VEČNA TAJNA RIMSKOG BUNARA NA KALEMEGDANU: Lavirint star više vekova leži ispod Beograda

Kalemegdan je jedno od najposećenijih mesta u Beogradu i čuva bogatu istoriju srpskog naroda. Ova tvrđava predstavlja mesto na kome se najveća evropska reka Dunav ukršta sa Savom, mesto na kome se već 2.000 godina ljudi okupljaju, ratuju i mire, mesto sa god se gubio i dobijao rat, ali postoje i tajanstvene legende koje se ne pominju često u istorijskim knjigama.

Rimski bunar koji je dubok 51 metar i ima oko 200 stepenka od sa vrha do dna, dugo je opisivan kao "pupak sveta". Tačnije, "pupak sveta" predstavlja mesto sa koga je mitski junak Orfej, silazio u podzemni svet Had.

Bunar kome u nazivu stoji rimski, zapravo je delo Austrijanaca. Sazidan je od 1717. do 1731. Ipak, neke teorije kazuju da su još Rimljani u njega sproveli vodu, pa otuda i njegov naziv.

Poznati britanski reditelj horor filmova, Alfred Hičkok, bio je fasciniran ovim bunarom pa je izjavljivao u nekoliko navrata da iz njega crpi inspiraciju.

Za Rimski bunar se već vekovima smatra da se u njemu i dalje krije blago. Tragom te legende, Nemci su ga istraživali za vreme Drugog svetskog rata. Dvojica ronilaca se iz jedne ekspedicije nikada nisu vratila i niko ne zna šta im se dogodilo jer njihova tela nikada nisu pronađena.

Postoje i hodnici i pećine pod Kalemegdanom, ali i Tašmajdanom, koji su mnogo su veći nego što se može zamisliti i nisu nestali preko noći. Ovi hodnici nastajali su milenijumima. Počeli su da ih kopaju još Rimljani, a najveća pećina se nalazi ispod Tašmajdana i pretpostavlja se da je stara oko osam miliona godina.

Veliki deo hodnika ispod Beograda još uvek nije istražen. Zna se za sigurno da se ispod Prirodno-matematičkog fakulteta nalaze podzemni prolazi koji vode do obale Dunava. Takođe, govori se i o tome da od Kalemegdana, preko Očne klinike u Ulici Džordža Vašingtona, pa sve do Višnjičke banje postoji sistem podzemnih hodnika za koje ne znamo čemu su služili. Najveću misteriju predstavlja  tunel koji navodno povezuje Kalemegdan i Gardoš.

Arheolozi ipak iz nekih razloga tvrde da je ova priča obična gradska legenda.