ABORTUS od Irske do Nikaragve

ABORTUS od Irske do Nikaragve


Irska je jedina zemlja na svetu koja prenatalni život štiti ustavom. Srećom, i ona je referendumom pokazala da je promenila mišljenje. Pa i zakon, hvala bogu, uprkos protivljenju Katoličke crkve. Doskora prekid trudnoće u Irskoj bio je zabranjen čak i u slučajevima silovanja, a izuzetno se odobravao kada je ugrožen život trudnice

Ne ubij dete pobačajem, niti ga pogubljuj nakon rođenja. Bog, gospodar života, poverio je ljudima uzvišen zadatak da odr­ žavaju život, i tu dužnost moraju vršiti na način dostojan čoveka. Zato život jednom začet treba najbrižnije štititi. Pobačaj i čedomorstvo su užasni zločini, navodi Katekizam Katoličke crkve prenoseći nauk Drugoga vatikanskoga koncila.

U sličnom tonu objašnjenje je moguće pronaći i na portalu Svjedočanstva.com, koje propagira istu matricu.

„Naučnici su dokazali da srce bebe počinje da kuca u majčinoj utrobi već 18 dana od nakon začeća. Dakle pre nego što majka i sazna da je trudna i pre nego što se uopšte odluči na abortus. Nema apsolutno nikakve sumnje, abortus je ubistvo. Ipak, ljudi mogu upasti u teške životne situacije, pogotovo ako se radi o silovanjima. Svakako treba saosećati sa svim osobama koje se nađu u tim delikatnim prilikama.

Abortus je ravan ubistvu, to je jednačina koje se u 21. veku pridržava i pravoslavlje. Posebno rogobatno grube izjave stižu iz vrha Srpske pravoslavne crkve, gde su pobedu odneli vladika Amfilohije i patrijarh Irinej. Dok je Amfilohije procenio da „Srpkinje pobiju više dece nego što su ubili Hitler i Broz“, poglavar SPC poručio je da je „čedomorstvo najveći greh pod ovim nebom“.

U običajnom pravu u Engleskoj i kasnije u Sjedinjenim Dr­ žavama abortus je bio zabranjen od trenutka kada žena prvi put oseti pokrete fetusa. Prema pravilima prava živog, fetus se nije smatrao „razumnim bi­ ćem“ u De Rerum Natura (Lukrecije Kar), te abortus nije tretiran kao ubistvo. Tek u 20. veku mnoge zapadne zemlje su počele da kodiraju zakon o abortusu i da stavljaju dalja ograničenja na tu praksu.

Tako se dešava da i savremene evropske države poput Poljske, Španije, Portugala i Kipra svaki prekid trudnoće tretiraju kao krivično delo, osim u slu­ čaju silovanja ili kada je majčin život u opasnosti. Srećom, danas je u svetu vest da je jedna Irska, inače jedina zemlja koja štiti prenatalni život svojim ustavom, promenila mišljenje. I zakon, hvala bogu. Naime, do pre nekoliko dana prekid trudnoće.

u Irskoj bio je zabranjen čak i u slučajevima silovanja, a izuzetno se odobravao kada je ugrožen život trudnice. Time se ovo zakonsko rešenje, zajedno s Maltom i Andorom, ubrajalo u najrigoroznije akte o abortusu u svetu. Da je taj i takav zakon očigledno bio čak kontraproduktivan, praksa je okrutno ukazivala. Tako je u martu prošle godine državna televizija Irske objavila imena 796 izgubljene dece. Uz zvuke posmrtne muzike. Bile su to bebe i deca uzrasta do tri godine čije su kosti pronađene u kanalizaciji nekadašnjeg doma za neudate majke u gradu Tuamu. Rigidan irski zakon samo je nastavak stroge katoličke moralnosti iz prošlosti, koja je smatrala sramotom trudnoću pre braka. Takve žene porodica i društvo bi odmah odbacili kao grešne, zbog čega su desetine hiljada irskih žena prošle kroz katolič­ ke domove za majke i decu, gde su deca rađana u tajnosti. Ipak, ovo nisu bile scene iz srednjeg veka. Sve ovo u Irskoj dešavalo se u 20. veku?! Dom u Tuamu, koji su vodile časne sestre, bio je aktivan sve od 1925. do 1961. godine, a srušen je 1970. Od pre četiri godine postoji i posebna komisija za istragu 18 domova za majke i decu širom Irske, uključujući Tuam, budući da postoji velika verovatnoća da to nije jedina masovna grobnica.

