Partizan sa Batom Radovićem, Miškom Bojićem, mi smo u njih gledali kao u bogove. I oni su meni bili podstrek da ja počnem da se bavim košarkom. Ti te asove po tim manjim mestima više ne možeš da gledaš. Gledaš ih na televiziji, ali to nije to. Potpuno je drugi osećaj kada ti dođu u grad. Kao kada se, na primer, igra finale Kupa. U Nišu – šest hiljada gledalaca. U Beogradu ne bi bilo dve hiljade. Mislim da mi kroz ABA ligu razvijamo košarku u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji, Crnoj Gori, a ne u Srbiji. I to je, po meni, jedan od osnovnih razloga zašto sve manje i manje imamo talentovanih igrača. Uvek se pojavi neko, nećeš ti, uvek će ti biti u Crvenoj zvezdi Mitrović ili mali Avramović u Partizanu. Pravi veliki igrač koji je poslednji otišao sa ovih prostora je Bogdanović.“

Šta je Vaša ideja, šta bi trebalo da činimo?

"Da igramo srpsku ligu. Isto mislim kada pričamo o fudbalu, da onaj sistem koji smo imali plej-of i plej-aut, podela bodova – to je jedini način da sprečiš dogovaranje rezultata između klubova. To je bila moja ideja koju su bili prihvatili u startu, ovaj sistem obezbeđuje 99 odsto regularnosti lige. Uticaj sudija na rezultat nije više prevashodan. Ima tu još uvek caka, ali onaj ko zna da gleda fudbal vrlo dobro to vidi. Ali var za sve sporne situacije izbacuje grešku sudija. Plej-of ima osam ekipa, od četvrtog, petog mesta do poslednjeg mesta sve ekipe su zainteresovane da uđu u plej-of, da se ne bi borile za opstanak. Kad uđe u plej-of, on je obezbeđen. A kada uđe u plej-of onda se bori za jedno četiri mesta pošto voli da igra u Evropi... Kada napraviš sistem takmičenja gde su svi zainteresovani – nema dogovaranja.“

Vi potencirate da to budu ljudi od znanja i autoriteta, koji neće trpeti mešanja sa strane?

"U sportskim organizacijama nedostatak kvalitetnih ljudi je evidentan, bez obzira da li će neko da se ljuti na ovo što kažem ili neće. Kada bismo gledali kroz prizmu Olimpijskog komiteta, mogu da kažem da postoji pet ili šest saveza gde postoje ljudi sa autoritetom i gde postoje ljudi koji shvataju svrhu svog bitisanja u tim savezima. A da u mnogim savezima imaš veliku neodgovornost ili da kažem nedovoljnu motivaciju da se radi na pravi način. Navešću primer, neću da imenujem savez, mi pošaljemo dopis i obavimo sastanak sa njima i kažemo – dostavite nam u roku od sedam dana koji su vam planovi za 2022. godinu i šta vam nedostaje od sredstava da biste mogli da sprovedete taj program. Šta vam treba od opreme, lopti, pušaka, raznih drugih rekvizita... I okvirni plan priprema koji ćete da sprovedete u idućoj godini. Jer, sad se skratio olimpijski ciklus, tri godine, a ne četiri. Krećeš praktično sad u olimpijske pripreme. Prošle su tri nedelje, nismo dobili nikakav odgovor. A onda kada dođu i sednu ovde, pričaš sa stručnjacima, ti kažeš šta ti sve treba da bi napravio bolji izbor, on kaže – treba mi veća plata. Pa ako ti je to prvo, onda ništa od posla. Pošto ja znam tačno i tehnologiju rada i bavio sam se sportom, i kako to funkcioniše, ja vidim otprilike tu neku svoju ulogu da dajem pun doprinos. Jer, ovde kada pričamo o Olimpijskom komitetu imaš Božu Maljkovića koji je bio vrhunski trener. Čovek ima glavu, zna tačno koji su problemi u sportu i onda ti nije ništa teško što ti on kaže. On je danas u Subotici, a sutra u Knjaževcu. Njemu ništa nije teško. Gde god ga zovu. Tu je Đorđe Višacki, generalni sekretar. Bio je vrhunski veslač, edukovan u Americi, vrhunske škole završio, govori jezik fenomenalno, kome ne možeš da osporiš da zna šta je i kako u sportu.“

Da završimo ovaj razgovor sa Olimpijskim komitetom, o njegovom značaju, uticaju, radu, saradnji svih sportskih organizacija. Kako vidite važnost i značaj Olimpijskog komiteta Srbije?

"S obzirom na sve te probleme koji postoje, mislim da ne prejudiciram, ali politika Olimpijskog komiteta, kada je u pitanju vrhunski sport, moraće da se malo obrne. Da se prepoznaju talenti koji mogu da postignu vrhunski rezultat i da se tim talentima posveti posebno pažnja. Išli smo u Mali Iđoš gde živi neverovatan talenat u atletici. Adriana Vilagoš, bacačica koplja, u kategoriji mlađih seniorki beleži neverovatne rezultate na evropskom i svetskom nivou. Sada smo napravili svlačionice, zatim zaletište za bacanje koplja. Napravili smo terene za bacanje kugle da može da se trenira sve to u Malom Iđošu. Toj devojčici treba se posvetiti... Na listi perspektivnih talenata imamo oko 48 mladih sportista. Navešću i primer male skakačice uvis, ćerke Dragutina Topića. Ako se posvetiš Topićevoj ćerki i ovoj maloj što baca koplje, možeš da osvojiš dve medalje na Olimpijadi u tri ciklusa. Zanimljiva je priča o Adriani Vilagoš. Ona je danas veoma blizu zlatne medalje. Ona ove godine ode na Balkansko prvenstvo. Organizatori je ne puste da se takmiči u zvaničnom programu jer joj je nedostajalo mesec dana da napuni 15 godina. Ali joj dozvole da se nezvanično takmiči. Najbolji rezultat na Balkanu za te juniorke je 52 metra. Oko zaletišta i ispred ciljne ravnine sudije stoje i čekaju da mere rezultat. Ona se zaleti i baci koplje. Kad je nastala bežanija sudija i ostalih zvaničnika, devojčica je bacila 62 metra. Deset metara više od najboljeg. Taj snimak kada bi mogao da gledaš, kako sudije beže, to je najbolja slika koju možeš da zamisliš. Ima drugi rezultat na svetu. Baca, na primer, seniorsko koplje, 400 grama je pionirsko, 500 grama juniorsko, a 600 grama seniorsko. Ona baca i juniorsko i seniorsko. Sada bi, sa seniorskim kopljem koje je bacila, imala peti rezultat na Olimpijadi u Tokiju. Ona je čudo. Imamo taj spisak od 48 talentovanih atletičara i iz drugih disciplina, Olimpijski komitet će posebnu pažnju posvetiti baš njima.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Košarkaši Srbije prokockali plus 14 
KOŠARKA

Kvalifikacije za SP

28.11.2021. 18:10

Košarkaši Srbije prokockali plus 14 

Košarkaši Srbije izgubili su od Belgije 73:69 u Monsu u drugom kolu kvalfikacija za Svestkog prvenstva 2023. godine.
Close
Vremenska prognoza
overcast clouds
-1°C
28.01.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve