ANALIZA, IVANA MILORADOVIĆ: Dosije Saudijska Arabija, imperija nafte i islama (1)

Sukob predsednika SAD i Kongresa oko zakona kojim se omogućava žrtvama 11. septembra 2001. da tuže Saudijsku Arabiju otvorio je i veliku krizu u odnosima ova dva velika, dugogodišnja partnera u svetskoj politici i biznisu 

Sve je počelo 1744. godine. Tada mladi imam ibn Abd al Vahab potražio je utočište kod moćnog arapskog plemenskog vođe Muhameda bin Sauda. Al Vahab je u to vreme propovedao povratak islama korenima iz VII veka kada je Arabijskim poluostrvom hodao sam prorok Muhamed.

Mladi imam tražio je povratak "pravovernim precima" ili salafu. Tako je rođena pustinjska tvrda varijanta salafizma - vehabizam - izolovan i ksenofobičan, kao i nomadska plemena u kojima je cvetao. Pustinjske arabijske noći su hladne i surove. U njima nije bilo mesta za muziku, pesmu i umetnost, kao u dobro utvrđenom Damasku ili Kairu. Karavani i Arabljani na konjima nisu imali vremena ni novca da grade hramove i grobnice kao njihovi bogati rođaci u Bejrutu ili Maloj Aziji.

Teško da bi iko van arabijskih dina ikada čuo za partnerstvo između imama i (sada kraljevske) kuće Sauda, koje traje već skoro tri veka, da nije bilo britansko-francuske kolonijalne dominacije nad Bliskim istokom i Prvog svetskog rata.

"Naftna kompanija S.Arabije" je najvrednija firma na svetu. Procene njenog kapitala kreću se od 1.250 do 10.000 milijardi dolara i kontroliše najveće rezerve nafte na svetu

Naime, Naftnim sporazumom iz San Rema 1920. godine, Sjedinjene Države isključene su iz eksploatacije nafte u tadašnjem regionu Mesopotamije, a današnjem Iraku, Siriji i Jordanu. Vašington, tačnije republikanski sekretar za trgovinu Herbert Huver, odgovorio je politikom "otvorenih vrata" godinu dana kasnije. Tako je kompanija "Naftni standard Kalifornije" ("SoCal") počela svoje operacije u inostranstvu da bi 11 godina kasnije otkrila naftu u Bahreinu. Dok je Adolf Hitler otvarao vrata kabineta nemačkog kancelara 1933. godine, "SoCal" je ušao na tržište Saudijske Arabije. Tri godine kasnije "SoCal" je digao ruke od traganja za naftom po Arabijskoj pustinji i polovinu koncesije prepustio kompaniji "Teksako oil". Godinu dana uoči Drugog svetskog rata trud se isplatio. Prva bušotina je proradila. Uskoro je nastala i "Arabijsko-američka naftna kompanija", mnogo poznatija po skraćenici "Aramko".

Veliki ratovi su prošli i globalna dekolonizacija bila je u punom zamahu kada je saudijski kralj Abdulaziz 1950. godine zapretio nacionalizacijom "Aramkoa". Tako je Rijad došao do polovine kapitala u ovoj kompaniji. Tek tri decenije i nekoliko regionalnih kriza kasnije, saudijska vlada postala je vlasnik i poslednjeg procenta ove kompanije, koja je zadržala skraćenicu, ali je promenila ime u "Naftna kompanija Saudijske Arabije". Danas je to najvrednija firma na svetu.

Na snazi u toj zemlji je Šerijatsko pravo, ali ne u jasnoj pisanoj formi. Presude donose verska sudska veća koristeći Kuran i šaku propisa vlade u Rijadu. "Hjuman rajts voč" beleži da je u prošloj godini izvršeno 158 smrtnih kazni, mahom odsecanjem glava. Šezdeset tri presude odnosile su se na nenasilne prestupe

Procene njenog ukupnog kapitala kreću se od 1.250 do 10.000 milijardi dolara. Kontroliše najveće rezerve sirove nafte na svetu. Dnevno ispumpa 260 milijardi barela crnog zlata. Tu su i 288.400 milijardi standardnih kubnih stopa prirodnog gasa - ponovo najvećih globalnih rezervi. "Aramko" upravlja najvećim naftnim poljima kako na moru (Safanija), tako i na kopnu (Gavar). Zapošljava 55.000 radnika i obezbeđuje prosečan godišnji prihod po glavi stanovnika od više od 53.000 dolara za svakog od oko trideset jednog miliona Saudijaca. Jednom rečju, "Aramko" je od saudijskih pustinjskih nomada napravio globalnu velesilu.

Širenje vehabizma

A šta je sa partnerstvom vehabizma i kraljevske kuće Sauda? Kada je 1964. godine stupio na presto, sada već legendarni saudijski kralj Fajsal preuzeo je i obavezu širenja islama. Iako prozapadni modernizator, kralj Fajsal stao je iza vehabističke operacije u kojoj je za četiri decenije sagrađeno 1.359 džamija, 210 islamskih kulturnih centara, 202 visokoškolske i više od 2.000 osnovnoškolskih ustanova od Vankuvera do Južne Koreje.

