ANALIZA, MILORADOVIĆ: Papa protiv Boga novca

Vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve postao je najpopularnija osoba na svetu sa 53 odsto globalne podrške. Dakle, rimski papa je, možda prvi put u istoriji, ako ne vrhovni duhovni, a ono vrhovni moralni autoritet

Decentralizacija poslednje apsolutističke monarhije na svetu je počela. Devetorka papskih savetnika ne žuri. O svakoj smeni se dugo razmišlja jer ambicija pape Franje je da reforma Vatikana, prva od 15. veka, treba da bude trajna, sveobuhvatna i, što je najvažnije, nepovratna

U utorak se rimokatolička Francuska opraštala od sveštenika Žaka Amela koga su, usred mise, u ime Islamske države zaklala dvojica tinejdžera. U zemlji čije postkolonijalne rane alžirskog rata i dalje krvare, sestra ubijenog sveštenika podsetila je da je njen brat baš u tom vojnom sukobu odbio oficirski čin kako ne bi bio u poziciji da odlučuje o nečijem životu i smrti. "Naučimo da živimo zajedno. Budimo radnici i zanatlije mira, svako na svoj način", govorio je otac Amel. Njegova smrt u tom kontekstu predstavlja vrhunsku božansku ironiju. Navela je francusku vladu da zatvori 20 džamija i ozbiljno preispita njihov način finansiranja. Palata Matinjon želi da veže ruke Saudijskoj Arabiji i njenom novcu. Za to, iznenađujuće, uživa podršku dobrog dela muslimana kod kuće.

A šta o svemu tome misli vrhovni poglavar rimokatolika? Papa Franja je, dok je Francuska preživljavala još jedan terorizmom izazvan nacionalni potres u poslednjih godinu dana, boravio u Poljskoj, epicentru najvećeg pogroma moderne istorije. Za razliku od svog prethodnika Benedikta, poseta ovog pontifa Aušvicu bila je tiha i skoro privatna, ali duhovno neuporedivo upečatljivija. Papa Franja ima nepogrešivi osećaj za trenutke kada reči postaju smetnja, te je u Aušvicu, kao pre toga pred zidom koji deli Vitlejem i Jerusalim tihovao u molitvi. Zatim je, ponovo za razliku od svog prethodnika, akcenat emotivnih susreta stavio na Jevreje, preživele Holokausta. Poljubio je svakog od njih, dao prednost rabinu u molitvi, a tek onda se posvetio poljskim rimokatolicima koji su, štitivši progonjene komšije, među Jevrejima stekli status pravednika.

Da je papa Franja istinski ekumenista retko ko više i pokušava da dovede u pitanje. Jula 2014. godine izvinio se pentakostalcima rečima: "Molim vas za oproštaj zbog onih koji, nazivajući sebe katolicima, nisu razumeli da smo braća." Dve godine kasnije se sa svojim prijateljem sveštenikom Đovanijem Treatinom i drugim protestantskim klerom pred sedam hiljada ljudi molio u buenosairskom luna-parku, nekada poprištu boks mečeva. Imao je vremena i za teksaske tele-evenđeliste Keneta Koplanda i Džejmsa Robinsa, sa kojima je čak podelio i prvi papski "haj-fajv". Tokom više nego istorijskog sastanka sa patrijarhom moskovskim i cele Rusije Kirilom na Kubi, papa Franja je akcenat stavio na "prvi milenijum zajedničke duhovne tradicije", dakle na davno prošlo vreme pre raskola crkava 1054. godine. Okosnica papinih razgovora sa patrijarhom Kirilom, kao i sa, za pravoslavne "prvim među jednakima", vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom (inače prvim, koji je od Velike šizme prisustvovao papskoj inauguraciji u Rimu) jeste stradanje hrišćana na Bliskom istoku od Iraka do Egipta. "U nekim zemljama hrišćane ubijaju zato što nose krst ili imaju Bibliju i pre nego što ih ubiju ne pitaju da li su anglikanci, luterani, rimokatolici ili pravoslavni. Za ubice hrišćana svi smo ujedinjeni u krvi, iako nismo uspeli da preduzmemo neophodne korake ka međusobnom jedinstvu jer za to još možda nije vreme", pragmatičan je papa. Zato ga sledeće godine očekuju u švedskom gradu Lundu na proslavi pola milenijuma protestantske reformacije. Za njega će to biti izgradnja još jednog duhovnog mosta kao što je to bio slučaj i kada je prešao most na Tibru da bi prisustvovao službi u najvećoj rimskog sinagogi. Tada je podsetio da je još od Drugog vatikanskog koncila jevrejski narod "sveti koren, koji je izrodio Isusa", ali i dodao da "zbog zajedničkih korena, pravi hrišćanin nikada ne može biti antisemita". Ovakvo ponašanje rimskog pontifa navelo je inače veoma skeptičnog vrhovnog rabina Rima doktora Rikarda di Senjija da papu Franju hvali na sva usta.

