Plastične kese protiv biorazgradivih: ima li ekologija cenu?

Pošto biorazgradive kese kasne sa dolaskom na srpsku "tržišnu" scenu, najveći broj ljudi još uvek koristi običnu plastičnu kesu. U tom svetlu čuvena februarska direktiva o plastici, koja je potekla iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, i koja ističe da će se upotreba sedam kesa dnevno po osobi smanjiti za više od polovine, deluje prilično utopijski za sve građane, sem za najvernije sledbenike ekoloških obzira.

Ipak, iz Ministarstva poručuju da će maksimalna upotreba plastičnih kesa morati da se ograniči na 90 godišnje, već početkom sledeće godine, i ističu da je sasvim moguća zabrana upotrebe tankih plastičnih kesa. Ali, ako ste mislili da će biorazgradive kese biti besplatne, grdno ste se prevarili, budući da će se i one naplaćivati, kao što se i sad u pojedinim prodavnicama naplaćuju plastične kese dva dinara.

„Ideja je da polako i postepeno menjamo način rada kako bi doprineli očuvanju životne sredine. Tanke kese za pakovanje voća i povrća se ne naplaćuju, ali u planu je traženje načina da se dalje doprinese očuvanju životne sredine", istakla je Milica Popović iz kompanije „Deleze", dodavši da se razmatra naplaćivanje kesa i u drugim prodajnim lancima.

Iako biorazgradive kese još uvek nisu stigle, budući da je problem proces njihove proizvodnje jer se naše fabrike još uvek navikavaju na drugi pristup industrijske obrade, direktor "Polipaka", Viktor Grujić, najavio je da će se ta situacija vrlo brzo promeniti.

Osvrnuvši se na novu Direktivu o plastici, Rodžer Harabin, BBC analitičar zaštite životne sredine, izjavio je da plastika nije problem, već ono što radimo sa njom.
Do sada najdetaljniji izveštaj Ujedinjenih nacija pokazuje da je pedeset država na svetu preduzelo određene mere kako bi rešile problem zagađenja plastikom. Ujedinjene nacije upozoravaju da dobre politike u nekim od zemalja nisu uspele zbog neefikasne primene. Izveštaj UN-a navodi i 35 vrsta prirodnih zamena za plastiku - od nejestive vrste banane do kukuruznog proteina. Na listi se nalazi i Pinjateks - alternativa plastici napravljena od listova ananasa.

„Procene pokazuju da možemo preduzeti mere koje su bezbolne, a koje mogu doprineti ljudima na mnogo načina i sprečiti skup proces zagađenja. Plastika nije problem. Problem je šta radimo sa njom", rekao je Erik Solhaim, šef odseka za ekologiju Ujedinjenih nacija.

Autori sprovedenog istraživanja navode da je potrebna šira saradnja proizvođača plastike i država, pa su tako poznati primeri Galapagosa, koji zabranjuje plastiku za jednokratnu upotrebu, Šri Lanke koja zabranjuje stiropor, dok Kina insistira na korišćenju biorazgradivih kesa. U Kamerunu je na primer zabranjeno korišćenje plastične ambalaže, a moguće je zaraditi na sakupljanju ovog otpada. Međutim, plastične kese se i pored toga unose u zemlju.