Saudijci širenje svoje verzije islama smatraju posebnom obavezom i zbog toga što se na tlu njihove zemlje nalaze, za tu veru, dva od tri najsvetija grada - Meka, rodno mesto proroka Muhameda, gde mu se dogodilo i prvo otkrovenje, i Medina, gde je prorok pronašao utočište bežeći pred ubicama. Dakle, Saudijska Arabija sebe smatra kolevkom islama, a svoje tumačenje te vere vidi kao jedino pravoverno. Na snazi u toj zemlji je Šerijatsko pravo, ali ne u jasnoj pisanoj formi. Presude donose verska sudska veća koristeći Kuran i šaku propisa vlade u Rijadu. "Hjuman rajts voč" beleži da je u prošloj godini izvršeno 158 smrtnih kazni, mahom odsecanjem glava. Šezdeset tri presude odnosile su se na nenasilne prestupe.

Trijumfalni ulazak Homeinija u Teheran odzvonio je najglasnije u Meki, gde je oko pet stotina ljudi zauzelo Veliku džamiju, otvoreno nazivajući saudijsku dinastiju zapadnim marionetama i izdajnicima pravog islama

No, da bismo objasnili stratešku potrebu Saudijske Arabije da širi vehabizam, moramo se za trenutak vratiti u 1979. godinu, kada se ajatolah Homeini iz izgnanstva u Francuskoj trijumfalno vratio u Iran, zbacivši šaha Rezu Pahlavija. Uvođenjem teokratije u Iranu, ajatolah Homeini bacio je nekoliko rukavica u lice Saudijskoj Arabiji. Prvo, zaveo je potpuno versku vladavinu a ne partnerski odnos vladaoca i verskih vođa, kakav postoji u Saudijskoj Arabiji. Time je zaljuljao sam tron kuće Sauda. Drugo, stavio je u globalni prvi plan šiitsku verziju islama, koja je od sunitske, a posebno njenog vehabističkog krila, dalja nego što je to pravoslavlje u odnosu na američke tele-jevanđeliste.

Trijumfalni ulazak Homeinija u Teheran odzvonio je najglasnije u Meki, gde je oko pet stotina ljudi zauzelo Veliku džamiju, otvoreno nazivajući saudijsku dinastiju zapadnim marionetama i izdajnicima pravog islama. Protest je zauzdan tek pošto su kraljevska kuća u Rijadu i vehabijske verske vođe postigle dogovor da se stavi tačka na "neskromno ponašanje u zemlji" i, što je za ovu priču važnije, počne agresivniji izvoz vehabizma iz arabijske pustinje.

Tako je počela i era ratova između šiita i sunita. Prvi oružani sukob poveo je Sadam Husein protiv Irana, a poslednji u nizu - onaj u Jemenu, Saudijska Arabija neuvijeno vodi manje-više sama. U bombardovanju, zvanično hutskih šiitskih milicija, saudijska vojska je od marta prošle godine, prema procenama Ujedinjenih nacija, odnela više od deset hiljada života. Raseljeno je više od dva i po miliona ljudi, a oko 350.000 dece je gladno. Time se nije približila okončanju Hutskog ustanka, koji traje od 2004. godine, ni vraćanju "svog čoveka" Abd Rabua Mansur Hadija na mesto predsednika, ali je uputila snažnu poruku šiitima da se ne smeju razigravati pred saudijskim vratima.

Visoki komesar UN za ljudska prava, jordanski princ Zaid Rad Zeid al Husein, zaključio je da su dve trećine poginulih jemenskih civila i čak 73 odsto stradale dece žrtve saudijskih bombardera. Međutim, nikakve istrage navodnih saudijskih ratnih zločina u Jemenu neće biti. Naime, Slovačka je u ime Evropske unije, a na zahtev Holandije, pokušala da pridobije podršku za pokretanje istrage Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava. No, predlog je blokirala Velika Britanija. "Amnesti internešenel", "Hjuman rajts voč" i ostale vodeće organizacije za zaštitu ljudskih prava prozvale su London da vetom štiti svoje trgovce oružjem. Ističu da je od početka sukoba britanska vlada odobrila prodaju oružja Saudijcima vrednu tri milijarde funti, a da se London nada i udelu u poslovima oko proširenja saudijskih gasovoda.

U postbregzitovskoj Britaniji oko 200 kompanija ima značajne poslovne interese u Saudijskoj Arabiji. Ne zaostaju ni Sjedinjene Američke Države. Prema pisanju uglednog američkog lista Forin polisi (Spoljna politika), 9. avgusta Stejt department odobrio je najnoviju pošiljku naoružanja za Rijad. Reč je mahom o novim tenkovima, koji treba da zamene one koje su uništile hutske milicije.

Administracija Baraka Obame ugovorila je prodaju oružja Saudijcima u vrednosti od 48 milijardi dolara za poslednjih šest godina, što je trostruko više nego što je Rijad potrošio za vreme vladavine Džordža Buša mlađeg

No, tu su i "pametne bombe", vozila za izvlačenje tenkova, municija i rezervni delovi za avione bez kojih bi Saudijska Arabija morala da prizemlji svoju avijaciju. Služba za istraživanje američkog kongresa procenjuje da je od 2010. godine Vašington prodao 110 milijardi dolara vredno naoružanje saudijskoj kraljevini. Istraga agencije Rojters pokazuje da je administracija Baraka Obame ugovorila prodaju oružja u vrednosti od 48 milijardi dolara za poslednjih šest godina, što je trostruko više nego što je Rijad potrošio za vreme vladavine Džordža Buša mlađeg. Time je Obama, koji kritikuje Saudijsku Arabiju više od bilo koga, prodao toj državi više oružja od svih njegovih prethodnika.

No, moramo da se zapitamo kako i kada je Saudijska Arabija odlučila da postane aktivni vojni igrač na Bliskom istoku? Da bismo odgovorili na to, možda najsloženije od svih pitanja, moramo ponovo da se vratimo u prošlost, tačnije ponovo u, za Saudijce sudbinsku 1979. godinu. Vratimo se u decembar te godine, kada je Sovjetski Savez izvršio invaziju na Avganistan. Pretnji šiitskog islama tako se pridružila nova pošast za saudijsko viđenje sveta - komunizam. U borbi protiv obe pošasti, isprepletene tesnim ekonomskim vezama između Teherana i Moskve, Saudijska Arabija imala je jakog saveznika - američkog predsednika, koji je Sovjetski Savez javno nazvao "carstvom zla" i koji je iz višedecenijskog Hladnog rata izašao kao pobednik - Ronalda Regana. Iz tog savezništva rođeni su mudžahedini.

Mudžahedini u Ovalnoj sobi

Za sunite širom sveta, oni su dizajnirani kao sveti islamski ratnici u borbi protiv bezbožnika. Ne treba zaboraviti da je zagovaranje ateizma i danas težak prestup u Saudijskoj Arabiji koji se plaća glavom. Od 1986. do 1992. godine Sjedinjene Države potrošile su 50 miliona dolara samo na "projekat džihadske pismenosti". Da se pozovem na studiju Dane Burde sa Njujorškog univerziteta, prvaci u paštunskim sredinama učili su tada prva slova uz sledeće rečenice: "Moj brat je mudžahid. Avganistanski muslimani su mudžahedini. I ja sa njima vodim džihad. Voditi džihad protiv nevernika naša je dužnost." I dok su đaci sricali u klupama, Ronald Regan se u Ovalnom kabinetu slikao sa avganistanskim "borcima za slobodu" sa turbanima, dugim čakširama, kaftanima i bradama. Dakle, sa talibanima, reći ćete.

Mogli bismo da se složimo da je tako iz današnje perspektive jer, što bi rekla engleska poslovica, "za jednog je neko terorista, a za drugog borac za slobodu". Među tim borcima našao se na samom početku i dvadesetdvogodišnji Saudijac Osama bin Laden. Koristeći brojne veze svog oca i milijardera Mohameda bin Avada bin Ladena, Osama je regrutovao mudžahedine i usmeravao oružje i novac ka Avganistanu. Popularnost mu je eksponencijalno rasla u arapskom svetu.

Godine 1988. osnovao je Al Kaidu ili Osnovu - Fundament. Da li zbog straha od potencijalne saudijske verzije prevrata u Iranu sa Osamom kao saudijskim Homeinijem ili nečeg drugog, kuća Sauda proterala ga je sa rodne grude četiri godine kasnije. Bin Laden će svoj štab potom premestiti u Sudan i nepovratno radikalizovati taj deo muslimanske Afrike. Još četiri godine i Bin Laden će, po povratku u Avganistan, objaviti rat Sjedinjenim Američkim Državama, još dve i odjeknuće Al Kaidine bombe u američkim ambasadama u Keniji i Tanzaniji. I najzad, 11. septembra 2001. godine u simultanoj otmici četiri putnička aviona Al Kaidi će uspeti ono što nijednoj terorističkoj organizaciji nije - da istovremeno udari na Pentagon - američki vojni epicentar, i Svetski trgovinski centar - simbol američke finansijske (nad)moći. Od 19 otmičara 15 su bili državljani Saudijske Arabije. Borci za slobodu nepovratno su postali teroristi. Saudijska Arabija požurila je da se distancira od svojih "otpadnika", ali ni kuća Sauda ni Sjedinjene Države posle Bin Ladenovog udara na Kule bliznakinje nikada više neće biti isti.

Nastavlja se...document.currentScript.parentNode.insertBefore(s, document.currentScript);