32 GODINE OD NUKLEARNE EKSPLOZIJE U ČERNOBILJU: Kako je grad pun života u trenutku umro

32 GODINE OD NUKLEARNE EKSPLOZIJE U ČERNOBILJU: Kako je  grad pun života u trenutku umro

Foto: Printscreen youtube


Pre tačno 32 godine, u noći između 25. i 26. aprila 1986. godine, u atomskoj elektrani Černobilj nedaleko od varošice Pripjat, na severu Ukrajine, uz granicu s Belorusijom, desila se najveća nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva. Svet i danas pamti tragičan događaj u Černobilju, a u znak sećanja na grad smrti biće organizovan niz događaja u Evropi, kao i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.

Jedan od reaktora elektrane “Vladimir Iljič Lenjin” – kako se zvanično zvala černobiljska nuklearna elektrana, eksplodirao je 26. aprila u 1.24 posle ponoći, po lokalnom vremenu.

Od posledica prvog udara stradalo je više desetina ljudi, a s ozračene teritorije evakuisano je 100.000 ljudi. Usled topljenja jezgra nuklearnog reaktora poginulo je najmanje 50 vatrogasaca i spasilaca.

Iz ozračenog regiona u u narednom periodu evakuisano je još 230.000. Radioaktivni oblak je prekrio znatan deo Evrope, s nesagledivim posledicama. Povišena radijacija bila je zabeležena i na tlu zemalja bivše Jugoslavije.

Radioaktivnoj prašini bili su izloženi, pored teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, i Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Finska, Rumunija, Austrija, a radioaktivna prašina je zahvatila čak i istočni deo SAD.

Britanci tvrde da su teritorije zemalja Zapadne Evrope zagađene mnogo više nego što se smatra i da je više od polovine černobiljskih radioaktivnih čestica palo na teritoriju van Ukrajine, Belorusije i Rusije.

Prema ukrajinskim izvorima, skoro 10 odsto teritorije bilo je direktno izloženo radijaciji, a u Ukrajini ima oko 2,6 miliona ljudi koji imaju status osoba nastradalih od posledica katastrofe, među kojima je više od pola miliona dece.

Belorusija navodi da je posle havarije, radioaktivnom zagađenju bila izložena četvrtina beloruske teritorije, na kojoj je živela petina stanovništva, i da je procenjena šteta za tu zemlju 235 milijardi dolara. Prema podacima organizacije za zaštitu prirodne sredine “Grinpis”, od posledica je umrlo oko 200.000 ljudi, a pretpostavlja se da će u perspektivi širom sveta biti još oko 270.000 slučajeva onkoloških oboljenja u vezi s radijacijom iz Černobilja.

Na Internetu se danas mogu videti poražavajući snimci “černobiljske dece” koja boluju od leukemije i drugih kancerogenih bolesti koja su direktna posledica havarije u Černobilju.

Grad Pripjat (neretko se naziva Černobilj) danas je “grad duhova”, koji povremeno posećuju samo avanturistički opredeljni turisti. U zaštićenu zonu danas se može ući samo sa posebnom dozvolom i odgovarajućom opremom. U Pripjatu je u januaru 1986. godine živelo 49.400 ljudi.

UN su 2016. proglasile 26. april Međunarodnim danom sećanja na katastrofu u Černobilju, a nacionalni memorijal ustanovljen je i u Rusiji i Belorusiji.

 

 

VLASTI ZATAŠKAVALE NESREĆU

Tadašnja komunistička vlast u Sovjetskom Savezu na čelu s Mihailom Gorbačovom danima je ćutala o katastrofi. U prvom zvaničnom saopštenju oglasila se tvrdnjom da se građani u okolini elektrane “osećaju dobro”, iako je posledice radijacije ne nastupaju odmah i mogu se odraziiti na generacijama potomstva ozračenih.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar