POSLEDICE NEVREMENA: U Požarevcu stradao muškarac, velika šteta u voćnjacima Zapadne Srbije i Šumadije, Požega - u 17 sela vanredna situacija

Nevreme u Srbiji se smirilo, ali posledice grada, padavina i vetra se tek procenjuju. Najviše problema bilo je u Užičkom kraju, gde su se od krupnog grada zabelele ulice, zatim u Braničevskom okrugu, a oluja je protutnjala i kroz Priboj, Požegu, Gornji Milanovac, Aranđelovac i Topolu.

U Požarevcu je stradao stariji muškarac, čije su telo u poplavljenoj garaži pronašli vatrogasci. Pretpostavlja se da je uzrok smrti davljenje.

Vanredna situacija proglašena je u 17 sela na teritoriji Požege, dok su u Bajinoj Bašti pokrenuta klizišta.

Stručnjaci kažu da su posebno stradale poljoprivredne kulture čija je berba u toku, najviše maline, breskve i kajsije.

Poplavljeni su putevi, pojedini delovi gradova, seoska domaćinstva, oštećeni automobili.

Boban Perišić, načelnik Zlatiborskog okruga rekao je za RTS da se juče posle podneva na velikoj visini formirao ogroman super ćelijski oblak iznad sela Drijetanj i Kriva reka koji se kretao veoma sporo i prolazeći kroz teritoriju grada Užica naneo nemerljivu štetu, pre svega na poljoprivrednim kulturama.

Za sada nema preciznih podataka kolike su štete, kaže Perišić i dodaje da će u Užicu i Priboju biti formirane komisije koje će izaći na teren.

Prema njegovim rečima, u Požegi je proglašena vanredna situacija u 17 sela, a u Bajinoj bašti aktivirana klizišta.

"Putevi koji su trenutno rađeni su neupotrebljivi, podloge moraju ponovo da se rade, nekoliko firmi je prijavilo da im je oštećen krov, bila je zaustavljena proizvodnja, potopljeni lokali, oštećene ulice", rekao je Perišić.

Što se tiče opštine Priboj velika je šteta i u samom gradu, ali je najveća šteta na poljoprivrednim usevima. U selu Mažici poljoprivredna proizvodnja je potpuno uništena, rekao je Perišić.

On je naveo da je sa teritorije Užica dejstvovala protivgradna zaštita i da se po hitnom postupku moraju nabaviti rakete, jer se i u narednom periodu očekuje nevreme.

Nedimovic: Juče ispaljeno 1.164 raketa, procenjuje se šteta

Ekipe iz lokalnih samouprava od jutros su na terenu i procenjuju štetu i celokupno stanje na poljoprivrednom zemljištu koje je juče pogođeno gradom, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimovišć.

Prema njegovim rečima, najviše udara grada bilo je na prostorima Aranđelovca, Topole, Priboja, Užica, Požarevca i Smederevske Palanke i dodao da je država juče, preko Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ispalila 1.164 protivgradnih raketa.

Ministar je podvukao da je najviše raketa ispaljeno iz Radarskog centra Bukulja, u okolini Aranđelovca i Topole, čak 255, kao i 167 raketa na prostoru koji pokriva Užice.

"Od 15. aprila država je ispalila ukupno 7.930 raketa. Poređenja radi, svih 10 godina ranije u proseku je ispaljeno od 2.800 do 3.000 raketa, a ove godine skoro 8.000. Takođe, imali smo 38 dana sa mogućim dejstvom grada, a u proseku bude između 10 i 12 dana", ukazao je Nedimović.

Država je ove godine obezbedila više nego dovoljnu količinu protivgradnih raketa, oko 14.000, poručuje ministar, i dodaje da je na lageru ostalo još oko 6.000 raketa.Međutim, Nedimović je predočio da protivgradne rakete imaju stepen uspešnosti između 50 i 60 odsto, te da ne mogu u potpunosti sačuvati poljoprivredno zemljište od udara grada.

"Iz tog razloga, ove godine prvi put krećemo sa automatskim sistemom protivgradne zaštite. Raspisali smo nabavku za prvi radarski centar, a to će biti Radarski centar Valjevo", najavio je Nedimović.

On je rekao da država daje dve vrste zaštite od vremenskih nepogoda, jedna je fizička - protivgradnim raketama, a druga je finansijska - putem sistema osiguranja i istakao značaj osiguranja poljoprivrednog zemljišta.

"Primera radi, prošle godine, kada su maline bile 150 dinara, osnovno i posebno osiguranje je koštalo osam dinara po kilogramu. To je značilo da vam država vrati 3,2 dinara, a vi platite ostatak koji je oko 4,8 dinara. Mislim da to nije velika cena, s obzirom na štetu koja može da nastane", konstatovao je Nedimović.

On je konstatovao da osiguravajuće kuće u zemlji ne pružaju dovoljnu "paletu usluga" po pitanju osiguranja poljoprivrednog zemljišta, i najavio da će Ministarstvo poljoprivrede razgovarati sa Narodnom bankom Srbije, koje nadgleda osiguravajuća društva, da prošire usluge za poljoprivredno osiguranje.