19. KONGRES KOMUNISTIČKE PARTIJE KINE: I posle Sija – Si

19. KONGRES KOMUNISTIČKE PARTIJE KINE: I posle Sija – Si


Đinping je završio prvi petogodišnji mandat a da niko nije ni zucnuo o mogućnosti pojave novog lidera. Imenom i mišlju uvršćen je u povelju partije, što znači da će, osim 19 miliona članova, misao šefa države izučavati đaci i studenti u svim obrazovnim ustanovama

Završen je XIX kongres Komunističke partije Kine. Ovakav početak teksta skoro da garantuje prelazak na čitanje nekog drugog članka. To me nimalo ne čudi jer su generacije građana SFRJ slušale i gledale kongres za kongresom skoro ne razlikujući sledeći od prethodnog. Tako je u našoj glavi neinovativnost i bezidejnost komunističkog vrha iz našeg detinjstva ili mladosti takve skupove izjednačio s vrhunskom dosadom. E pa, odbacimo stare navike, kupimo grickalice jer kongres vladajuće partije najmnogoljudnije zemlje sveta donosi niz uzbuđenja.

Kinesko sveto trojstvo
Pre svega, kineski predsednik Si Đinping je završio prvi petogodišnji mandat i ušao u sledeći a da niko nije ni zucnuo o mogućnosti pojave novog lidera. Drugo, on je imenom i mišlju uvršćen u zvaničnu povelju svoje partije. Na mnogim mestima pročitaćete da je Sijevo ime uneto u Ustav Kine. Nije. Uneto je u partijski ustav, koji je mnogo preciznije nazvati poveljom. Povelja Komunističke partije Kine je zapravo njena Biblija, njen „Kapital”.
To je, međutim, živa knjiga u koju se dodaju nove ideje. Uz njih obično ne ide i ime autora jer, kao što znamo, kolektivizam je jedna od karakteristika komunizma. Do ovog kongresa imenom su pomenuta samo dva ideologa. Prvi je, očekivano, otac revolucije Mao Cedung. Drugi, takođe očekivano, jeste Deng Sijaoping, tvorac ideje „jedna zemlja – dva sistema”, koji je venčavši komunizam i tržišnu privredu postao kum kineskog ekonomskog čuda.
Ni Đijang Cemin ni Hu Đintao nisu uspeli da uznesu svoje ime do najvišeg partijskog teksta. Ulaskom Si Đinpinga u partijske doktrinarne anale, Kina je dobila svoje sveto trojstvo. Ima simbolike i u tome što su Mao i Deng bili prekaljeni revolucionari, dok je Si sin nekadašnjeg šefa kineske propagande i potpredsednika Kineskog narodnog kongresa Si Žongšuna, koji je sa samog vrha političke piramide pao u ponor političke nemilosti.
Tako je, uzdizanjem imena sina nekadašnjeg disidenta, Komunistička partija Kine u svom uvijenom ali jasnom stilu zapravo otvorila vrata nacionalnog pomirenja. Doktrinarna apoteoza Sija u praksi znači da će, osim 19 miliona članova partije (što je skroman broj u odnosu na ukupan broj stanovnika u Kini), misao šefa države izučavati đaci i studenti u svim obrazovnim ustanovama.

Sijeva era preporoda
Svoje „Misli o novoj eri socijalizma s posebnim kineskim karakteristikama” Si je izneo pred 2.300 delegata na kongresu u maratonskom, triiposatnom govoru. Ključne reči su „nova era”. Si je istoriju komunističke Kine podelio na Maovu revolucionarnu eru (1949-1978) i Dengovu eru privrednog razvoja (1978-2017). Ovim kongresom počinje Sijeva era osnaživanja zemlje, praćena duhovnim preporodom.
U tom cilju su u partijsku povelju uneti i Sijevi planovi modernizacije i jačanja oružanih snaga. Kada znamo da je kineski vođa bio dve godine u rukovodstvu resora odbrane, ova strategija nimalo ne čudi. Ono što čudi jeste koliko daleko u budućnost ovaj traktat ide. Delegati su navikli na petogodišnje planove. Sijeva vizija proteže se do 2050. godine. Time je zaslužio da stane rame uz rame s Dengom, koji je 1980. godine izneo plan poluvekovne izgradnje „šiao-kang” društva.
Deng je ovaj termin preuzeo iz konfučijanizma. Šiao-kang znači opštu blagodet praćenu uređenim društvenim normama. Kada je iznosio taj projekat pre 37 godina, godišnji prihod prosečnog Kineza iznosio je 220 dolara. Sijev govor prate vesti o zavidnom ekonomskom rastu od 6,7 odsto. Godišnji prosečan prihod premašio je 10.000 dolara. Dengov posao je završen. Vreme je za Sijevu viziju.
Si zacrtava nastavak „socijalističke modernizacije” do 2035. godine. Njegov cilj je da utrostruči bruto nacionalni proizvod i time Kinu ne samo uvede u red razvijenih zemalja s rasprostranjenom i jakom srednjom klasom nego i zvanično pretekne SAD na svim ekonomskim poljima. Si predviđa i nastavak privrednog rasta do polovine veka. No, posmatrajući pre svega Zapad posle najnovije svetske ekonomske krize, Si je akcenat stavio na održivi privredni razvoj.
Zato njegov plan predviđa ogromne promene u vrsti i načinima korišćenja energenata kako bi stanovnici Pekinga skinuli zaštitne maske s lica dok se kreću zagađenom prestonicom. Pored čovekove okoline, kolateralna šteta munjevitog privrednog razvoja je jednakost. Tom temom bavio se i prethodni kongres KPK. U proteklih pet godina 60 miliona ljudi se uzdiglo iznad praga siromaštva. Si namerava da nastavi tu politiku.

