(FOTO) TEKTONSKE PLOČE HRAMA SVETOG SAVE

Možete probati da ih zaobiđete, preskočite, klackate se na njima, ali ih ne možete izbeći. Čitav plato oko Hrama Svetog Save je premrežen pukotinama, a ploče po kojima bi trebalo ljudi da hodaju su u stanju teškog raspada. Gotovo da nema kvadratnog centimetra na platou koji nije obeležen pukotinom, počevši od "površinske" cik-cak linije po kamenju, pa do pravih pravcatih rupa u zemlji!

Iako je Hram Svetog Save jedan od najreprezentativnijih simbola naše prestonice, kao i jedan od najznačajnijjih modernih obeležja pravoslavne vere u čitavoj Evropi, izgleda da nikoga nije briga što mu je teško prići i što se brukamo zbog užasnog stanja u kome se nalaze plato i park oko hrama.

Možda je ovaj problem nastao zbog lošeg održavanja hrama i okolnog prostora, možda ipak ima istine u glasinama da je hram oduvek bio planiran na pogrešnom mestu i da će utonuti u zemlju zbog navodnih podzemnih voda koje podrivaju temelje građevine, možda se štedelo na pločama kada su postavljane, pa su napravljene od tankog materijala, sklonom pucanju, ali činjenica je da su naši građani, pa i mnogobrojni turisti, vrlo besni zbog nastale situacije.

"O ovome mislim sve najgore! Često dolazim ovde, sedim u parku, i zapanjena sam koliko je prljavo, koliko se neodržava, a najviše zbog stanja pločnika", ističe Tanja Tasić, iz Beograda, dodavši da su za raspadanje pločnika najverovatnije kriva mnogobrojna motorna vozila, koja prolaze tuda i bez dozvole.

"Automobili, motori, svi prolaze ovuda i ne poštuju pravilo zabrane prilaza! A čini mi se da su tanke ploče, napravljene od lošeg materijala, i da ne mogu da izdrže taj teret, posebno što svakodnevno pored Hrama prođe veliki broj ljudi, a često ima i svakavih manifestacije i tezgi, koje dodatno opterećuju izdrživost ploča. Nipošto se nismo pokazali pred svetom zbog ovoga", kaže ona.

Mnogobrojne pukotine i rupe u zemlji nisu problem samo zbog estetskog nedostatka, ili našeg narušenog ugleda pred stranim turistima, već predstavljaju i opasnost za naše najstarije i najmlađe građane, koji često šetaju tuda.

"Nemam reči da opišem koliko je loše, jednom sam pala, a drugi put čak i uganula nogu", tvrdi Ilinka Srbjanović, naša sugrađanka, koja dodaje da su i turisti zastajali da komentarišu loše stanje platoa.

"I turisti gunđaju i komentarišu, a kad se spotaknu smo lete psovke na kineskom, grčkom, engleskom i ruskom. Ne mogu da prevedem tačno njihove reči, osim ovih što pričaju engleski, ali se jasno razume poruka", ističe Ilinka, koja dodaje da se debelo kasni sa popravljanem ove štete, pošto veruje da su ploče izgrađene od najlošijeg betona i da nisu postvljene kako valja.

"Trebalo bi nešto uraditi, zameniti ih potpuno nekim kvalitetnijim pločama, od boljeg materijala, kako se ne bi morale menjati ponovo za godinu ili dve dana", ukazuje ona.

Pored ploča koje su potpuno utonule u zemlju, veliki je broj i ploča koje se klimaju i otežavaju hod starijim sugrađanima, ali i predstavljaju opasnost za malu decu koja trče oko Hrama u igri.
"Mnogo je dece ovde, ako padnu povrediće se na kamen što je "ispao iz ležišta", a nije ni nama, starima i bolesnima, dok idemo sa štakama lako da ih zaobiđemo", ističe Dalibor Marković, penzioner, dodavši da krivi huligane koji su kolima prolazili kroz park i plato oko Hrama, iako zakon to zabranjuje.

Sa druge strane, adolescenti se ne obaziru previše na ovo ruglo oko Hrama i tvrde da im ne smetaju posebno ove pukotine, iako nisu lep prizor za oči.

"Ma ne smetaju ništa polomljene ploče. A to lažu starci kad kažu da padaju i lome noge. Nije lep prizor, ali može da se hoda", tvrdi Mitar Spasić, jedan od tinejdžera, koji ispred Hrama čeka drugove.

I iako ova "tektonika ploča" iritira veliki broj Beograđana, za sada se ništa ne radi kako bi se stanje popravilo, te se zaista može tvrditi da ove sramotne pukotine u zemlji, koje okružuju jednu od najvažnijih građevina prestonice, otkrivaju mnogo ozbiljnije pukotine, one u našoj kulturi.