Kao bomba je odjeknula papina izjava da "islam nije inspiracija za terorizam", već da je to svetska ekonomija, koja "obožava boga novca i marginalizovane gura u nasilje". "To je osnovni terorizam, usmeren protiv celog čovečanstva"

No, ovakvo ponašanje dovelo je i do toga da vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve postane najpopularnija osoba na svetu sa 53 odsto globalne podrške. Dakle, rimski papa je, možda prvi put u istoriji, ako ne vrhovni duhovni, a ono vrhovni moralni autoritet. I zato na dan kada je Francuska sahranjivala žrtvu islamskih terorista, kao bomba je odjeknula papina izjava da "islam nije inspiracija za terorizam", već da je to svetska ekonomija, koja "obožava boga novca i marginalizovane gura u nasilje". "To je osnovni terorizam, usmeren protiv celog čovečanstva", zaključuje rimski pontif. I u ovoj rečenici treba tražiti istinski razlog za papin ekumenizam. Njegov vrhovni neprijatelj je bog novca, a prirodni saveznici su mu svi, ama baš svi, iz duhovne sfere, ma ko oni bili. Dakle, Bergoljov kopernikanski obrt u odnosu na ranije pape je u tome što on sebe ne želi da postavi u centar hrišćanstva, već želi da okupi sve duhovne snage u borbi protiv kulture materijalizma i konzumerizma. "Vodi se rat za novac. Za prirodne resurse. Za dominaciju nad narodima. Možda neki misle da govorim o verskom ratu. Ne. Sve vere žele mir. Neki drugi žele rat", poručio je papa mladima u Poljskoj, koji su sa njim proslavljali rimokatolički Dan mladosti.

Nije slučajno što je papa za ove reči izabrao baš Poljsku, možda najkonzervativniju evropsku zemlju, koja se uz Mađarsku najviše opire imigraciji sa Bliskog istoka. Papa, koji je nedavno sa grčkog ostrva Lezbos u Vatikan doveo tri sirijske porodice o kojima sam brine, zna gde leži epicentar otpora njegovoj viziji rimokatoličanstva. Leži u Evropi, pogotovo srednjoj, koju je pre dve godine pred parlamentom u Strazburu papa Franja nazvao "bakom koja više nije ni plodna ni živahna". "Sledstveno, velike ideje koje su nekada inspirisale Evropu izgleda da su izgubile privlačnost, te su ih zamenile birokratske tehnikalije njenih institucija", rekao je papa bez dlake na jeziku. Tada se ćerka protestantskog pastora Angela Merkel jako naljutila na papu Franju, te ga je čak nazvala telefonom da mu to saopšti. No, godinu dana kasnije je kancelarka širom otvorila vrata izbeglicama sa Bliskog istoka za šta će možda sledeće godine platiti političku cenu. Papine reči ipak nisu pale na gluve uši.

Da papa Franjina borba protiv boga novca nije samo retorička, pokazuje i njegov uspeh u reformi Vatikanske banke. Do njegovog useljenja u Vatikan, obračun sa najtajnijom finansijskom institucijom na svetu pokušao je samo papa Jovan Pavle Prvi, ali ga je u realizaciji radikalnih reformi sprečila smrt posle samo 33 dana na Svetoj stolici. Papa Franja je na mesto svog ministra za ekonomiju postavio australijskog kardinala Džordža Pela. Tako je on, ali i ceo svet, saznao koliko je Vatikanska banka bila daleko od svog zvaničnog naziva - Institut za verska dela. Novu upravu su dočekale hiljade računa, čije je postojanje nemoguće objasniti. Ogromne transakcije novca u kešu vršene su bez ikakvih mehanizama protiv pranja novca. Ukratko, Vatikanska banka bila je u najmanju ruku utočište od poreskih organa, a često i paravan za kriminalce. Kardinal Pel danas tvrdi da je vreme najgore korupcije prošlost. Ugašeno je čak 4.800 računa, a po prvi put je postignut dogovor sa italijanskim revizorima o kontroli njenog rada. Manival, agencija za borbu protiv pranja novca Saveta Evrope, okvirno je zadovoljna reformom božjeg bankarstva, mada ističe da tužioci države Vatikan moraju tek da povedu istrage protiv odgovornih. Rim nije izgrađen za dan, pa se takav korak ne može očekivati preko noći, odgovaraju obožavaoci papa Franjinih metoda reforme Kurije.

