Nuklearne snage
Atomski s juga
Severna Koreja planira da unapredi svoje nuklearne snage kako bi odvratila Sjedinjene Američke Države i zaštitila svoje državne interese i suverenitet, saopštili su iz Ministarstva spoljnih poslova ove zemlje.
Saopštenje je izdato samo nekoliko dana nakon što su SAD i Južna Koreja održale sastanak Nuklearne savetodavne grupe i izvele lažnu nuklearnu vežbu u kojoj je simuliran napad na severne komšije, prenela je KNCA, Centralna severnokorejska novinska agencija.
Istaknuto je da Pjongjang najoštrije osuđuje ovakve akcije “neprijateljskih snaga“ u kojima se simulira i vežba direktan nuklearni napad na jednu suverenu državu.
“Ozbiljno smo zabrinuti zbog ovog nepromišljenog ponašanja koje narušava stratešku stabilnost u regionu i povećava mogućnost nuklearnog sukoba“, podvukli su u saopštenju iz severnokorejskog Ministarstva inostranih poslova.
Naglasili su i da su SAD destabilizujući faktor na Korejskom poluostrvu.
“Značajan razlog za pogoršanje bezbednosne situacije na Korejskom poluostrvu i u regionu danas su upravo SAD, koje intenziviraju situaciju svojim satelitima, fabrikuju programe nuklearne konfrontacije i zaoštravaju nuklearnu pretnju suverenim državama“, rekao je neimenovani zvaničnik ovog Ministarstva.
Takođe je napomenuto da su SAD ove godine, kako bi imale apsolutnu nuklearnu superiornost nad drugim suverenim državama, izmenile smernice za upotrebu nuklearnog oružja i potpisale dokument o uputstvima za nuklearne operacije sa Seulom.
Pjongjang je takođe naveo da je Vašington “obezbedio podršku Japana proširenim snagama za odvraćanje“, uključujući nuklearno oružje, pišu “RIA Novosti“.
Konstatovano je i da su SAD izvele niz velikih vojnih vežbi sa saveznicima u regionu kako bi u praksi testirale plan upotrebe nuklearnog oružja protiv Severne Koreje.
“SAD obmanjuju međunarodnu zajednicu govorima o nuklearnoj deeskalaciji, dok Vašington i Seul tvrde da je severnokorejsko jačanje odbrambenih sposobnosti pretnja“, navodi se u saopštenju iz Pjongjanga.
Dodali su da Severna Koreja, zbog pretnji SAD i Južne Koreje, mora da poseduje “strateške i smrtonosne snage nuklearnog odvraćanja“, kako bi dosledno zaštitila suverenitet i bezbednosne interese države.
“Nuklearna pretnja i ucena od strane SAD biće dosledno suzbijane sofisticiranijim i poboljšanim odbrambenim nuklearnim snagama“, naglasili su iz Ministarstva spoljnih poslova Severne Koreje.
Konstatovano je i da će Pjongjang kontinuirano sprovoditi praktične mere za kontrolu i rešavanje bezbednosne situacije na Korejskom poluostrvu.
Komentarišući najnovije trzavice na relaciji Severna – Južna Koreja vojno-politički komentator Aleksandar Radić za “Ekspres“ objašnjava da Severna Koreja svoju spoljnu politiku zasniva i vodi, pre svega, na osnovu činjenice da je nuklearna sila, odnosno da ima nuklearno oružje.
Dodaje da Severna Koreja nema ništa drugo što bi mogla da ponudi, čime bi se predstavila na globalnom nivou, ali da joj je zbog posedovanja nuklearnog oružja ucenjivački kapacitet veliki i ona to obilato koristi.
“Severna Koreja već niz godina koristi taktiku zastrašivanja i pretnji kao način komunikacije jer drugi način i druge argumente nema“, objašnjava Radić.
Dodaje da su u prošlosti njihove demonstracije sile ili ispaljivanje balističkih raketa koincidirale sa političkim i ekonomskim planovima i zahtevima.
“Najčešće su to bili zahtevi da se ne ukinu kanali snabdevanja. Bilo je i slučajeva kada su otvoreno tražili hranu. Poznat je slučaj kada je Severna Koreja imala problem sa nestašicom pirinča, pa je iskorišćen argument sile, odnosno pretnje kako bi se dopremio pirinač i taj problem bio rešen”, rekao je Radić.
Ističe da kad god je neophodno ostvariti neke političke, ekonomske, diplomatske i bilo koje druge ciljeve, Pjongjang svoje nuklearno oružje poteže kao argument, odnosno kao sredstvo zastrašivanja.
“Njima je podizanje i održavanje tenzije neophodno. Na taj način Severna Koreja sebe predstavlja kao bitan faktor na globalnom nivou“, podvlači Radić.
Istakao je i da su američke snage, sa zemljama saveznicama, u Pacifiku impresivne, ali da nije Severna Koreja ta koja je pretnja, već da je to Kina.
“I to nije situacija samo u Pacifiku, već na globalnom nivou“, naglasio je Radić dodajući da je Kina glavni suparnik, pa tek onda Rusija, Iran i na kraju Severna Koreja.
“SAD se trude da u Pacifiku budu što jače. Njihovi strategijski pogledi usmereni su na odnos Kine, pre svega prema Tajvanu i tome da li će biti invazije na ovu ostrvsku zemlju ili neće“, objašnjava Radić.
Dodaje da Severna Koreja ugrožava bezbednost u regionu, ali da su procene da taj problem nije toliko realan.
Kaže i da se u poslednje vreme dosta pričalo i pregovaralo o raspoređivanju američkog nuklearnog naoružanja na teritorijama zemalja saveznica.
“Ne razlikuje se Pacifik i nije ništa drugačiji od saveznika drugde u svetu, na primer u Evropi, gde Amerika već ima razmešteno nuklearno naoružanje“, ističe Radić.
Sa druge strane, vojnopolitički analitičar Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam kaže da ovo pitanje ne treba posmatrati odvojeno od složenih dešavanja na globalnom nivou i odnosa pre svega između Vašingtona i Moskve.
“U skladu sa tim, sve intenzivnija saradnja Severne Koreje sa Rusijom, naročito u domenu raketnog i svemirskog programa, direktno je rezultirala mogućnostima Severne Koreje da dodatno unapredi i svoj nuklearni potencijal“, objašnjava Radulović.
Dodaje da je alibi za to pronađen u daljem jačanju osovine Vašington – Tokio ‒ Seul, sve češćim i obimnijim vojnim vežbama, ali i u najavama mogućeg nuklearnog aranžmana koji bi podrazumevao raspoređivanje ovakvog naoružanja u njenoj neposrednoj blizini.
“U takvim okolnostima Severna Koreja gubi trku, odnosno daleko zaostaje sa svojim trenutnim nuklearnim potencijalom, pa izlaz vidi upravo u njegovom daljem jačanju“, naglasio je Radulović.
Smatra i da je raspoređivanja nuklearnog naoružanja u Pacifiku samo pitanje vremena, ukoliko ne dođe do kompromisa i razgovora između velikih sila, i ističe da za to postoje jasne indicije.
“U skladu sa tim, ne mislim da ga trenutno tamo i ima, već da se još uvek na najvišem političkom nivou, pre svega u SAD, razmatraju modaliteti, odnosno mere, aktivnosti i akcije koje će se preduzeti kako u mirnodopskim, tako i u vanrednim situacijama“, rekao je Radulović.
Objašnjava da je pitanje uspostavljanja Proširenog dijaloga o odvraćanju između Vašingtona i Tokija inicirano još 2010. godine i u skladu sa tim, dalje produbljivanje saradnje u domenu odbrane i bilateralni sastanci koji su održani ovog leta ne predstavljaju nikakvu novost.
“Međutim, ubrzani razvoj događaja i potreba da se odgovori na jasno definisane pretnje, odnosno nuklearni arsenal Rusije, Kine, Severne Koreje i Irana, rezultirali su i novom dinamikom odnosa Amerike i Japana. Dakle, iako još uvek nema nikakvih konkretnih detalja o kojima bismo mogli govoriti, čini se da se dve stvari mogu jasno uočiti. Naime, zvaničnici obe zemlje jasno su stavili do znanja da rade na daljem unapređenju zajedničkih sposobnosti za integrisano odvraćanje od nuklearnih pretnji, kao i da dodatno unapređuju svoju koordinaciju i međusobno razumevanje u pogledu pravaca delovanja u određenom kriznom scenariju“, objašnjava Radulović.
Kaže i da će se u skladu sa tim nastaviti sa zajedničkim vojnim vežbama.
“Da li sve navedeno može biti uvod u raspoređivanje američkog nuklearnog naoružanja na teritoriji Japana, još uvek je rano govoriti. Ipak, čini se da nema dileme da Tokio nastoji da postane deo američkog nuklearnog kišobrana i u tom pogledu ojača i svoje sposobnosti i kapacitete“, istakao je Radulović.
Prema njegovim procenama, usled sve većeg broja sukoba u različitim delovima sveta i narastajućih tenzija na globalnom nivou, izbijanje potencijalnog rata u kome bi došlo do upotrebe nuklearnog oružja izvesnije je više nego ikada.
“Međutim, bio bi to termonuklearni sukob koji bi u potpunost promenio svet i civilizaciju kakvu danas poznajemo, pa zbog toga verujem da do njega ipak neće doći“, podvukao je Radulović.
Kaže i da u skladu sa tim, koliko god se ulagalo u programe razvoja nuklearnih kapaciteta i kakve god izjave zvaničnika bile po tom pitanju, one će na kraju ostati pre svega u svojoj primarnoj funkciji, a to je odvraćanje potencijalnog protivnika.
“Dakle, nuklearne sile moraju pratiti razvoj savremenih sistema i dostignuća u oblasti nauke i tehnologije, i u skladu sa tim modernizovati svoje strateške snage, odnosno jačati svoje nuklearne kapacitete, ali ne sa namerom da takvo naoružanje prve i upotrebe”, zaključio je Radulović.