50. GODINA OD SMRTI PRVOG ČOVEKA U SVEMIRU: Stradanje Jurija Gagarina i dalje misterija uprkos zvaničnoj verziji

50. GODINA OD SMRTI PRVOG ČOVEKA U SVEMIRU: Stradanje Jurija Gagarina i dalje misterija uprkos zvaničnoj verziji

Foto: Printscreen youtube


Danas se obeležava 50 godina od smrti Jurija Gagarina prvog čoveka koji je u aprilu 1961. godine vasionskim brodom “Vastok” obleteo Zemlju.

Iako postoji 30 000 stranica izveštaja o pogibji prvog kosmonata, on nam nije pružio odgovor na pitanje šta se dešavalo u poslednjim minutima nesreće, čime bismo dobili razrešenje misterije stare pola veka. Greška pilota, sudar sa meteorološkom sondom, upad u vazdušnu struju drugog aviona, gubitak svesti pilota-instruktora, diverzija, pilotiranje pod dejstvom alkohola, samo su neke od verzija kako je došlo do nesreće.

Rano jutro, 27. marta 1968. kosmonaut i prvi čovek u svemiru Jurij Gagarin pripremao se na aerodromu ” Škalovski” za rutinski trenažni let svojim MiG-15, seća se Gagarinov tadašnji kolega kosmonaut Vladimir Aksionov.

“Pošto je moje poletanje bilo zakazano sat vremena posle, Jurij i ja smo bili na pregledu kod istih lekara i slušali istu vremensku prognozu”, rekao je Aksionov agenciji AFP

Aksionovu, kome su tada bile 34 godine i koji je bio Gagarinov vršnjak, let je, međutim, otkazan. U to vreme Gagarin i njegov kopilot Vladimir Serjožin više nisu odgovarali na radijske pozive. Helikopteri su krenuli u potragu čim je dojavljeno da je 65 kilometara od aerodroma pronađena olupina aviona. Gagarinovo telo pronađeno je naredni dan 28. marta.

Sergej Kravčinski, danas 74-godišnjak, a tada mladi konstruktor svemirskih brodova, seća se kada je čuo vest o pogibiji Gagarina.

“Čuli smo krik u hodniku: Momci, Gagarin je mrtav! Bio je to šok, žene su plakale”, rekao je on.

Tad je prvi put u istoriji SSSR-a proglašen dan žalosti za osobu koja nije bila šef države.

Sulude glasine

Formirana je istražna komisija o Gagrinovoj nesreći, a njeni zaključci iznenadili su gotovo sve.

Komisija, koja je formirana kako bi se utvrdili uzrci pada aviona kojim je upravljao Gagarin, činili su predstavnici vlade, KGB-a kao i Centralnog komiteta. U radu podkomisija učestvovali su i kosmonauti, oficiri vazduhoplovstva i predstavnici civilnih organizacija gde su izrađivani delovi aviona.

Vrlo brzo je ustanovljeno sledeće:

• Na osnovu analize 92% pronađenih delova aviona, on je bio u ispravnom stanju. Njegov motor je u trenutku udara u zemlju radio sa obrtajima od 9.000 do 10.000 što je dovoljno za horizontalni let.
• Piloti nisu pokušali da se katapultiraju.
• U krvi oba pilota nije bilo adrenalina – znači da piloti do zadnjeg časa nisu bili pod nekim strahom.
• Na osnovu dva avionska merača vremena i ručnih časovnika Gagarina i Serjogina još uvek nije bilo moguće odrediti tačno vreme nesreće – 10:32 h, tj. 50 sekundi posle zadnjeg kontakta Gagarina sa kontrolom leta, ili u 10:44 h.
• Avion Gagarina je naglo počeo da gubi visinu kada ga je od zemlje delilo 3.500 metara.
• U zoni letenja, levo od Gagarinovog, istovremeno bilo je nekoliko mlaznih aviona, dok je na manjoj visini grupa novih kosmonauta uvežbavala padobranske skokove.

Izveštaj o pogibiji Gagarina i Serjožina od 30.000 stranica (29 tomova), završen je jula 1968. U njemu je uzrok katastrofe ostao nerazjašnjen, ali je kao najverovatniji razlog navedeno da je “usled naglog zaokreta pilota zbog oblaka ili meteorološke sonde , došlo do ulaska aviona u kritični režim, što je dovelo do njegovog pada”.

Na rezultate izveštaja prvo su reagovali kosmonauti i to njih petorica, Nikolajev, Popovič, Bikovski, Titov i Bjeljajev, poslavši pismo maršalu Ustinovu, sekretaru Centralnog komiteta KPSS, u kome kažu da nalazi četvrte podkomisije koja je formulisala razlog nesreće nisu osnovani. U pismu, između ostalog stoji:

“Proverom meteoroloških uslova ustanovljeno je da između prvog i drugog sloja oblaka nije bilo nikakvih oblaka. Da ih je i bilo, zbog čega bi piloti naglo reagovali u susretu sa njima? Po važećim pravilima, oni su dužni da mirno prođu kroz njih koristeći instrumente… Konačno, kako su mogli probni pilot prve klase Serjogin, koji je leteo za vreme veoma složenih meteoroloških uslova, i Gagarin koji je imao iskustvo leta kroz oblake pomoću instrumenata, da zbog straha od ulaska u oblak naprave tako nagli zaokret i upadnu u spiralu? Po našem mišljenju, to je neracionalna i neosnovana verzija, koja baca senku na naše slavne pilote.”

Oni takođe navode da zaključci komisije da je staklo kabine aviona polomljeno kada je on udario u drveće sa svoje desne strane nisu tačni, jer sa te strane nije bilo drveća. Uz to, činjenici da je pronađeno samo 62 % staklenog dela kabina na mestu nesreće nije pridodata ozbiljna pažnja.

Međutim, neki tvrde da iz tih 29 sveski ništa nije objavljeno. To je podstaklo kolege i stručnjake na sopstvene nezavisne istrage”, kaže istoričar sovjetskog svemirskog programa Aleksandar Gluško.

U to vreme kružile su najluđe glasine o smrti prvog čoveka u svemiru: ubili su ga po naredbi kremaljske vrhuške ljubomorne na njegovu popularnost, leteo je pijan, oteli su ga vanzemaljci.

Godine 2011., povodom obeležavanja pola veka od Gagarinovog leta u svemir, Kremlj je objavio da se famozna fraza o “promeni situacije u vazduhu” zapravo odnosila na naglo izbegavanje atmosferske sonde, ali su Gagarin i Serjožin pritom izgubili kontrolu nad mlaznjakom. Ali se i dodaje kako je to “jedan od mogućih razloga”.

“Jedan od mogućih razloga? To ne znači ništa. Neki dokumenti iz tog doba jesu deklasifikovani, ali među njima nije nijedan iz onih 29 svezaka istražne komisije”, komentirao je Gluško.

On smatra da misterija oko Gagarinove smrti služi tome da se “sakriju promašaji i disfunkcionalnosti sovjetskog svemirskog sektora” koji je tada bio simbol i uspeha SSSR-a i cele države.

“Moji su mi roditelji uvek govorili da je Gagarin poginuo jer se napio”, kaže Aleksander Volodko, policajac iz Novokuznjecka koji je posetio Muzej svemirskih osvajanja u Moskvi. Rođen godinu posle Gagarinove smrti, želeo bi da se “konačno sazna istina”.

Postoji i još jedna verzija Gagarinove pogibije iza koje stoji kosmonaut Aleksej Leonov, ali je nije spominjao pre raspada SSSR-a 1991.

Leonov je bio član istražne komisije i tvrdi da je jedan Suhoj, koji nije trebao biti u blizini Gagarinova Miga-15, presekao put njegovoj letelici i mimoišao je za jedva 20 metara. Gagarin je uletio u vrtlog i nije se mogao spasiti.

“Video sam dokumente koji potvrđuju tu tezu”, rekao je Leonov (83) prošle godine.

Komisija je to zataškala jer je želela zaštititi pilota Suhoja koji je “dobro poznat”, a sada je “star i bolestan”.

“Nije tajna da je tada bilo nebrige i kršenja pravila letenja, ali sve dok se ne objave službeni dokumenti, to je i dalje samo jedna od hipoteza”, komentarisao je Gluško.

Prvi čovek u svemiru

Jurij Gagarin je 12. aprila 1961. u letelici Vostok 1 s kosmodroma u Bajkonuru na jugu Kazahstana poleteo u svemir. Nije bilo odbrojavanja u kasnijem američkom stilu, pa je Gagarin svoju spremnost trenutak pre lansiranja iskazao slavnim povikom “Idemo!”. Puls mu je bio 150.

Gagarin se u Zemljinoj orbiti nalazio na visini od 302 kilometra i putovao je brzinom od gotovo 29.000 kilometara na čas. Nakon pet od ukupno 108 minuta leta izgovorio je prvu rečenicu: “Vidim Zemlju, veličanstvena je”.

Na vest o Gagarinovu sigurnom povratak na Zemlju u centralnoj Rusiji, gde je simbolično dočekan s hlebom i mlekom, stotine hiljada ljudi izašle su na ulice Moskve kada je objavljena vest o njegovom trijumfu koji je potvrdio nespornu nadmoć SSSR-a u svemirskoj trci koja je trajala još osam godina, dok Amerikanci nisu došli na Mesec.

Gagarin je i u današnjoj modernoj Rusiji besmrtni junak. Živi u brojnim spomenicima i u filmovima. Mnoge zgrade, lokacije, rodni mu grad, lansirna rampa u Bajkonuru i krater na Mesecu nazvani su po njemu.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar