Ozloglašeni zatvor

Ponovo radi Alkatraz

Predsednik SAD Donald Tramp, kao deo budžeta za fiskalnu 2027. godinu, zatražio je 152 miliona dolara za ponovno otvaranje ozloglašenog zatvora Alkatraz.

Ovaj zatvor smešten je na ostrvu u blizini mosta "Golden gejt“ u zalivu San Franciska, koje je poznato i kao Stena.

Nekada je smatran jednim od najozloglašenijih zatvora u Americi, ali je poslednjih godina služio kao turistička atrakcija.

Tramp je zamislio da u potpunosti renovira zatvor i da od Alkatraza napravi najsavremeniji i najbezbedniji zatvorski objekat, a suma od 152 miliona dolara bi, pored renoviranja, pokrila i troškove za prvu godinu rada.

Ovaj Trampov plan naišao je na neodobravanje i skepticizam kod brojnih političara u Kaliforniji.

Najviše podozrenja izaziva nepoznanica koliko bi u konačnici mogla da košta njegova realizacija i koliko bi sredstava moralo da bude izdvajano na godišnjem nivou za vođenje Alkatraza kao aktivnog zatvora.

Inače, Alkatraz, kao zatvor maksimalne bezbednosti, zatvoren je 1963. godine.

Trenutno predstavlja turističku atrakciju pod okriljem Službe nacionalnih parkova.

Bivša predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi rekla je da je predlog budžeta Trampove administracije "već na prvi pogled apsurdan i da ga treba odmah odbaciti“.

"Rekonstrukcija Alkatraza u moderni zatvor je glupa ideja koja ne bi bila ništa više od rasipanja novca poreskih obveznika i uvreda za inteligenciju američkog naroda“, istakla je Pelosijeva.

Inače, Trampov zahtev morao bi da odobri Kongres SAD i malo je verovatno da će do toga doći.

Osim visoke cene za renoviranje i stavljanje u funkciju kao modernog zatvora maksimalne bezbednosti, jedna od zamerki odnosila se i na nedostatak vode i kanalizacije na ostrvu i činjenicu da bi zalihe morale da budu dopremane brodom.

Inače, protivnici ovog plana kao argument potežu i činjenicu da je do trenutka kada je Alkatraz zatvoren njegovo funkcionisanje bilo tri puta skuplje od bilo kog drugog saveznog zatvora.

Ovo pokazuju podaci Američkog zavoda za zatvore.

Nensi Pelosi je takođe izrazila zabrinutost, koju su podelili i drugi političari iz San Franciska, da bi povratak Alkatraza u funkcionalan zatvor značio gubitak kultnog mesta koje je godišnje privlačilo veliki broj turista.

Prema podacima Nacionalne službe parkova, zatvor Alkatraz, kao turistička atrakcija, trenutno donosi 60 miliona dolara prihoda godišnje.

Novac koji se traži za ponovno otvaranje zatvora kao aktivnog objekta deo je investicije od 1,7 milijardi dolara namenjenog Birou za zatvore.

Najavljujući svoje planove na mreži Truth Social prošle godine, Tramp je rekao da je naložio "Birou za zatvore, zajedno sa Ministarstvom pravde, FBI-jem i Ministarstvom unutrašnje bezbednosti, da ponovo otvori znatno proširen i obnovljen Alkatraz“.

"Tu bi bili zatvoreni najsuroviji i najnasilniji američki prestupnici“, naglasio je Tramp.

Inače, ime Alkatraz potiče od španske reči Alcatraces.

Godine 1775, španski istraživač Huan Manuel de Ajala je prvi otplovio u ono što je danas poznato kao zaliv San Franciska, a njegova ekspedicija je mapirala zaliv i jedno od tri ostrva u njemu nazvala Alkatraz.

O tačnom značenju se i dalje raspravlja, ali Alkatraz se obično definiše kao "pelikan“ ili "čudna ptica“.

Godine 1850, predsedničkim naređenjem ostrvo je izdvojeno za moguću upotrebu kao vojni rezervat Sjedinjenih Država.

Zbog kalifornijske zlatne groznice, dolazi do razvoja San Franciska, a javlja se i potreba za zaštitom grada. Tri ostrva u zalivu San Franciska idealna su za pravljenje utvrđenja. Zbog toga, vojska oko 1850. godine, na vrhu ostrva Alkatraz pravi citadelu ili tvrđavu koja postaje najjače utvrđeni vojni lokalitet na zapadnoj obali.