Podrivanje neoliberalizma
Za nas je najzanimljiviji deo Sijevog plana onaj geostrateški, oličen u njegovom projektu „jedan pojas, jedan put”. Peking praktično ulaže ogroman novac, uporediv s američkim Maršalovim planom, kako bi modernizovao infrastrukturu duž Puta svile, koji se završava u gradu gde je taj materijal vekovima osnova visoke mode – Parizu. Na tom putu je i Nemačka, kojoj je Kina i zvanično glavni trgovinski partner. Na tom putu su i manje razvijene Poljska i Češka, ali i investicija žedan Balkan. Kina gradi infrastrukturu sa istim žarom i u Aziji i u Evropi i u Africi. Kupuje visokotoksične dugove država poput Grčke. Pravi ekonomski i infrastrukturni obruč oko svog glavnog azijskog rivala – Indije. Time prvi put ozbiljno dovodi u pitanje zapadni neoliberalizam.

Xi Jinping (1)Si nudi model globalizacije u kojem ekonomska povezanost ne podriva nacionalne suverenitete. Na prvi pogled, ta vizija bi mogla da se uporedi s Trampovim govorom u UN. Ali samo na prvi pogled

Si nudi sopstveni model globalizacije, u kojem ekonomska povezanost ne podriva nacionalne suverenitete. Na prvi pogled, ta vizija bi mogla da se uporedi s Trampovim govorom u Ujedinjenim nacijama. Ali samo na prvi pogled. Si svoju viziju ne naziva „Kina pre svega”, već „zajednica zajedničke sudbine”. Indija, oko koje se steže kineski ekonomski svilen gajtan, može da nam da uvid u to šta se dešava kada jedna zemlja ne deli zajedničku sudbinu s Kinom.
Sjedinjene Države su takva zemlja. Kina je danas vlasnik lavovskog dela američkog spoljnotrgovinskog duga. Svaka vlada u Vašingtonu trudila se da ogromnim vojnim prisustvom zauzda ambicije Pekinga da dominira Južnokineskim morem i zapreti odmetnutom Tajvanu. Ta pat-pozicija rodila je i ideju o obnavljanju Puta svile. Blokirana na istoku, Kina se okrenula zapadu. Danas je čak 20 kineskih gradova povezano sa Evropom direktnim železničkim linijama. Iz Čengdua možete do Praga, a iz Vuhana do Liona. Prevoz robe između dva kraja evroazijskog kopna se učetvorostručio u poslednje četiri godine.

Vreme inovacija
Međutim, glavni preduslov za održiv privredni razvoj po Sijevoj meri jeste tehnološka inovacija. Kina je decenijama svoje najbolje mozgove izvozila na Zapad. Taj tok je zaustavljen. Država, Komunistička partija i privatnici zajedno rade na inovacijama u robotici, veštačkoj inteligenciji, ali i zelenim tehnologijama. Na pijacama Šangaja, gde je ovogodišnji kongres održan, ljudi su davno zaboravili na gotov novac. Sve transakcije vrše se pomoću aplikacija na mobilnim telefonima. Za to vreme, oko kineskih granica čvrsto stoji virtuelni vatreni zid koji Kineze odvaja od uticaja i domašaja moćnih zapadnih internet kompanija. Nije Si džabe sin nekadašnjeg ministra propagande.

Pad ideološkog zida
Si, međutim, nije sam. Uz njega je više od 200 novoizabranih članova kineskog politbiroa. Neki zapadni mediji Sijevo rukovodstvo optužuju za arogantan iskorak ka svetskoj dominaciji. Međutim, neočekivano veliki broj zapadnih medija otvoreno dovodi u pitanje uspeh trenutnog modela kapitalizma u svetlu svetske ekonomske krize, Bregzita i trampizacije Amerike. Isti ti mediji možda prvi put ističu da, koliko god im bila strana, dosadašnja kineska partijska doktrina urađa plodom. Time je više nego bilo čim drugim Zapad priznao da je Kina ako ne prva, a ono svakako zamalo prva svetska sila. A kao što znamo, sila boga ne moli.
Kapital se munjevito seli u Aziju. Kina nastavlja da veštački održava nisku vrednost svoje valute – juana i time sebi garantuje visok izvoz uprkos glasnom i skoro horskom protivljenju svih zemalja Zapada. I to je krajnji test kineskog suvereniteta. Do ovog kongresa, Si je akcenat stavljao na borbu protiv korupcije. Od sada njegove oči, a samim tim i oči četvrtine čovečanstva okrenute su van državnih granica. Kineski zid stoji vekovima, kineski vatreni zid cenzure interneta stoji decenijama, ali kineski ekonomski zid davno je pao. Ako je po Siju, vreme je da padne i ideološki zid, ali ne kineski, već onaj zapadni.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar