Svet
31.08.2017. 13:09
Ivana Miloradović

ANALIZA, MILORADOVIĆ: Nečastivi u MMF-u

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.net

Međunarodni monetarni fond svakako je jedna od najmoćnijih organizacija na svetu. Zato ne čudi što spolja deluje monolitno, neprobojno i večno kao egipatska piramida. Međutim, unutrašnja struktura MMF-a pre podseća na mravinjak nego na mauzolej. A trik je u tome da mravi ne potiču od iste matice. Razlike među stavovima unutar ove organizacije retko procure u javnost. Međutim, ovih dana naslovne strane finansijskih podlistaka širom sveta pune (objavljeni?!) rezultati Nezavisne kancelarije za procene. Nije reč o spoljnim, već o unutrašnjim revizorima, koji ne odgovaraju nikome osim upravnom odboru izvršnih direktora. Kada se desetine strana ovog neuobičajeno oštro sročenog dokumenta svedu na svoju suštinu, zaključak je da je MMF katastrofalno podbacio u oceni ekonomskih potencijala nekih članica evrozone, a zatim, kada je svetska ekonomska kriza uzela maha, prekršio sopstvena pravila, i to ne jednom, pozajmivši Grčkoj, Portugaliji i Irskoj preko 2000 procenata više od dozvoljenih kvota. Na njih je između 2011. i 2014. godine otišlo odsamdeset odsto svih zajmova MMF-a. U tekstu se kao glavni razlog za ove neuobičajene poteze, povučene van uobičajenih procedura i bez svih potrebnih dokumenata, navodi nastojanje MMF-a da po svaku cenu spase evropsku monetarnu uniju i severnoevropske banke. Dakle, izveštaj dokazuje ono što su Grci oduvek i tvrdili - njihovi građani poneli su teret grešaka cele evrozone ili, kako je to slikovito opisao bivši ministar finansija Janis Varufakis, podvrgnuti su fiskalnoj torturi davljenjem vodom ležeći na dasci (što je aluzija na omiljenu američku metodu mučenja džihadista).

Novi vetrovi u MMF-u
Zašto se ovakav izveštaj pojavljuje, i to baš sada? Odgovor se sam nameće kada uporedite zajmove MMF-a zemljama Evropske unije i ostatku sveta. Najveće tranše zajmova van Evrope dobile su Južna Koreja, Turska i Argentina. Ukupan novac pozajmljen tim zemljama manji je od onoga što je dobila samo Grčka. Još važnije, Argentina, poslednja korisnica zajma MMF-a, ubrala ga je još 2000. godine. Zato se mravinjak uzburkao. Neevropskim zvaničnicima MMF-a izgleda da je dosta da se lavovski deo novca kanališe prema evropskoj monetarnoj uniji i evru, za koji mnogi od njih tvrde da od početka stoji na labavim, slabašnim i fiskalno loše dizajniranim nožicama.
U duhu novih vetrova, koji duvaju hodnicima sedišta MMF-a u Vašingtonu, treba shvatiti i najnoviji savet šefa Odeljenja za Evropu Reze Mogadama. Ovaj Britanac iranskog porekla ima sluha za potrebe neevropskih zemalja, ali i za bregzitovsku strategiju svoje nove domovine. On poručuje Briselu i Frankfurtu da pojednostave fiskalna pravila i koncentrišu se na smanjenje duga, ali tako da štednja ne ugrozi privredni rast kao do sada. Mogadam je na polaznu tačku vratio pravilo koje retko ko više i preispituje. Naime, da bi neka država postala članica Evropske monetarne unije, njen deficit ne sme da pređe tri procenta bruto nacionalnog proizvoda.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net
Najveće tranše zajmova MMF-a van Evrope dobile su Južna Koreja, Turska i Argentina. Ukupan novac pozajmljen tim zemljama manji je od onoga što je dobila Grčka

Međutim, podseća ovaj stručnjak MMF-a, to pravilo potiče iz devedesetih godina prošlog veka i zasniva se na predviđanju privrednog rasta od čak pet odsto. Takve rezultate ne mogu da sanjaju ni najuspešnije zemlje evrozone. Zato se posao većine vlada svodi na vađenje dužničkih fleka. Time ekonomska jedra gube svaki vetar. Nije slučajno što se Reza Mogadam oglašava baš u trenutku kada je predsedavanje Evropskom unijom preuzela Italija, čiji dug iznosi oko 133 procenata BNP-a. Rim se odavno zalaže za veću ekonomsku fleksibilnost. Međutim, mnogo jača Francuska, kojoj je rok za smanjenje deficita produžen za dodatne dve godine, nije uspela da ga spusti na dozvoljenu meru i pored svih bolnih reformi. Zato u evrozoni vlada potpuna skepsa prema obećanjima članica. Posle dve godine recesije, italijanski premijer Renci ipak tvrdi da će u oktobru Rim predložiti Evropskom savetu „niz mera koje će dati podstreka zemljama koje prolaze kroz odlučne reforme". Evropski komesar za ekonomiju i fiskalna pitanja Oli Ren priznaje da prostora za pojednostavljenje pravila ima. Mogadam Evropljanima daje još jedan važan savet: ojačajte mehanizam kažnjavanja fiskalnih prestupnika. Teoretski, EU takav sistem ima, ali ga nikada nije primenila. Štaviše, ako ste moćni kao Nemačka ili Francuska, koje su 2003. godine takođe prekršile evropska budžetska pravila, onda možete i nešto drugo - možete da pravila prilagodite svojim potrebama.

