ZMIJE NA GRADSKIM ULIMA: Zastrašujuće, a bezopasne

Toplo vreme krajem maja i početkom juna na ulice širom prestonice iz svojih skrovišta izvuklo je i zmije, a nešto više od 30 takvih gmizavaca uhvaćeno je od početka aprila. Iako su se građani uznemirili, nadležni kažu da je broj prijava malo viši od proseka za ovaj period godine, ali da nema mesta za strah.

Hladnokrvne i ne baš srdačne, ali neotrovne i bezopasne - takve su beogradske zmije koje povremeno ugmižu među ljude.

Društvene mreže proteklih dana preplavile su fotografije ovih gmizavaca na najneobičnijim mestima - u školskom dvorištu u Mirijevu, na Novom bežanijskom groblju, u štampariji na Bežanijskoj kosi, a čak tri velike zmije, nalik debelom užetu, pronađene su u naselju Ledine, na nekoliko metra od mesta gde se deca igraju.

Sve ove slučajeve uznemireni građani prijavili su Veterini Beograd.

"Zmija kao životinja izaziva strahopoštovanje, bila ona otrovnica ili ne. Prosto ljudi nisu toliko upućeni da razlikuju. Ono što je važno ljudima reći, to je da u Beogradu stvarno nema otrovnica, stvarno nema razloga za strah", kaže Budimir Grubić, direktor JKP Veterina Beograd.

Zmije se pojavljuju tamo gde je toplo, gde ima ostataka hrane, insekata i pacova, koji su njihov plen. Zato ih najviše ima na periferiji grada ka Kosmaju, Avali, Borči, Višnjici, Karaburmi, Novom Beogradu. Zmija je zakonski zaštićena i ne sme se ubijati, a ako se susretnete, nemojte joj blokirati put.

"Uvek par koraka unazad, telefon u ruke i pozvato Zoohigijenu. Svakako ćemo doći. Imamo posebne hvataljke, koje se svuda u svetu koriste, pa i kod nas. Zmija se locira, priđe se sa hvataljkom, nežno se uhvati. Nakon toga se hvataljka pridrži drugom rukom. Desnom rukom se hvata za vrat. Stavlja se u kutiju, plastičnu posebno visoku da bi imala dovoljno vazduha i za 15, 20 minuta se deportuje gde smatramo odakle je mogla da dođe", kaže Grubić.

A one obično dolaze iz reka, jer najčešće vrste koje se mogu sresti na ulicama su rečne zmije - smuk, ribarica, belouška. Ujed od ovih zmija nije zabeležen ove godine, ipak ako do toga dođe, prvo se treba obratiti lekaru.

"Ne treba podizati, odnosno elevirati ekstremitet, ne treba podvezati ekstremitet, ne treba stavljati hladne obloge i led. To sve može da dovede do propadanja tkiva, nektroze i naravno, zasecanje i isisavanje je takođe zabranjeno. Ono što je prava terapija da se dobije antizmijski serum", kaže dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći Beograda.

Ujed zmije se lako prepoznaje. To mesto je plavo, otečeno, boli i vidi se otisak dva zuba na rastojanju od šest do osam milimetara. Ali ne mora da znači da je svaki otrovan. Čak 20 odsto zmijskih ujeda nije sa otrovom.