Štaviše, (sve)moćna Kancelarija za doktrinu i veru (nekada poznatija pod imenom Sveta inkvizicija), kojom je decenijama rukovodio kardinal Racinger, nije izdala ni jedan jedini dokument otkako je kardinal Bergoljo seo u Svetu stolicu. Nekada se štamparija te kancelarije nije gasila. Sada papa sam bira teologe, koji će objasniti njegove poslanice. Inkviziciji su slomljena krila.

A kada smo već kod rimske Kurije, svi će se složiti da je njena reforma preduslov za ostvarenje Bergoljijanske vizije rimokatoličanstva. Suprotno uvreženom mišljenju, rimska Kurija broji "tek" pet hiljada sveštenika. Okupljeni su u tridesetak odeljenja. Papa Franja do sada nije dirao šefove čak 22 odeljenja. Dakle, ništa od reforme, požuriće da zaključe mnogi. No, treba se koncentrisati na odeljenja u kojima su se smene desile. Njih je sedam. Čak pet novoimenovanih šefova su italijanski kardinali sa dugim stažom u vatikanskoj diplomatiji. Svi su umerenjaci, koji su seli u fotelje konzervativaca. I time je, bez da je smenio sve favorite pape Benedikta, koji je imenovanja iz senke vršio i za vreme svog prethodnika Jovana Pavla Drugog, papa Franja poslao poruku da je vreme za šira shvatanja. Iza novih postavljenja stoji Savet kardinala - devetočlano telo, koje je ustoličio papa Franja sa jednim ciljem - da ga savetuju u reformi Kurije. Već sam izbor moćne devetorke ukazuje da je papin plan decentralizacija crkve. Po dvojica papskih savetnika su iz Južne Amerike i Indije. Po jedan je iz Afrike, Severne Amerike i Australije. Evropljani su samo biskup grada Albana Semeraro i nadbiskup Minhena i Frajzinga Marks, inače po liberalnim shvatanjima sušta suprotnost papi Benediktu. Štaviše, (sve)moćna Kancelarija za doktrinu i veru (nekada poznatija pod imenom Sveta inkvizicija), kojom je decenijama rukovodio kardinal Racinger, nije izdala ni jedan jedini dokument otkako je kardinal Bergoljo seo u Svetu stolicu. Nekada se štamparija te kancelarije nije gasila. Sada papa sam bira teologe, koji će objasniti njegove poslanice. Inkviziciji su slomljena krila. Nagoveštaj novog vremena u Vatikanu je i smena nadbiskupa Nikole Eterovića sa čela Kancelarije biskupskog Sinoda. Njegov zamenik, italijanski kardinal Lorenzo Baldiseri, treba da se lati ogromnog posla davanja većih ovlašćenja biskupijama širom sveta. Decentralizacija poslednje apsolutističke monarhije na svetu je počela. Devetorka papskih savetnika ne žuri. O svakoj smeni se dugo razmišlja jer ambicija pape Franje je da reforma Vatikana, prva od 15. veka, treba da bude trajna, sveobuhvatna i, što je najvažnije, nepovratna. A što je brzo, to je i kuso.

Za sada, taktika je da se moćnici "starog vatikanskog režima" razvlašćuju. O tome svedoče i papske odluke o proglašenju rimokatoličkih svetaca. Tako je proces proglašenja kardinala Alojzija Stepinca vraćen na početnu tačku sazivanjem hrvatsko-srpske komisije, koja treba da utvrdi njegovu istinsku ulogu u zločinima ustaša Ante Pavelića. S druge strane, u maju prošle godine papa Franja proglasio je blaženim elsalvadorskog nadbiskupa Oskara Romera. Oštri kritičar društvene nepravde i političke represije južnoameričkih desničarskih režima ubijen je tokom mise 1980. godine. Pripadao je Teologiji slobode, odgovoru južnoameričkog rimokatoličkog sveštenstva na desničarsku represiju i uspon levice šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka na tom kontinentu. Teologija slobode zalagala se za crkvu siromašnih. U tome je ličila na komuniste, ali im bila i veliki rival. Poljak Jovan Pavle Drugi prepoznao je samo ovo prvo i proglasio ih za jeretike. Argentinac Franja prepoznaje ono drugo kao deo svog nastojanja da okupi sve duhovne snage u borbi protiv boga novca. Posle tri godine u Vatikanu je jasno da ga od te borbe samo smrt može odvratiti, a ona, barem prema do sada pokazanoj energiji pape Franje, nije blizu.}