Cilj Kine je Nemačka
A šta je sa onim nemoćnima poput Grčke? Stara je izreka da „svi putevi vode u Rim". Za članice Evropske unije, oni bi trebalo da vode u Brisel. Međutim, Grčka se trenutno nalazi na Putu svile. Luka Pirej iz ugla Pekinga treba da postane glava kineskog ekonomskog zmaja u okviru strateškog kineskog projekta „Jedan pojas, jedan put". Ganc nova oprema će do kraja godine ovu drevnu luku pretvoriti u prizor iz filmova naučne fantastike. Protivnici kineskog ulaganja u Grčku ističu da nijedan šraf nije proizveden u pojasu Jonskog i Egejskog mora, a da je hiljadu novih radnika primljeno samo na određeno vreme uz znatno manja primanja. Kineski konglomerat „Kosko" kontroliše dve trećine kapitala Pireja. Dok se Brisel mršti, šef komiteta za spoljnu politiku i odbranu grčkog parlamenta Kostas Duzinas uzvraća da „dok se Evropljani ponašaju kao srednjovekovne pijavice, Kina donosi novac". Kineske banke kupovale su visokotoksične grčke državne obveznice kada niko nije hteo da ih pipne. Za Kinu, Pirej je kapija prema Srednjoj Evropi, gde su joj glavni partneri Mađarska i Poljska. Međutim, krajnji cilj je Nemačka, u koju je Kina samo u prošloj godini uložila dvanaest milijardi evra. Zato ne čudi što je Angela Merkel, kojoj se na jesen predviđa četvrti uzastopni mandat u fotelji nemačkog kancelara, tokom leta usvojila niz fiskalnih mera koje treba da zaštite strateške nemačke firme od stranog preuzimanja. Za to vreme Guo Guangčang, poznat i kao kineski Voren Bafet, pretvara napušteni aerodrom nadomak Atine u odmaralište za najbogatije površine tri kneževine Monako. Projekat Heleikon samo je deo kineske strategije da u Grčku na odmor u narednih pet godina pošalje milion i po turista. Zato se nemojte čuditi ako vas, umesto sa „kalimera", Grci dočekaju rečima „nji haj".

Ako se Evropljani ne budu dogovorili, svanuće dan kada će Evropska centralna banka biti samo jedna zgrada na kineskom Putu svile, koji se u međuvremenu širi i asfaltira

Kineski Maršalov plan
Grčka je prošle godine uz Mađarsku blokirala rezoluciju Evropske unije o osudi kineskih vojnih dejstava u Južnokineskom moru. Ove godine je stavila veto na evropsku deklaraciju kojom se Kina optuživala za kršenje ljudskih prava. Brisel kinesku politiku u Evropi, ako ne zvanično, a ono nezvanično smatra neokolonijalizmom. Međutim, Amerikanci su prvi shvatili da Kina ubira plodove sopstvenog Maršalovog plana za spas malih evropskih ekonomija. Ovoga leta uspeli su da brže od Kineza kupe vodeće grčko osiguravajuće društvo. I dok se velike sile svađaju, Grci trljaju ruke posle mnogo vremena. Premijer Cipras planira da iskoristi septembarski Međunarodni sajam u Solunu za nove investicije. Za to vreme, nemački ministar finansija Volfgang Šojble poručuje Grcima da treba „da mu dignu spomenik" jer, kako tvrdi, bez pritisaka koje je Berlin izvršio ne bi bilo ni potrebnih reformi.
A da su reforme neophodne, slažu se svi. Šojble namerava da ostalim članicama EU predloži stvaranje Evropskog monetarnog fonda sa oštrim pravilima. Francuski predsednik Makron, umesto toga, želi zajednički evropski budžet za vađenje država članica zapalih u ekonomsku bulu. Rim traži veću fleksibilnost. Uz sva ova previranja, bliže se i izbori za prvog čoveka Evropske centralne banke. Rimljanin Mario Dragi ostaje u Frankfurtu još dve godine, ali se već šuška o mogućim naslednicima. Većina u evrozoni nije za Nemca na kormilu glavne banka jer se pribojava još veće moći Berlina. Francuz je bio guverner pre Dragija te je prerano da kandidat potekne iz te zemlje, pogotovo što MMF predvodi Francuskinja Kristin Lagard. Španija stidljivo ukazuje na sopstveni privredni oporavak, te se može očekivati da Madrid izađe sa svojim takmacem. Ako se Evropljani ne budu dogovorili, svanuće dan kada će Evropska centralna banka biti samo jedna zgrada na kineskom Putu svile, koji se u međuvremenu širi i asfaltira...

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
29°C
21.05.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve