AFRIČKA JESEN: Kako je mlada žena ubrzala pad Roberta Mugabea

Mugabe je i dalje izuzetno moćan. Treba samo dobro analizirati kako se ponašao dok se opirao ljudima koji su mu manje-više prislonili pištolj na čelo. On je moćan, ali to ne znači da mlada žena ne može da ga vrti oko malog prsta

Robert Mugabe, prvi i jedini predsednik nezavisnog Zimbabvea, podneo je ostavku. Odlazak najduže vladajućeg vođe u svetu u ovom trenutku najkraće je objasniti na sledeći način: starom vođi mozak je zavrtela mlada žena, zbog koje je otpustio svog najstarijeg saborca, i to mu se obilo o glavu. Martin Plaut, dugogodišnji urednik Bi-Bi-Sija za Afriku, a danas viši stručni saradnik Instituta za proučavanje Komonvelta u Londonu, u razgovoru za „Ekspres" ne slaže se sa ocenom, koja se često čula u medijima, da je Mugabe jednostavno senilan i da ne zna šta se oko njega događa.
- Ne mislim da on ima ikakvih problema s mentalnim zdravljem. On je star čovek, umoran je, često spava. Moguće je i da ga supruga maltretira. Ne bi bio prvi starac koga maltretira mlada supruga. On je i dalje izuzetno moćan. Treba samo dobro analizirati kako se ponašao dok se opirao ljudima koji su mu manje-više prislonili pištolj na čelo. Mugabe nije uplašen. Poznat je po neobičnoj samokontroli. Ne zaboravite da je, dok je bio u zatvoru tokom vladavine bele manjine sa Ijanom Smitom na čelu, ustajao svakog jutra u četiri sata, vežbao i pohađao univerzitetsku nastavu. Iz načina na koji govori, jasno je da je njegov engleski jezik na vrhunskom nivou. On je moćan, ali to ne znači da mlada žena ne može da ga vrti oko malog prsta - kaže Plaut za „Ekspres".

Grejs Mugabe mlađa je od svog supruga 41 godinu. Rodila mu je dvoje dece dok je bila njegova lična sekretarica, a treće u braku, kada je Mugabe već dobro zagazio u sedamdesete. Trenutno se ne zna gde je ona. Porede je sa Elenom Čaušesku ili moćnom Vini Mandelom. Zašto se gospođa Mugabe umešala u politiku?
- Brojne prve dame misle da su važne, jer ih tako tretiraju, pa to s vremenom i postaju. Čak je i gospođa Obama gurala svoje humanitarne akcije. I to je vrsta političkog aktivizma. U Africi je to mnogo rasprostranjenije. Cilj je stvaranje dinastije. Steći moć i predati je sinu. Mislim da je njen cilj bio ne samo da se uda za predsednika već da osigura da i njen sin postane predsednik. Postigla je dosta uspeha. Okružila se ljudima koji su bili njeni veliki dužnici. Prozvali su ih „generacija 40". Oni su se suprotstavili potpredesedniku Emersonu Mnangagvi, koga je Mugabe najurio. Potpredsednikova frakcija nazvana je „Tim La Kosta" jer je simbol te robne marke krokodil, a Mnangagva je bio vođa „Krokodilske bande" dok je živeo u izgnanstvu u vreme aparthejda.

Mnogi smatraju da je baš Mnangagva zaslužan što je Mugabe toliko dugo opstao na vlasti. Rastrzan između ratnog druga i mlade žene, stari vođa smenio je Mnangagvu 6. novembra. Ni mesec dana kasnije, situacija se preokrenula. Ko je i šta hoće Mugabeov „krokodil"?
- Mislim da je on potpuno beskrupulozan. Mnangagva je rukovodio masakrima Ndebele naroda u Matabelelendu odmah po sticanju nezavisnosti. Najmanje 20.000 ljudi umrlo je od njegove ruke. On stoji iza izborne krađe iz 2008. godine, a nadzirao je i glasanje 2013. godine, koje je bilo ništa manje sumnjivo. Iskreno rečeno, njemu su ruke krvave do lakata. Dakle, ne brine on zbog mogućeg krvoprolića. Ono što on očajnički želi jeste legitimitet. Ne smemo da zaboravimo da je Mugabe legitimno izabran 2013. godine. Vi i ja možemo da smatramo te izbore pokradenim koliko hoćemo, ali njihove rezultate potvrdili su južnoafrički lideri prihvativši zaključke posmatračke misije, koju su tada poslali u Zimbabve. Dakle, pošto je legitimno izabran, Mugabea je bilo potrebno ukloniti legitimnim sredstvima. To je bilo nemoguće učiniti demonstracijama i uličnim protestima. Proces legitimnog uklanjanja Mugabea počeo je kada je njegova partija Zanu PF pokrenula proces njegovog opoziva. Nije dovoljno pozivati na nečiju ostavku. Mogu ja i papu da pozovem da da ostavku. Bez legalnog procesa, nema ni legitimiteta.

Da li postoji ikakva mogućnost da prevrat na vrh izbaci neku novu političku ličnost?
- Ne. Mislim da će Mnangagva biti sledeći predsednik Zimbabvea. On je mnogo godina čekao iza kulisa. Prijatelj je sa svima u obaveštajnim i bezbednosnim službama. On je napravio obruč oko protivnika. Ako pogledate saopštenje vojske kada je zauzela ključne punktove u Harareu, videćete da armija pominje „kriminalne elemente", koje treba pohapsiti. To se i dogodilo. Mnogo njihovih protivnika u policiji je pohapšeno. Dakle, oni su se obezbedili od bilo čijeg izazova njihovom autoritetu.

Mislim da će Mnangagva biti sledeći predsednik Zimbabvea. On će samo biti poslednji u nizu onih koji su okrvavili ruke, a s kojima je međunarodna zajednica spremna da sarađuje

Prevrat u Zimbabveu za sada prolazi zapanjujuće mirno. Da li će Mugabe ostati u zemlji?
- Mislim da hoće. Građani Zimbabvea su uvek bili veoma benevolentni i ne verujem da će se ikada opredeliti za musolinijevski scenario da vođu obese o uličnu svetiljku. Naravno, nikad ne treba reći nikad. Mugabe bi još mogao da izgubi glavu, ali mislim da je to malo verovatno. Što se tiče Grejs Mugabe, ja bih na njenom mestu već bio van zemlje ili bih barem spakovao kofere. Mugabe može da ostane sam u Zimbabveu. Da se razumemo, on ima luksuznih nekretnina širom sveta, uključujući i Britaniju. Ipak, mislim da bi više voleo da živi s ljudima na koje je navikao. Nije mu još mnogo godina preostalo iako izgleda fantastično za jednog 93-godišnjaka.

Prevrati, pogotovo ovako dobro organizovani, ne događaju se bez makar prećutne podrške spolja. Da li je Mnangagva tu podršku potražio u Pretoriji i Pekingu?
- Potpuno ste u pravu. Ništa se ne bi dogodilo bez prećutnog odobrenja Južne Afrike i Kine. Kada je zbačen, Emerson Mnangagva je pobegao u Mozambik, a odatle u Južnu Afriku. Potpuno sam siguran da su mu u Južnoj Africi rekli: „Razumemo šta radiš. Samo uradi to po Ustavu." I zato se ovaj prevrat ovako odvija. Niko ne želi da ljulja čamac. Kinezi su demantovali bilo kakvu umešanost. U to ne verujem nijednog sekunda. Mugabe i njegova partija su uvek bili bliski s Pekingom. Prvi čovek vojske vratio se iz Kine pred sam puč. Zato pretpostavljam da su Kina i Južna Afrika i te kako umešane u sve ovo. To je, naravno, nemoguće dokazati, ali sve ukazuje na to.

Godinama se govori da su i Mugabe i Mnangagva umešani u nestanak oko dve milijarde dolara od prihoda Zimbabvea od trgovine dijamantima. „Vikiliks" je objavio američke procene da je Mugabe težak oko milijardu dolara, koji ili leže na tajnim računima u Švajcarskoj, na Kanarskim ostrvima i Bahamima, ili su investirani u luksuzne nekretnine, od zamka u Škotskoj do palate u Hongkongu. Da li će obični građani, koji su preživeli rekordnu inflaciju i žive u bedi, doživeti bolje ekonomske dane posle pada dinastije Mugabe?
- Iskreno se nadam da hoće. Ekonomija Zimbabvea u slobodnom je padu otkako je Mugabe došao na vlast, a naročito od 2000. godine, kada je zaplenio zemlju belaca. To je bio katastrofalan potez. Belci su možda neprijatni, ali da znaju da obrađuju zemlju, znaju. Bili su veoma efikasni. Posledica svega je da se bruto nacionalni proizvod po glavi stanovnika sveo na trećinu od onoga koliki je bio na dan proglašenja nezavisnosti Zimbabvea. Situacija je užasna. Stopa nezaposlenosti je između 80 i 90 procenata. Ljudi pate. Tri miliona građana Zimbabvea sada živi u Južnoj Africi. Veliki broj živi u Britaniji i šalje novac kući. To je jedini način da se preživi u Zimbabveu. Predstoji ogroman zadatak obnove. Ne sumnjam da bi cela međunarodna zajednica volela da se u to uključi. Odlazak Mugabea dovešće do velike političke i ekonomske podrške njegovom nasledniku spolja.

Najmanje 20.000 ljudi umrlo je od Mnangagvine ruke. Iskreno rečeno, njemu su ruke krvave do lakata

I neće im smetati „krokodilova" zločinačka prošlost?
- On će samo biti poslednji u nizu onih koji su okrvavili ruke, a s kojima je međunarodna zajednica spremna da sarađuje.

Dinastija Mugabe nije i jedina u Africi. Slično je u Togu, Gabonu, Ekvatorijalnoj Gvineji, Ugandi, Demokratskoj Republici Kongu i Južnoj Africi. Koliko su svi oni zainteresovani za zbivanja u Harareu?
- Mislim da su i te kako zainteresovani i da je lekcija koju treba da izvuku da se ne sme preterati. Museveni u Ugandi godinama nastoji da ga sin nasledi. Mislim da bi trebalo da se pripazi. Ko zna? Ja nikada nisam bio pobornik stava da učimo lekcije iz istorije. Zato mislim da će ovo imati efekta par meseci, a onda će svi nastaviti po starom.

Prevrat u Zimbabveu prošao je bez krvoprolića. Da li je to dokaz da, bez obzira na endemsku korupciju, politički sistem ipak evoluira?
- To je tačno u izvesnoj meri. Delimičan razlog za to je snažno protivljenje puču i drugim neustavnim postupcima smene vlasti u Afričkoj uniji. Samo pogledajte malenu Gambiju, koja je pokušala puč, na šta je Afrička unija odgovorila pretnjom da će u slučaju puča na Gambiju udariti vojskom iz Senegala. Recimo da su do sada, barem prema malim zemljama, u Afričkoj uniji bili jako oštri. Nisu, doduše, ništa preduzeli protiv strašnih diktatora u većim zemljama, ali čine koliko mogu. Veoma je važno shvatiti da u vreme kada su kolonije proglašavale nezavisnost, u Africi nije bilo klase poslovnih ljudi, snažne visoke srednje klase. Danas je i te kako ima. To je najvažnija promena društvene dinamike. Dakle, nisu više političari usamljena šačica koja pojedince iz sopstvenih redova baca sa stene u ponor kad zagusti. U Africi danas postoje drugi moćni društveni slojevi kakvih u vreme sticanja nezavisnosti nije bilo. S vremenom će baš to imati ogroman uticaj. Kakav, ne znam, ali će ga imati, to je nesumnjivo.