DEKAN ŠUMARSKOG FAKULTETA: Postoji rizik od bujica zbog naglog topljenja snega na malim tokovima

Dekan Šumarskog fakulteta sa Katedre za bujice i eroziju Ratko Ristić rekao je za RTS da su vodostaji prvog reda pod kontrolom i tu ne treba očekivati iznenađenja, ali su rizičniji mali tokovi, čije je održavanje pod nadležnosti lokalnih samouprava.

"Lokalne samouprave treba da imaju spremne planove za odbranu od poplave. Imamo rečne slivove koji su puni đubreta, koje veća voda pokrene do prvog suženja i tada dolazi do problema i izlivanja reka", naveo je dekan Šumarskog fakulteta i dodao da je problem i veliki broj bespravno izgrađenih objekata.

Erozivnim tlom je pokriveno 75 odsto teritorije Srbije, čemu je doprinelo preterano i neplansko sečenje šuma, a istovremeno postoji i 11.500 bujičnih vodotokova, koji u slučaju kiše nose veliku količinu i vode i mulja.

Ristić kaže da ne postoji pravilnost kad se javljaju poplave i gde će se one javiti. Kako napominje, bujica imamo svake godine, obično se javljaju u slivovima koji imaju obešumljeni prostor. Do sada je u bujicama izgubljeno 33 života, a materijalna šteta je oko 10 milijardi evra.

Budžetom iz 2018. godine planirano je 2,3 milijarde dinara za upravljanje vodama, oko 90 procenata je namenjeno zaštiti od poplava.

Ristić kaže da ta cifra nije mala, ali da nije dovoljna. "Srbiji treba 900 miliona evra da se investira i svake godine 90 miliona evra, da bi imali sigurnost", kaže profesor Ristić.

Posledica 20 godina neulaganja

Ratko Ristić ističe da je Srbija 2014. godine shvatili šta znači biti spreman za poplave ili ne.

"Sve je to posledica 20 godina neulaganja. Od tada je mnogo urađeno, ali smo doveli sistem samo u optimalno stanje. Imamo veliki broj objekata koji se ne održavaju. Neophodno je ulagati veća sredstva", naveo je Ristić.

Kako dodaje, lokalne samouprave nisu sposobne da se same suoče sa problemima, potrebna im je pomoć od republičkih institucija. "Održavanje objekata i izgradnja objekata mora da bude pod ingerencijom Republike. Jer kad se nešto desi – republika pomaže", kaže Ristić.

Naveo je da Srbija ima 1.000 kilometara obešumljenog prostora, i da su to prostori gde će se javiti poplave.

"Potrebno je da imamo daleko odgovorniji odnos prema šumama. Plan je da sa 30 posto šumovitosti, povećamo na 42. Celo društvo mora da podrži takvu aktivnost", rekao je Ristić.

Sistem za odbranu od poplava Srbije sastoji se od 2.500 kilometara zaštitnih nasipa, 3.500 kilometara kanala, 42 visoke brane i akumulacije, 65 crpnih stanica i mnogo drugih objekata.