Zajedno sa Fort Pointom i Lajm Pointom, Alkatraz je formirao "trougao odbrane“ osmišljen da zaštiti ulaz u zaliv.

Ostrvo je takođe bilo mesto prvog operativnog svetionika na zapadnoj obali Sjedinjenih Država.

Do kraja 1850-ih, prvi vojni zatvorenici smešteni su na ostrvu. Iako je odbrambena potreba Alkatraza vremenom opadala, njegova uloga kao zatvora nastavila se više od 100 godina.

Vojska je 1909. godine srušila citadelu, ostavljajući njen podrum da posluži kao temelj za novi vojni zatvor.

Od 1909. do 1911. godine, vojni zatvorenici su na Alkatrazu izgradili novi zatvor, koji je nazvan Pacifička filijala, Disciplinska kasarna američke vojske. Upravo je ova zatvorska zgrada kasnije postala poznata kao "Stena“.

Američka vojska koristila je ostrvo više od 80 godina ‒ od 1850. do 1933. godine, kada je ostrvo predato Ministarstvu pravde SAD na korišćenje Federalnom zavodu za zatvore.

Savezna vlada odlučila je da otvori zatvor sa maksimalnim obezbeđenjem i minimalnim privilegijama u kome će biti smešteni nepopravljivi kriminalci. Na taj način želela je da pokaže građanima i javnosti koja poštuje zakon da je ozbiljna u nameri da zaustavi rašireni kriminal 1920-ih i 1930-ih.

Iako je nekoliko poznatih kriminalaca, poput Ala Kaponea, Džordža Mitraljeza Kelija, Alvina Karpisa, prvog "državnog neprijatelja broj 1“, i Artura Doka Barkera, služilo kaznu u Alkatrazu, većina zatvorenika tamo nisu bili poznati gangsteri, već zatvorenici koji su odbijali da se povinuju pravilima i propisima u drugim federalnim institucijama, koji su smatrani nasilnim i opasnim ili rizičnim za bekstvo.

Prosečan broj zatvorenika bio je oko 270, a sam zatvor nikada nije dostigao pun kapacitet od 336 mesta.

Mnogi zatvorenici su čak smatrali da su uslovi života u Alkatrazu bolji nego u drugim federalnim zatvorima jer je, na primer, uvek bio po jedan zatvorenik u ćeliji, a nekoliko zatvorenika je čak i tražilo premeštaj u Alkatraz.

Ali iako USP Alkatraz nije bio "Američko đavolje ostrvo“ koje knjige i filmovi često prikazuju, on je bio zamišljen da bude "zatvor unutar zatvorskog sistema“.

Ako se čovek nije dobro ponašao u drugoj instituciji, mogao je biti poslat u Alkatraz, gde je visoko strukturisana, monotona dnevna rutina bila osmišljena da nauči zatvorenika da poštuje pravila i propise.

U Alkatrazu je zatvorenik imao četiri prava: hranu, odeću, sklonište i medicinsku negu. Sve ostalo bila je privilegija koja se morala zaslužiti.

Neke od privilegija koje je zatvorenik mogao da zasluži uključivale su: rad, dopisivanje i posete članova porodice, pristup zatvorskoj biblioteci i rekreativne aktivnosti poput slikanja i muzike.

Kada bi zatvorski službenici smatrali da čovek više ne predstavlja pretnju i da može da poštuje pravila (obično nakon prosečno pet godina u Alkatrazu), mogao bi biti vraćen u drugi savezni zatvor da odsluži kaznu i bude pušten na slobodu.

Tokom 29 godina, od 1934. do 1963, koliko je Federalni zatvor radio, 36 muškaraca, uključujući dvojicu koji su pokušali da pobegnu dva puta, bilo je uključeno u 14 odvojenih pokušaja bekstva.

Od njih, 23 su uhvaćena, šestorica su ubijena iz vatrenog oružja tokom bekstva, a dvojica su se udavila.

Dvojica uhvaćenih muškaraca kasnije su pogubljena u gasnoj komori u Kalifornijskom državnom zatvoru u San Kventinu zbog svoje uloge u smrti službenika tokom čuvenog pokušaja bekstva "Bitke za Alkatraz“ od 2. do 4. maja 1946. godine.

Da li je neko uspeo da pobegne iz Alkatraza zavisi od definicije "uspešnog bekstva“. Zvanično, niko nikada nije uspeo da pobegne iz Alkatraza, iako se do danas pet zatvorenika vodi kao "nestalo i pretpostavlja se da su se udavili u hladnim vodama zaliva“.

Jedan od mnogih mitova o Alkatrazu je da je bilo nemoguće preživeti plivanje od ostrva do kopna zbog ajkula.

U stvari, u zalivu San Franciska nema ajkula "ljudoždera“, već samo malih ajkula koje se hrane po dnu.

Glavne prepreke bile su niska temperatura (u proseku 10‒13 stepeni Celzijusa), jake struje i udaljenost do obale (najmanje 1,25 kilometra).

Pre otvaranja federalne institucije 1934. godine, jedna tinejdžerka je doplivala do ostrva da dokaže da je to moguće. Fitnes guru Džek Lalan je jednom doplivao do ostrva vukući čamac na vesla, a pre nekoliko godina, dvoje dece od 10 godina je takođe doplivalo do ostrva.

Ako je osoba dobro utrenirana, u dobroj kondiciji, moguće je preživeti hladne vode i brze struje zaliva, smatraju pojedini stručnjaci za bezbednost zatvora.

Međutim, za zatvorenike ‒ koji nisu imali kontrolu nad svojom ishranom, nisu imali dizanje tegova ili fizički trening (osim trbušnjaka i sklekova) i nisu imali znanje o plimi i oseci ‒ šanse za uspeh bile su male.

Zatvorska ustanova Alkatraz zatvorena je 21. marta 1963. godine posle 29 godina rada.

Nije zatvoren zbog nestanka Morisa i Anglinsovih jer je odluka o zatvaranju zatvora doneta mnogo pre nego što su njih trojica nestali.

Alkatraz je zatvoren jer je bio preskup za održavanje.

Procenjeno je da je bilo potrebno tri do pet miliona dolara samo za radove na restauraciji i održavanju kako bi zatvor ostao otvoren. Ta suma nije uključivala dnevne operativne troškove, a Alkatraz je bio gotovo tri puta skuplji za rad od bilo kog drugog federalnog zatvora. Na primer, 1959. godine dnevni troškovi po glavi "stanovnika“ u Alkatrazu bili su 10,10 dolara u poređenju sa 3,00 dolara u zatvoru u Atlanti.

Glavni trošak bio je uzrokovan fizičkom izolacijom ostrva koja je značila da je sve (hrana, zalihe, voda, gorivo...) moralo biti dopremljeno do Alkatraza brodom.

Ostrvo nije imalo izvor pijaće vode pa je skoro milion galona vode moralo biti dopremljeno baržom na ostrvo svake nedelje.

Savezna vlada utvrdila je da je isplativije izgraditi novu instituciju nego držati Alkatraz otvorenim.

Nakon što je zatvor zatvoren, Alkatraz je praktično napušten.

Godine 1972. Kongres je stvorio Nacionalnu rekreativnu zonu "Golden gejt“, a ostrvo Alkatraz uključeno je u novu jedinicu Nacionalne službe parkova.

Ostrvo je otvoreno za javnost u jesen 1973. godine i postalo je jedno od najpopularnijih mesta Službe parkova ‒ više od milion posetilaca iz celog sveta posećuje ostrvo svake godine.

INSPIRACIJA ZA HOLIVUD

Alkatraz je prvobitno bio pomorska odbrambena tvrđava, pre nego što je pretvoren prvo u vojni zatvor, a zatim u savezni zatvor 1930-ih godina, nakon što ga je preuzelo Ministarstvo pravde.

Neki od njegovih najznačajnijih zatvorenika bili su ozloglašeni gangsteri Al Kapone, Miki Koen i Džordž Mitraljez Keli.

Alkatraz je poslužio kao lokacija za snimanje u brojnim filmovima, posebno u "Ptičaru iz Alkatraza“ iz 1962. godine, sa Bertom Lankasterom u glavnoj ulozi, "Bekstvu iz Alkatraza“ iz 1979, sa Klintom Istvudom u glavnoj ulozi, i "Steni“ iz 1996, sa Šonom Konerijem i Nikolasom Kejdžom u glavnim ulogama.

Alkatraz: Hodnicima tišine 61 godinu od POSLEDNJEG ZATVORENIKA (FOTO)