Velike bitke između protivnika abortusa (prolife) i zagovornika prava na prekid trudnoće (pro choice), koji jednako koriste pritisak na javnost i lobiranje, godinama se vode širom Poljske. U ovoj istočnoevropskoj državi se pojavila zakonska inicijativa prema kojoj bi svaki prekid trudnoće predstavljao krivično delo, za koje je zapre­ ćena kazna zatvora do pet godina, kako za lekara, tako i za ženu. Konzervativno poljsko udru­ ženje „Pro Familia“ protestovalo je tada ispred bolnica, a lekare je nazivalo ubicama. Lekari i bolnice su ih tužili i dobili spor, a udruženje treba da se izvini zbog tih ispada.

U društvima s visokom upotrebom savremene kontracepcije i razvijenom svesti o reproduktivnom zdravlju manji je broj namernih prekida trudnoće. Tako je, recimo, u Zapadnoj Evropi stopa abortusa 12, a u Istočnoj Evropi više od 40 abortusa na hiljadu žena tokom jedne godine.

Francuska je legalizovala prekid trudnoće 1975. godine. Novi zakon dozvoljava prekid trudnoće, a kod kasnog pobačaja dovoljan je uslov da nastavak trudnoće ugrožava zdravlje trudnice. Sud se u donošenju odluke rukovodio stavom da uvek prednost ima nešto što postoji u odnosu na nešto što je tek u nastajanju. Ujedinjeno Kraljevstvo ide još dalje, kod njih je abortus dozvoljen do 20. nedelje trudno­ će. U liberalnije evropske države spadaju i Nemačka, Austrija, Belgija, Bugarska, Danska, Estonija, Grčka, Mađarska, Letonija, Češka, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Švedska. Prekid trudno­ će na zahtev dozvoljen je do 12. nedelje, posle toga je potrebno mišljenje lekara specijaliste. Najliberalnija je Švedska, gde dodatno pravo ostvaruju maloletnice kojima nije potrebna saglasnost roditelja, a prekid trudno­ će plaća socijalno osiguranje.

Kad je reč o regionu, zakonska regulativa u Hrvatskoj, uprkos jakom uticaju Katolič­ ke crkve, vrlo je slična srpskoj. Međutim, postojao je nedavno predlog sedam udruženja da se pravo na pobačaj proglasi neustavnim. Ustavni sud je takav predlog odbacio 21. februara 2017. godine, a Hrvatski sabor obavezao se da u roku od dve godine donese novi zakon koji reguliše to pitanje.

Zakonodavcu je ostavljeno da novim zakonom odredi preventivne i edukativne mere kako bi prekid trudnoće bio izuzetak. Lekarima je uvažen prigovor savesti kada po svojim religioznim ubeđenjima ili ličnim moralnim shvatanjima ne žele da obavljaju prekide trudnoće. To pravo lekarima uva­ žava se samo do 10. nedelje trudnoće, a posle tog perioda abortus se tretira kao medicinska pomoć i prigovor savesti nije dozvoljen.

Na drugoj strani, crne tačke na svetskoj mapi gde je abortus zabranjen bez izuzetka, postoje samo u nekoliko država u svetu. To su Nikaragva, Dominikanska Republika, Honduras, Malta i Vatikan. Da, u Vatikanu žive žene, njih tridesetak, uglavnom monahinja, i plaćene su isto kao muškarci. Ipak, i dalje slabo uti­ču na stavove Koncila.

 

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar