AUSTRIJSKI KANCELAR KURC: Istočnoevrospkim zemljama smanjiti sredstva iz EU

AUSTRIJSKI KANCELAR KURC: Istočnoevrospkim zemljama smanjiti sredstva iz EU

(AP Photo/Ronald Zak)


Austrijski kancelar Sebastijan Kurc smatra da bi istočnoevropskim zemljama, kao što su neto-primaoci novca Mađarska i Poljska, ubuduće smanjiti sredstva iz EU.
– Na kraju to neće biti samo moja odluka – izrazio je uverenje Kurc u intervjuu bečkom dnevniku “Standard”.

On je istakao da će u pregovorima o okviru budžeta EU Austrija snažno zastupati poziciju neto-uplatioca.

Kurc je dodao da je sa holandskim premijerom Markom Ruteom i par drugih u toj grupi saglasan da treba insistirati da se štedljivije ophodi sa novcem evropskim poreskih obveznika.

– Postoje mnoge oblasti koje treba analizirati. Imamo trenutno situaciju da mnogo novca ide u istočnoevropske države, a mnoge od njih nisu s tim zadovoljne. Često se postavlja pitanje da li taj novac uopšte dospe do pravog mesta, dok se istovremeno u zapadnoj Evropi čuje koliko su antievropske te zemlje. Imamo nameru da narednih godina prosledimo stotine miliona evra podrške u približavanju Turske, iako u Turskoj gaze nogama ljudska prava. Mora se naći habrost i tako nešto dovesti u pitanje – poručuje austrijski kancelar.

Pregovori o budžetu EU biće jedna od centralnih tema za vreme predsedavanja Austrije Uniji u drugoj polovini ove godine. Evropska komisija namerava da predloži u maju budžet za narednih period od 2021.

Kurc je i ranije tražio da, i pored istupanja Velike Britanije iz članstva EU 2019, ne bude daljeg opterećenja po neto-uplatioce, odnosno države koje više uplaćuju u budžet Unije nego što iz njega uzimaju, kao što je Austrija. Austrija je 2016. sa 791,3 miliona evra bila osmi po veličini neto-uplatilac.

Poljska je tada sa plusom od 7,1 milijardu evra bila zemlja koja je najviše dobila iz budžeta EU, a slede Rumunija, Grčka, Mađarska i Češka.

Kurc je najavio da će predsedavanje Austrije EU svesno iskoristiti za podsticanje promena u Uniji koje su potrebne.

– Prvi prioritet je stavljenja fokusa na subsidijarnosti. Verujem da je pitanje da li treba imati više ili manje Evrope pogrešno. Pitanje mora biti u kojim oblastima nam treba više Evrope i u kojima manje. U velikim pitanjima kao što su odbrambena i bezbednosna politika neophodna je snažna saradnja. Istovremeno EU treba da se uzdrži kada je reč o malim pitanjima, o kojima se može bolje odlučivati na regionalnom ili nacionalnom nivou. Samo tako se može osigurati da birokratija ne raste stalno – uveren je on.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar