Svet
01.08.2025. 08:43
Svet
05.08.2025. 17:45
Boško Vukčević
U fokusu
Trampove carine jačaju BRIKS
Sjedinjene Američke Države, odnosno nova administracija ove zemlje sa Donaldom Trampom na čelu, u konstantnom su strahu od zemalja članica BRIKS-a i nastojanja ove organizacije, odnosno njenih članica osnivača Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike, da što je moguće više utiču na smanjenje privilegija koje uživa američki dolar kao rezervno sredstvo plaćanja u međunarodnoj privredi.
Ovo nisu puka nagađanja, već informacije koje su procurile od dobro obaveštenih i visokorangiranih činovnika u Beloj kući.
Ako se uz to uzmu u obzir i najnoviji napadi Trampa i administracije SAD na Brazil i njegovog predsednika Luiza Inasija Lulu da Silvu, jer je ova zemlja početkom jula u Rio de Žaneiru bila domaćin poslednjeg samita zemalja BRIKS-a, onda procurile informacije o strahu koji je prisutan u vladajućim krugovima Sjedinjenih Država deluju potpuno istinito i tačno.
U Vašingtonu, ukazuju procurile informacije, strahuju da će Globalni jug prkositi preteranim privilegijama koje uživa američki dolar kao rezervno sredstvo plaćanja u međunarodnoj privredi. Takođe, svetski mediji izveštavaju da su u administraciji veoma zabrinuti zbog brzog rasta BRIKS-a.
Prema navodima portala "Politiko“, predsednik Tramp se naročito pribojava da bi ova grupacija zemalja mogla da stane na put dominaciji dolara u svetskoj trgovini. Taj proces se još naziva dedolarizacija.
Zbog toga je Tramp žestoko osudio BRIKS i zapretio da će nametnuti carine od 10 odsto svim državama članicama, nazvavši BRIKS najvećom pretnjom na svetu jer pokušava da uništi dolar.
Prema njegovim rečima, ukoliko SAD izgube privilegiju izdavaoca globalne rezervne valute, to bi "predstavljalo gubitak rata, velikog svetskog rata“.
Dodao je da u tom slučaju "Amerika više neće biti ista zemlja“.
Pozivajući se na izvore bliske predsedniku SAD, "Politiko“ navodi da je Tramp ogorčen razmišljanjima unutar BRIKS-a o globalnoj dedolarizaciji. Zato, između ostalog, pokušava da najveću latinoameričku naciju i regionalnu silu, Brazil, kazni za primer, baš kao i njenog predsednika Luiza Inasija Lulu da Silvu, zbog dovođenja u pitanje globalne hegemonije SAD, zbližavanja sa Kinom, dovođenja u pitanje statusa dolara i promovisanja BRIKS-a kao predvodnika multipolarnosti.
Aktuelne pretnje ne samo da otkrivaju pravac spoljne politike SAD pod Trampovom administracijom, već i potvrđuju uticaj inicijative BRIKS-a na međunarodnu scenu.
Nije slučajno što je Tramp označio BRIKS i inicijative grupacije za saradnju kao "antiamerički blok“.
SAD i njihovi stratezi su više puta potkopavali globalnu mirovnu saradnju. Prethodno su kritikovale Kinu, vodeću članicu BRIKS-a, naročito inicijativu Pekinga za najambiciozniji infrastrukturni projekat 21. veka, nazvan "Jedan pojas – jedan put“ ili samo "Pojas i put“.
Sada Trampov napad nije ograničen samo na Kinu, koju SAD smatraju svojim "glavnim konkurentom“, niti samo na Iran, zemlju iz takozvane ose zla.
Na meti široke ofanzive koju sprovodi Tramp jeste svet u razvoju i sve zemlje članice BRIKS-a, kao i one zemlje koje žele da postanu članice ove organizacije ili je podržavaju.
Sa druge strane, članice BRIKS-a ne osporavaju liberalne demokratije koje SAD promovišu niti odbacuju zapadnu kapitalističku paradigmu.
One nastoje da ostvaruju suvereno pravo na multilateralnu saradnju sa partnerima istomišljenicima koji su deo Globalnog juga i suočavaju se sa sličnim izazovima u razvoju.
Svet
30.07.2025. 16:10
TRAMP - SI - PUTIN: Krojači novog svetskog poretka
Sjedinjene Države su i do sada primenjivale jednostrane carinske mere protiv članica BRIKS-a. Ali umesto da time "obuzdaju“ ovu grupaciju, samo su pokazale smanjenje svoje sposobnosti da utiču na proces reforme multilateralnog sistema.
Ono što posebno zabrinjava Trampa jesu podaci i brojke koje pokazuju da zemlje BRIKS-a zahvataju 26,46 odsto kopnene površine Zemlje. Udeo 20 članova i partnera ove organizacije već je 43,93 procenta ukupnog svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), mereno paritetom kupovne moći (PKM). Uz to, u zemljama u sastavu BRIKS-a živi 4,45 milijardi ljudi ili 55,61 odsto svetske populacije.
Ukupni BDP po PKM-u u BRIKS-u već dostiže 77 biliona dolara. BRIKS čini više od 20 odsto svetske trgovine, a prosečna stopa rasta privreda članica je 4,4 odsto godišnje, dvostruko veća nego u Grupi 7, koju čine najznačajnije ekonomije takozvanog zapadnog sveta. Procenjuje se da je ukupna finansijska imovina zemalja BRIKS-a dostigla 60 biliona dolara.
Na poslovnom forumu BRIKS-a u Riju, domaćin samita, brazilski predsednik Lula, poručio je da zemlje ove grupacije poseduju 84 odsto svetskih rezervi sve traženijih retkih zemnih metala; 65 odsto mangana i 63 odsto grafita.
"U okviru grupe treba povećati preradu strateških resursa“, poručio je Lula u Riju.
Interesantno je da su od samita BRIKS-a 2023. u Johanesburgu u Južnoj Africi nove članice ove organizacije postale Egipat, Etiopija, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE). Početkom ove godine im se pridružila i mnogoljudna Indonezija, dok Saudijska Arabija ima status "pozvane zemlje“. BRIKS je, takođe, uveo i instituciju zemlje partnera, a taj status imaju Belorusija, Bolivija, Kuba, Kazahstan, Malezija, Nigerija, Tajland, Uganda, Uzbekistan i Vijetnam.
U okviru BRIKS-a deluje i sve agilnija Nova razvojna banka (NRB) u kojoj su, pored prvobitnih pet država, i Bangladeš, UAE i Egipat. Nova razvojna banka objavila je da su joj se pridružili Alžir i Uzbekistan, Kolumbija namerava da to učini tokom ove godine, a takvu mogućnost razmatra i Urugvaj.
Sve to je formalno znak širenja NRB-a, ali i signal da BRIKS nastoji da poveća svoj uticaj finansijskim delovanjem. Ideje multilateralizma, socijalnog razvoja i antimilitarizma odavno su prešle granice BRIKS-a, čak i Globalnog juga, postavši težnja ljudi širom sveta.
Biznis
29.07.2025. 14:45
Koliko će Trampove carine pogoditi američke fabrike i povećati im troškove?
Uostalom, BRIKS nije prvi pokušaj globalne većine za pravedniji svet. U govorima na samitu u Riju nekoliko lidera zemalja Globalnog juga naglasilo je kako veruje da BRIKS sledi stope antikolonijalne Bandunške konferencije 1955. u Indoneziji i Pokreta nesvrstanih, čiji je prvi samit održan u Beogradu 1961. godine.
Međutim, stručnjaci kažu da za sada ne postoje formalni uslovi za uvođenje zajedničke valute BRIKS-a, što je, kako je na početku rečeno, jedan od najvećih Trampovih strahova.
Prepreke za tako nešto su sistem petrodolara (bilo koji kupac nafte od Saudijske Arabije mora da plaća u američkim dolarima), kao i različiti nivoi duga članica BRIKS-a i njihovo nesaglasje. Ali u uslovima kontinuirane razgradnje dolarskog modela i ukoliko SAD nastave da uništavaju globalne lance, alternativa dolaru neće nastati sporazumom, već kao prisilna mera.
Na ruševinama stare finansijske arhitekture može biti stvorena improvizovana valuta BRIKS-a, učvršćujući tako novu realnost. Prema projekcijama, do 2035. čovečanstvo će iz globalne ekonomije preći u regionalnu, sa fleksibilnom, promenljivom konfiguracijom valuta. Shodno tome, proračuni između zemalja unutar BRIKS-a su već u nacionalnim valutama i isključivo u elektronskom obliku.
S druge strane, eventualna diskusija o jedinstvenoj valuti BRIKS-a mogla bi izazvati otpor zemalja u vezi s dolarom. Zato su članice BRIKS-a izabrale pragmatičan i oprezan put – razvoj nacionalnih finansijskih sistema i međusobnih obračunavanja, bez stvaranja alternativne novčane jedinice.
U međuvremenu, Blumbergov indeks dolara pao je za 8,5 odsto tokom prvih šest meseci 2025. godine, što je rekord još od osamdesetih godina prošlog veka.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da slabljenje dolara i dedolarizacija nisu ista stvar: pad vrednosti američke valute još nije sistemski kolaps. Za sada dolar ostaje neophodan u poravnanju, deviznim rezervama i trgovini.
Međutim, politički i finansijski rizici unutar SAD stvaraju kumulativni efekat nepoverenja. Od povratka Trampa u Belu kuću indeks dolara opao je za gotovo devet odsto, a strano učešće na tržištu obveznica američkog trezora spustilo se na 32,9 odsto.
Biznis
01.08.2025. 15:07
Gubici na evropskim berzama rastu posle Trampove objave o carinama
U međuvremenu, Azija, motor svetske privrede, kreće se svojim putem: članice ASEAN-a (Udruženje zemalja Jugoistočne Azije) i BRIKS-a povećavaju finansijske sporazume u različitim valutama i štite se od rizika u vezi sa fluktuacijama kursa dolara. Promena paradigme dešava se neprimetno, ali dosledno. Uopšte, centralne banke u svetu preispituju strukturu svojih rezervi: usred pada poverenja u američki dolar raste interesovanje za zlato, evro i kineski renminbi.
Trampova politika zastrašivanja, jednostranosti i vojnog ekspanzionizma neće pomoći u rešavanju složenih problema na koje je usmereno više od stotinu obaveza saradnje koje su potpisale zemlje BRIKS-a u Riju, a kamoli održavanju unipolarnog svetskog poretka sa SAD na čelu. Naprotiv, Trampova praksa mešanja čak i u suverene odluke vlastitih saveznika može oslabiti širinu i dubinu globalnog uticaja zemlje na čijem je čelu.
Komentarišući "sukob“ SAD, Trampa i njegove administracije sa zemljama članicama BRIKS-a, analitičar Marko Matić iz Centra za odgovorne medije za "Ekspres“ kaže da je predsednik Sjedinjenih Američkih Država najavio nedavno da će "uskoro“ uvesti carine od 10 odsto na uvoz iz zemalja članica BRIKS-a.
"Svako ko je u BRIKS-u uskoro će plaćati 10 odsto carine. Ako su članovi BRIKS-a, moraće da plate 10 odsto i neće dugo ostati članovi“, izjavio je američki predsednik, a preneo je Rojters.
Matić podseća da je Tramp takođe rekao i da je BRIKS formiran s ciljem da ugrozi Sjedinjene Države i ulogu američkog dolara kao globalne rezervne valute.
"Trampove najave su iznova u fokus stavile pitanje da li je dominacija dolara u svetskoj privredi ugrožena i da li među zemljama BRIKS-a zaista postoji spremnost za dedolarizaciju u svetskoj trgovini“, ističe Matić.
Dodaje da je, opterećen Trampovim pretnjama trgovinskim ratom sa glavnim američkim partnerima, dolar u poslednjih šest meseci oslabio za osam odsto, mada je u poslednjih mesec dana pokazao trend oporavka i ojačao za dva procenta.
"Dugoročni trend, međutim, govori o relativnoj stabilnosti američke valute, što je jasan pokazatelj da finansijska tržišta ne vide veliku opasnost od najava dedolarizacije koje dolaze od pojedinih članica BRIKS-a. Ovakav trend će dodatno biti ojačan sklapanjem trgovinskog sporazuma između SAD i EU, što će američkoj valuti osigurati vodeću ulogu u međunarodnim plaćanjima“, objašnjava Matić.
Podvlači da je i pored toga Tramp pokazao zabrinutost zbog i dalje nejasnih i neusaglašenih namera članica BRIKS foruma.
"Njegove najave suprotstavljanja BRIKS-u uvođenjem carina vuku sa sobom brojne rizike i moguće negativne posledice kako po samu američku ekonomiju tako i po međunarodni ugled i reputaciju zvaničnog Vašingtona. Jedna od prvih mogućih negativnih posledica uvođenja dodatnih carina za članice BRIKS-a jeste eskalacija trgovinskog rata. Uvođenje carina bi gotovo sigurno izazvalo kontramere – dodatne carine i ograničenja od strane zemalja BRIKS-a, što bi pogoršalo trgovinske odnose između SAD i ključnih tržišta poput Kine i Indije, a posebno bi poremetilo globalne lance snabdevanja. Nije jasno ni to da li bi dodatnim carinama bio prekršen sporazum o tarifama između SAD i Kine, kao ni to da li bi taj sporazum nakon toga i dalje ostao na snazi“, ističe Matić.
Podvlači da međusobno uvođenje carina pojačava inflatorne i cenovne pritiske unutar samih SAD.
"Uprkos Trampovim tvrdnjama da one imaju nulti uticaj na rast cena i inflacije u zemlji, stručnjaci upozoravaju da je američko tržište u značajnoj meri zavisno od uvoza i izvoza, zbog čega se taj uticaj ne može isključiti. Uvođenje carina bi gotovo izvesno uticalo na podizanje cena uvoznih proizvoda, što se prenosi na krajnje potrošače. Mnoge američke firme zavise od uvoza sirovina i delova iz zemalja članica BRIKS-a – povećanje cena pogodilo bi industriju, poljoprivredu i maloprodaju“, objašnjava Matić.
Naglašava i da bi otvaranje trgovinskog rata sa većim brojem zemalja istovremeno dovelo do trgovinske izolacije SAD i slabljenja dolara, o čemu svedoči i pad vrednosti američke valute u prethodnih šest meseci.
"S druge strane, ove mere bi svakako mogle da imaju i neke pozitivne odjeke i efekte. Nema sumnje da bi ispunjavanje pretnje o carinama prema BRIKS zemljama američkom lideru donelo kratkoročnu političku korist pošto bi Tramp ovim potezom zadovoljio svoju populističku bazu, promovišući se kao borac za ’Ameriku na prvom mestu’. To bi mu moglo doneti političke poene koji su mu preko potrebni uoči izbora za Kongres koji će se održati za nešto više od godinu dana“, smatra Matić.
Kaže i da se, uprkos brojnim nepoznanicama nove Trampove carinske jednačine, sa sigurnošću može zaključiti da bi uvođenje dodatnih carina od 10 odsto za zemlje BRIKS-a negativno uticalo na globalnu trgovinu i doveo do novih geopolitičkih tenzija.
"Pritisak SAD testirao bi čvrstinu jedinstva zemalja BRIKS-a što bi moglo da rezultira ili jačanjem njihove unutrašnje kohezije ili izbijanjem u prvi plan njihovih razlika“, zaključio je Matić.
Svet
31.07.2025. 15:40
Trampov rejting pao na NAJNIŽI NIVO u drugom mandatu
Svet
02.08.2025. 20:15
"Potpuno smo spremni za nuklearni rat sa Rusijom"
Biznis
19.07.2025. 15:05
Trampove carine mogle bi da ostave 100.000 LJUDI BEZ POSLA
Komentari
